https://sputnikportal.rs/20231118/zasto-je-bilo-tesko-otkriti-zagonetno-kraljevstvo-koje-porede-sa-atlantidom-video-foto-1163924601.html
Зашто је било тешко открити загонетно краљевство које пореде са Атлантидом /видео, фото/
Зашто је било тешко открити загонетно краљевство које пореде са Атлантидом /видео, фото/
Sputnik Србија
Постојање земље богате племенитим металима, које се налази на далеком Западу, заокупило је умове старогрчких историчара, чији су текстови у модерном добу дали... 18.11.2023, Sputnik Србија
2023-11-18T19:50+0100
2023-11-18T19:50+0100
2023-11-18T19:50+0100
култура
историја
култура
атлантида
археологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/12/1163924253_113:0:853:416_1920x0_80_0_0_bc633fe9f7f945eed4e663351e9a421e.png
Према Старом завету, у 10. веку п.н.е. бродови краља Соломона, враћали су се сваке три године натоварени златом из далеког и тајанственог места званог Тартесос. Цитат потиче из Књиге о краљевима, написане још у 7. веку пре нове ере, али нас враћа три века уназад, када је богатство минерала југа Иберијског полуострва привукло прве семитске морепловце на други крај Медитерана.Већина историчара се слаже: први аутор који је поменуо ово место, описивао је комерцијалне односе које су Израелци одржавали са Тартесосом, краљевством које се налази иза Херкулових стубова (Гибралтарски мореуз). Од овог првог помена, загонетна аура око Тартесоса није избледела, пише Нешнал џиографик.Деценијама су путници, филолози и археолози трагали за остацима цивилизације која је цветала негде између 1000. и 500. године п.н.е., да би нестала и пала у тихи заборав до скоро.Мистериозна Атлантида?Интересовање за мистериозни Тартесос датира још из антике. Разни грчки историчари и путници од 6. до 4. века п.н.е. забележили су детаље о цивилизацији из прича. Такав је био случај Хекатеја из Милета, Херодота и Авијена, који је у свом делу говорио о реци званој Тартесос која је окруживала острво на коме се налазио истоимени град.Непознати аутор из 4. века п.н.е., Ефор, такође се осврнуо на "веома просперитетну пијацу Тартесоса, славног града, чије обале запљускује река која носи велику количину калаја, злата и бакра из Келтике".Када се свему овоме дода и Платонова тврдња из "Дијалога", како је Атлантида "велико острво, иза Хераклових стубова, богато минералним ресурсима и животињском фауном“ - потрага је могла да почне. Први је био сликар Џорџа Бонсора, који је своја истраживања базирао у Андалузији, затим га је следио Немац Адолф Шултен, са фокусом на истраживању локалитету Нумансија.Шултен је намеравао да докаже како Тартесос лежи у мочварама Доњана и предузео је акцију уз помоћ Бонсора, али на крају једино што је пронашао биле су рушевине из римског доба на такозваном Cerro del Trigo. Шултен није успео, али је његов допринос и даље био немерљив.Дан који је променио свеТог 30. септембра 1958. године - на дан када је група радника радила на земљишту ловачког клуба 4 км од Севиље, дошло је до сензационалног открића: глинене посуде у којој се налазило 16 тањира, две наруквице, два пекторала и огрлица. Сви комади су били од чистог злата и тежили су скоро 3 килограма.Откриће блага Ел Карамбола (названо је по 91 метар високом брду на коме је пронађено) узбуркало је научну заједницу у тренутку када су већ сви мислили да је Тартесос измишљен.Хуан де Мата Каријазо је три године овде ископавао зидове, проучавао керамику, упоређивао стратиграфске нивое и на крају показао да Тартесос није халуцинација античких аутора. На овај начин, научници су могли да дефинишу оквире тартеске цивилизације, која се протезала преко јужне половине полуострва.Последњих година, питање које је изазвало највише дебата у вези са овом културом је њен однос са феничанским светом. Феничански морепловци и трговци оснивали су градове и радионице на југу полуострва, посебно у провинцијама Малага, Гранада, Кадиз, Алмерија и Аликанте; територија, дакле, веома блиска оној на којој су боравили Тартесијанци, са којима су Феничани несумњиво одржавали контакте, како економске, тако и културне и уметничке.Традиционално се сматра да су ова два суседна народа била независна, јер су Тартесијанци живели у унутрашњости копна, док су ови други своје време проводили на обалама Андалузије и Аликантеа. Међутим, неки научници данас предлажу да је између њих постојала аутентична културна фузија, до те мере да је у археолошком смислу веома тешко разликовати који су елементи тартески, а који феничански.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
историја, култура, атлантида, археологија
историја, култура, атлантида, археологија
Зашто је било тешко открити загонетно краљевство које пореде са Атлантидом /видео, фото/
Постојање земље богате племенитим металима, које се налази на далеком Западу, заокупило је умове старогрчких историчара, чији су текстови у модерном добу дали повода за потрагу за тим просперитетним краљевством и његовом престоницом.
Према Старом завету, у 10. веку п.н.е. бродови краља Соломона, враћали су се сваке три године натоварени златом из далеког и тајанственог места званог Тартесос. Цитат потиче из Књиге о краљевима, написане још у 7. веку пре нове ере, али нас враћа три века уназад, када је богатство минерала југа Иберијског полуострва привукло прве семитске морепловце на други крај Медитерана.
Већина историчара се слаже: први аутор који је поменуо ово место, описивао је комерцијалне односе које су Израелци одржавали са Тартесосом, краљевством које се налази иза Херкулових стубова (Гибралтарски мореуз). Од овог првог помена, загонетна аура око Тартесоса није избледела,
пише Нешнал џиографик.
Деценијама су путници, филолози и археолози трагали за остацима цивилизације која је цветала негде између 1000. и 500. године п.н.е., да би нестала и пала у тихи заборав до скоро.
Интересовање за мистериозни Тартесос датира још из антике. Разни грчки историчари и путници од 6. до 4. века п.н.е. забележили су детаље о цивилизацији из прича. Такав је био случај Хекатеја из Милета, Херодота и Авијена, који је у свом делу говорио о реци званој Тартесос која је окруживала острво на коме се налазио истоимени град.
Непознати аутор из 4. века п.н.е., Ефор, такође се осврнуо на "веома просперитетну пијацу Тартесоса, славног града, чије обале запљускује река која носи велику количину калаја, злата и бакра из Келтике".
Када се свему овоме дода и Платонова тврдња из "Дијалога", како је Атлантида "велико острво, иза Хераклових стубова, богато минералним ресурсима и животињском фауном“ - потрага је могла да почне. Први је био сликар Џорџа Бонсора, који је своја истраживања базирао у Андалузији, затим га је следио Немац Адолф Шултен, са фокусом на истраживању локалитету Нумансија.
Шултен је намеравао да докаже како Тартесос лежи у мочварама Доњана и предузео је акцију уз помоћ Бонсора, али на крају једино што је пронашао биле су рушевине из римског доба на такозваном Cerro del Trigo. Шултен није успео, али је његов допринос и даље био немерљив.
Тог 30. септембра 1958. године - на дан када је група радника радила на земљишту ловачког клуба 4 км од Севиље, дошло је до сензационалног открића: глинене посуде у којој се налазило 16 тањира, две наруквице, два пекторала и огрлица. Сви комади су били од чистог злата и тежили су скоро 3 килограма.
Откриће блага Ел Карамбола (названо је по 91 метар високом брду на коме је пронађено) узбуркало је научну заједницу у тренутку када су већ сви мислили да је Тартесос измишљен.
Хуан де Мата Каријазо је три године овде ископавао зидове, проучавао керамику, упоређивао стратиграфске нивое и на крају показао да Тартесос није халуцинација античких аутора. На овај начин, научници су могли да дефинишу оквире тартеске цивилизације, која се протезала преко јужне половине полуострва.
Последњих година, питање које је изазвало највише дебата у вези са овом културом је њен однос са феничанским светом. Феничански морепловци и трговци оснивали су градове и радионице на југу полуострва, посебно у провинцијама Малага, Гранада, Кадиз, Алмерија и Аликанте; територија, дакле, веома блиска оној на којој су боравили Тартесијанци, са којима су Феничани несумњиво одржавали контакте, како економске, тако и културне и уметничке.
Традиционално се сматра да су ова два суседна народа била независна, јер су Тартесијанци живели у унутрашњости копна, док су ови други своје време проводили на обалама Андалузије и Аликантеа. Међутим, неки научници данас предлажу да је између њих постојала аутентична културна фузија, до те мере да је у археолошком смислу веома тешко разликовати који су елементи тартески, а који феничански.
