https://sputnikportal.rs/20231115/rekordno-jaka-svemirska-eksplozija-uzdrmala-zemljinu-atmosferu---poremecaji-su-bili-snazni-1163796994.html
Рекордно јака свемирска експлозија уздрмала Земљину атмосферу - поремећаји су били снажни
Рекордно јака свемирска експлозија уздрмала Земљину атмосферу - поремећаји су били снажни
Sputnik Србија
Бљесак светлости из новоформиране црне рупе удаљене око 2,4 милијарде светлосних година ударио је Земљу таквом снагом да је уздрмао горњу атмосферу планете... 15.11.2023, Sputnik Србија
2023-11-15T16:29+0100
2023-11-15T16:29+0100
2023-11-15T16:29+0100
наука и технологија
наука и технологија
отворени свемир
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/0f/1163796138_0:236:1080:844_1920x0_80_0_0_2f52d6ca821a1a7739f4f61ab5c8e915.jpg
Научници су касније открили да је овај догађај био толико моћан да је изазвао велике варијације у електричном пољу Земљине јоносфере, на висини од неких 500 километара.„У нашем истраживању износимо доказе о варијацијама у електричном пољу јоносфере на удаљености од око 500 километара, које су проузроковане јаком емисијом гама зрака. Користећи сателитска посматрања и нови аналитички модел, успели смо да докажемо да је GRB 221009А дубоко утицао на проводљивост Земљине јоносфере, изазивајући снажне поремећаје не само у доњој, већ и у горњој јоносфери“, кажу стручњаци, а преноси „Сајенс алерт“.Гама зрачење и јоносфераГама зрачење је најинтензивнији део електромагнетног спектра. Фотони гама зрака имају од милијарду до трилион пута више енергије од фотона у видљивом делу спектра, а емитују их високоенергетски догађаји као што су супернове и хипернове, као и мањи енергетски догађаји, као што су сунчеве бакље.Ова врста зрачења не би требало да нас свакодневно брине јер га Земљина атмосфера упија пре него што доспе на површину. Међутим, понекад може доћи до интеракције са атмосфером. У ретким случајевима, научници су забележили интеракцију гама или рендгенских зрака са нижом јоносфером Земље.Јоносфера је слој Земљине атмосфере који се протеже између 50 и 1.000 километара у висину, преклапајући неколико других атмосферских слојева. Названа је јоносфера јер је то област у којој екстремно ултраљубичасто и рендгенско зрачење са Сунца јонизују атмосферске атоме и молекуле, стварајући гомилу слободних електрона.Бљесак гама зрака око 7 минута, ефекат на атмосферу око 10 сатиЈоносфера рефлектује радио таласе које користимо за комуникацију и навигацију. Када дође до снажног бљеска зрачења, попут сунчеве бакље, то се јавља у променама у доњој јоносфери. Научници наводе да је детекција GRB 221009А у октобру 2022. била толико моћна да су се његови ефекти могли упоредити са сунчевим бакљама.С обзиром да је Сунце удаљено 150 милиона километара од Земље, а да је светлости GRB 221009А било потребно 2,4 милијарде светлосних година да стигне до нас – онда можете да претпоставите колика је била снага експлозије.После анализе сателитских података, астрофизичар Мирко Пиерсанти са Универзитета Л'Аквила и Националног института за астрофизику у Италији и његове колеге открили су значајне варијације у електромагнетном пољу на великим висинама јоносфере. Сам бљесак гама зрака трајао је око седам минута, али је ефекат на атмосферу трајао око 10 сати.Истраживање под називом „Evidence of an upper ionospheric electric field perturbation correlated with a gamma ray burst“ објављен је у часопису „Nature Communications“.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, отворени свемир, друштво
наука и технологија, отворени свемир, друштво
Рекордно јака свемирска експлозија уздрмала Земљину атмосферу - поремећаји су били снажни
Бљесак светлости из новоформиране црне рупе удаљене око 2,4 милијарде светлосних година ударио је Земљу таквом снагом да је уздрмао горњу атмосферу планете. Рафал гама зрака GRB221009А оборио је све рекорде када је бљеснуо у тами свемира у октобру 2022. године и проглашен је за најсјајнију забележену свемирску експлозију до сада.
Научници су касније открили да је овај догађај био толико моћан да је изазвао велике варијације у електричном пољу Земљине јоносфере, на висини од неких 500 километара.
„У нашем истраживању износимо доказе о варијацијама у електричном пољу јоносфере на удаљености од око 500 километара, које су проузроковане
јаком емисијом гама зрака. Користећи сателитска посматрања и нови аналитички модел, успели смо да докажемо да је GRB 221009А дубоко утицао на проводљивост Земљине јоносфере, изазивајући снажне поремећаје не само у доњој, већ и у горњој јоносфери“, кажу стручњаци, а
преноси „Сајенс алерт“.
Гама зрачење је најинтензивнији део електромагнетног спектра. Фотони гама зрака имају од милијарду до трилион пута више енергије од фотона у видљивом делу спектра, а емитују их високоенергетски догађаји као што су супернове и хипернове, као и мањи енергетски догађаји, као што су сунчеве бакље.
Ова врста зрачења не би требало да нас свакодневно брине јер га Земљина атмосфера упија пре него што доспе на површину. Међутим, понекад може доћи до интеракције са атмосфером. У ретким случајевима, научници су забележили интеракцију гама или рендгенских зрака са нижом јоносфером Земље.
Јоносфера је слој Земљине атмосфере који се протеже између 50 и 1.000 километара у висину, преклапајући неколико других атмосферских слојева. Названа је јоносфера јер је то област у којој екстремно ултраљубичасто и рендгенско зрачење са Сунца јонизују атмосферске атоме и молекуле, стварајући гомилу слободних електрона.
Бљесак гама зрака око 7 минута, ефекат на атмосферу око 10 сати
Јоносфера рефлектује радио таласе које користимо за комуникацију и навигацију. Када дође до снажног бљеска зрачења, попут сунчеве бакље, то се јавља у променама у доњој јоносфери. Научници наводе да је детекција GRB 221009А у октобру 2022. била толико моћна да су се његови ефекти могли упоредити са сунчевим бакљама.
С обзиром да је Сунце удаљено 150 милиона километара од Земље, а да је светлости GRB 221009А било потребно 2,4 милијарде светлосних година да стигне до нас – онда можете да претпоставите колика је била снага експлозије.
После анализе сателитских података, астрофизичар Мирко Пиерсанти са Универзитета Л'Аквила и Националног института за астрофизику у Италији и његове колеге открили су значајне варијације у електромагнетном пољу на великим висинама јоносфере. Сам бљесак гама зрака трајао је око седам минута, али је ефекат на атмосферу трајао око 10 сати.
Истраживање под називом „Evidence of an upper ionospheric electric field perturbation correlated with a gamma ray burst“ објављен је у часопису „Nature Communications“.
