Да ли су „Пријатељи Балкана“ и Србији пријатељи
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Група „Пријатељи Западног Балкана“ прошле недеље чланицама ЕУ предала је нон-пејпер у коме се изражава спремност ове групе да подрже измене у методологији проширења ЕУ, али и помиње "злоћудни утицај трећих страна". Професор Стефица Деђански има дилему могу ли, с обзиром на такве идеје, "Пријатељи Балкана" бити и пријатељи Србије.
У нон-пејперу "Пријатеља Западног Балкана" наводи се, између осталог, да они „деле посебну одговорност за одржавање овог региона високо на политичкој агенди ЕУ када је реч о европском путу ових држава, али да су ту као и баријера дестабилизујућих фактора као што су „злоћудни утицај трећих страна“.
Шта нам поручују "Пријатељи Балкана"
Професор др Стевица Деђански из Центра за међународну сарадњу на питање да ли су "Пријатељи Балкана" и Србији пријатељи каже да је, с обзиром на списак земаља које су у тој групи, тако нешто тешко очекивати.
„Пре свега, да се не схвати погрешно, али тамо где је Хрватска, тешко да можемо да очекујемо неки пријатељски гест. Другим речима, не могу да поверујем да нека група у којој су они могу нама да желе добро. С треће стране, не може неко ко вам каже да је пријатељ и да вам жели добро да каже да је ту да спречи лош злоћудни утицај треће стране на нас, а да не каже која је то страна. На кога мисле? Можда на Америку јер она има навећи утицај на овим просторима. Ако је тако, онда можемо рећи и да су намере ове групе ипак добре. Али ако не мисле на Америку, нека кажу на кога мисле? На земљу која нам чува Косово и Метохију, Русију, или на земљу која овде има највеће инвестиције као што је Кина,“ пита се Деђански.
Научили смо коме верујемо
Наш саговорник поручује да, ако нам се већ представљају као пријатељи и а и група им тако носи име, онда нека кажу јасно и гласно ко нам ради о глави, а не да причају у загонеткама.
„Тако да можемо о овој групи да причамо и саркастично и озбиљно, али је чињеница да ми у њих не можемо да се поуздамо. Наравно, не треба да се свађамо и требамо да примимо к знању све што раде али и да очекујемо у сваком моменту да задобијемо удараце,“ наводи Деђански.
Саговорник Спутњика додаје да мисли да је Србија довољно зрела и да данас јасно види ко јој је пријатељ а ко не на међународној политичкој сцени, као и да сигурно себи неће дозволити разочарања, бар не од ове групе.
„Пријатељи су нам 110 држава УН које нису признале независност КиМ. Имамо пријатеље са којима сарађујемо на економском плану, а иако смо и политички пријатеља са њима, они не покушавају да нас преваре и пошаљу нам шпијуне овде, као што су то учинили они који себе јавно сврставају у наше пријатеље“, каже Деђански алудирајући на Хрватску чији је дипломата из амбасаде у Београду ових дана проглашен персоном нон грата због шпијунаже.
Аустрија иницијатор
Група "Пријатеља Западног Балкана" је иначе основана летос на иницијативу аустријског шефа дипломатије Александра Шаленберга, а чине је осим ове земље и Италија, Словенија, Хрватска, Чешка, Грчка и Словачка.
Своје деловање група види као подстрек за земље региона да пожуре на путу евроинтеграција, односно са спровођењем реформи пре свега у области владавине права и да се припреме за учешће на заједничком тржишту Западног Балкана, а онда и на тржишту Европске уније.
Ова група има иначе став да земље централне Европе првенствено имају интерес у проширењу ЕУ на Западни Балкан, много више него на земље Источног партнерства пошто је то сада главна тема разговора у европским институцијама.
