https://sputnikportal.rs/20231118/zasto-kuca-u-toskani-kosta-kao-stan-od-60-kvadrata-u-beogradu-1163928403.html
Зашто кућа у Тоскани кошта као стан од 60 квадрата у Београду
Зашто кућа у Тоскани кошта као стан од 60 квадрата у Београду
Sputnik Србија
Тржиште некретнина наставља да се стабилизује и смирује, а цене да успоравају раст, рекла је Ивана Штрбац из Републичког геодетског завода Србије. Како каже... 18.11.2023, Sputnik Србија
2023-11-18T22:15+0100
2023-11-18T22:15+0100
2023-11-18T22:15+0100
економија
економија
србија – економија
тржиште некретнина
тоскана
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/12/1163929997_0:194:2951:1854_1920x0_80_0_0_956a32bd722714643211a9c614df1691.jpg
Додаје да детаљније податке о ценама некретнина грађани могу да прате на сајту Геодетског завода у извештајима о тржишту непокретности као и у извештају о индексу цена.Ивана Штрбац напомиње за РТС да је Србија једна од ретких земаља са најразвијенијим начином праћења тржишта непокретности и масовне процене.Наводи да је просечан квартални број купопродаја у 2018. и 2019. години био око 25.000 до 26.000 уговора на кварталном нивоу."То се променило после пандемије и имамо број уговора који се креће просечно 35.000 уговора на кварталном нивоу да би у четвртом кварталу 2022. године достигао број од преко 37.000 уговора“, рекла је Штрбац, што је највиша тачка на графикону.У трећем кварталу 2023. године бележи се 29.248 уговора."У овој години видимо да се број уговора на кварталном нивоу креће око 30.000 уговора, што је и даље значајно изнад предпандемијског нивоа. Можемо рећи да се на неки начин стабилизовала та изразито велика и експлозивна потражња у претходне две године“, истиче Штрбац.Блага корекција цена некретнинаМеђутим, није исто у свим државама и свим тржиштима. Наводи пример Шкотске где је изашао извештај за други квартал 2023. године - код њих се бележи пад продаје непокретности чак више него 2019. године, пре пандемије.Ивана Штрбац каже да се цене непокретности формирају на основу потражње и понуде. Већ трећи квартал заредом, бележи се међугодишњи пад броја купопродајних уговора и промета.То, како каже, са једне стране може да значи да је дошло до пада тражње и да ће то на неки начин довести до стабилизације цена, што се и десило.Пад од пар процената, а не од 20 одстоШто се тиче цена непокретности, Штрбац каже да очекује пад од пар процената, а не како пишу медији пад од 20 процената."Ја заиста не верујем да је то реално, јер имамо и друге факторе који утичу на цену и на тржиште. Рецимо, одлука Народне банке Србије да се на неки начин паузира раст каматних стопа, може да охрабри купце да поново узимају станове на кредит. А са друге стране имамо и значајан удео руских држављана који су живели под рентом, а сада се можда одлучују за куповину стана", каже она.Према њеним речима, то може довести до тога да тражња и даље расте.Купити кућу у ТосканиУ медијима се могло прочитати да, на пример, у Тоскани може да се купи кућа од много више квадрата него један стан од 60 квадрата у Београду.Према њеним речима, оно што се дешава у Београду је вероватно зато што је потражња била толика да није могла понуда да одговори на тај ниво."А свакако и тржиште кућа на селу, рецимо у Италији није исто и не може да се пореди са тржиштем станова у метрополи, у главном граду једне земље. Цене станова у центру Милана у просеку коштају 10.000 евра по квадратном метру, у Риму - 7.000 евра. Дакле, куће на селу су тржиште за себе, у свакој земљи", каже Штрбац."Цене кућа у српској Тоскани, у Шумадији, су далеко ниже него цене станова у великим градовима“, закључила је Ивана Штрбац.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
економија, србија – економија, тржиште некретнина, тоскана
економија, србија – економија, тржиште некретнина, тоскана
Зашто кућа у Тоскани кошта као стан од 60 квадрата у Београду
Тржиште некретнина наставља да се стабилизује и смирује, а цене да успоравају раст, рекла је Ивана Штрбац из Републичког геодетског завода Србије. Како каже, ако не дође до неких већих потреса на тржишту и у свету, следеће године могу да се очекују блаже корекције цена некретнина, односно пад од неколико процената.
Додаје да детаљније податке о ценама некретнина грађани могу да прате на сајту Геодетског завода у извештајима о тржишту непокретности као и у извештају о индексу цена.
Ивана Штрбац
напомиње за РТС да је Србија једна од ретких земаља са најразвијенијим начином праћења тржишта непокретности и масовне процене.
Наводи да је просечан квартални број купопродаја у 2018. и 2019. години био око 25.000 до 26.000 уговора на кварталном нивоу.
"То се променило после пандемије и имамо број уговора који се креће просечно 35.000 уговора на кварталном нивоу да би у четвртом кварталу 2022. године достигао број од преко 37.000 уговора“, рекла је Штрбац, што је највиша тачка на графикону.
У трећем кварталу 2023. године бележи се 29.248 уговора.
"У овој години видимо да се број уговора на кварталном нивоу креће око 30.000 уговора, што је и даље значајно изнад предпандемијског нивоа. Можемо рећи да се на неки начин стабилизовала та изразито велика и експлозивна потражња у претходне две године“, истиче Штрбац.
Блага корекција цена некретнина
Међутим, није исто у свим државама и свим тржиштима. Наводи пример Шкотске где је изашао извештај за други квартал 2023. године - код њих се бележи пад продаје непокретности чак више него 2019. године, пре пандемије.
Ивана Штрбац каже да се цене непокретности формирају на основу потражње и понуде. Већ трећи квартал заредом, бележи се међугодишњи пад броја купопродајних уговора и промета.
То, како каже, са једне стране може да значи да је дошло до пада тражње и да ће то на неки начин довести до стабилизације цена, што се и десило.
"То видимо на основу индекса цена где цене више не расту из квартала у квартал оном брзином којом су расле у претходном периоду. Сада видимо једно смиривање, односно стабилизацију и у неким регионима је дошло и до стагнације цена. Ако се овакви трендови наставе и не дође до неких већих потреса на тржишту и у свету, могу да се очекују у следећој години неке блаже корекције, али ја искрено не очекујем неке веће шокове“, објаснила је Штрбац.
Пад од пар процената, а не од 20 одсто
Што се тиче цена непокретности, Штрбац каже да очекује пад од пар процената, а не како пишу медији пад од 20 процената.
"Ја заиста не верујем да је то реално, јер имамо и друге факторе који утичу на цену и на тржиште. Рецимо, одлука Народне банке Србије да се на неки начин паузира раст каматних стопа, може да охрабри купце да поново узимају станове на кредит. А са друге стране имамо и значајан удео руских држављана који су живели под рентом, а сада се можда одлучују за куповину стана", каже она.
Према њеним речима, то може довести до тога да тражња и даље расте.
У медијима се могло прочитати да, на пример, у Тоскани може да се купи кућа од много више квадрата него један стан од 60 квадрата у Београду.
"Када се прича о куповини куће у Тоскани, то стварно звучи и романтично и занимљиво и грађанима вероватно то привуче пажњу, међутим, тржиште увек реагује на односе потражње и понуде“, напомиње Штрбац.
Према њеним речима, оно што се дешава у Београду је вероватно зато што је потражња била толика да није могла понуда да одговори на тај ниво.
"А свакако и тржиште кућа на селу, рецимо у Италији није исто и не може да се пореди са тржиштем станова у метрополи, у главном граду једне земље. Цене станова у центру Милана у просеку коштају 10.000 евра по квадратном метру, у Риму - 7.000 евра. Дакле, куће на селу су тржиште за себе, у свакој земљи", каже Штрбац.
"Цене кућа у српској Тоскани, у Шумадији, су далеко ниже него цене станова у великим градовима“, закључила је Ивана Штрбац.
