https://sputnikportal.rs/20231123/o-cemu-sve-odlucuje-savet-kolektivne-bezbednosti-odkb-1164093984.html
О чему све одлучује Савет колективне безбедности ОДКБ
О чему све одлучује Савет колективне безбедности ОДКБ
Sputnik Србија
У Минску ће 23. новембра бити одржана седница Савета колективне безбедности Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ). Савет за колективну... 23.11.2023, Sputnik Србија
2023-11-23T08:39+0100
2023-11-23T08:39+0100
2023-11-23T08:39+0100
русија
русија
одкб
самит одкб
спутњик објашњава
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/16/1164095060_0:134:3162:1913_1920x0_80_0_0_fb4dcdcf55e110357a549d0d703c715d.jpg
Савет чине шефови држава-чланица или шефови влада држава-чланица, ако су им у складу са законодавством своје државе дата овлашћења да одлучују о питањима из надлежности Савета, и врховни командант Заједничких Оружаних снага Заједнице Независних Држава.Председник Белорусије Александар Лукашенко, као председник земље која председава ОДКБ, примиће колеге из четири земље: председника Казахстана Касима-Жомарта Токајева, председника Киргизије Садира Жапарова, председника Русије Владимира Путина и председника Таџикистана Емомалија Рахмона. Јерменски премијер Никол Пашињан неће присуствовати самиту.Савет колективне безбедности ОДКБ има следећа овлашћења:– разматра питања у вези са обезбеђивањем спровођења Уговора о колективној безбедности;– спроводи консултације у циљу усаглашавања ставова држава-чланица у случају угрожавања безбедности, територијалног интегритета и суверенитета једне или више држава-чланица или претње миру и међународној безбедности;– развија мере за побољшање управљања одбраном држава-чланица;– разматра питања пружања неопходне помоћи, укључујући војне, држави-чланици која је подвргнута агресији било које државе или групе држава;– успоставља и предузима мере које сматра неопходним за одржавање или обнављање мира и безбедности. Такве мере се одмах пријављују Савету безбедности УН;– координира активности држава-чланица у главним областима мобилизационе припреме оружаних снага и привредних структура;– израђује препоруке о главним правцима војно-техничке политике и опремању оружаних снага држава-чланица наоружањем и војном техником.Основни облик рада Савета за колективну безбедност су седнице које се одржавају по потреби, а најмање два пута годишње. Ванредне седнице сазивају се на захтев најмање два члана Савета.У случају ванредне седнице, шефови држава-чланица могу именовати своје опуномоћене представнике за учешће на седници.У зависности од садржаја питања која се разматрају, на седницама Савета могу учествовати шефови и други званичници органа и администрација држава-чланица, као и службеници Врховне команде Заједничких Оружаних снага Заједнице са правом саветодавног гласа.Одлуке Савета о питањима, осим процедуралних, доносе се консензусом.Свака држава-чланица има један глас приликом гласања.Одлуке Савета доносе се на седницама у складу са пословником који се утврђује за сваки састанак посебно и ступа на снагу за сваку државу-чланицу у складу са њеним уставним процедурама.Савет има право да доноси одлуке у ограниченом формату, под условом да се ниједна држава-чланица не противи таквој процедури доношења одлуке. Одлука у ограниченом формату може се усвојити ако се ниједна држава-чланица не противи таквој одлуци. Држава-чланица која не гласа за одлуку у ограниченом формату није одговорна за последице донете одлуке.Председник Савета је члан Савета који представља државу на чијој територији се одржава седница Савета, осим ако Савет не одлучи другачије. Ако председавајући није у могућности да обавља своје функције, бира се нови председник на преостали период.Одлуком Савета за колективну безбедност именује се генерални секретар Савета из реда цивила, као и врховни командант Оружаних снага држава-чланица Уговора о колективној безбедности, чије дужности могу бити додељене Врховном команданту Заједничких Оружаних снага Заједнице Независних Држава.За организациону и информатичку подршку раду Савета могу се формирати радна тела, о чијем формирању одлучује Савет на предлог шефова држава-чланица или врховног команданта Заједничких Оружаних снага ЗНД.Одлуком Савета могу се формирати комисије за разматрање одређених питања у које улазе стручњаци из држава-чланица и врховне команде Заједничких Оружаних снага ЗНД.Финансирање рада Савета и његових радних тела врше државе-чланице Уговора на паритетној основи.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, одкб, самит одкб, спутњик објашњава
русија, одкб, самит одкб, спутњик објашњава
О чему све одлучује Савет колективне безбедности ОДКБ
У Минску ће 23. новембра бити одржана седница Савета колективне безбедности Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ). Савет за колективну безбедност је највиши орган ове Организације.
Савет чине шефови држава-чланица или шефови влада држава-чланица, ако су им у складу са законодавством своје државе дата овлашћења да одлучују о питањима из надлежности Савета, и врховни командант Заједничких Оружаних снага Заједнице Независних Држава.
Председник Белорусије Александар Лукашенко, као председник земље која председава ОДКБ, примиће колеге из четири земље: председника Казахстана Касима-Жомарта Токајева, председника Киргизије Садира Жапарова, председника Русије Владимира Путина и председника Таџикистана Емомалија Рахмона. Јерменски премијер Никол Пашињан неће присуствовати самиту.
Савет колективне безбедности ОДКБ има следећа овлашћења:
– разматра питања у вези са обезбеђивањем спровођења Уговора о колективној безбедности;
– спроводи консултације у циљу усаглашавања ставова држава-чланица у случају угрожавања безбедности, територијалног интегритета и суверенитета једне или више држава-чланица или претње миру и међународној безбедности;
– развија мере за побољшање управљања одбраном држава-чланица;
– разматра питања пружања неопходне помоћи, укључујући војне, држави-чланици која је подвргнута агресији било које државе или групе држава;
– успоставља и предузима мере које сматра неопходним за одржавање или обнављање мира и безбедности. Такве мере се одмах пријављују Савету безбедности УН;
– координира активности држава-чланица у главним областима мобилизационе припреме оружаних снага и привредних структура;
– израђује препоруке о главним правцима војно-техничке политике и опремању оружаних снага држава-чланица наоружањем и војном техником.
Основни облик рада Савета за колективну безбедност су седнице које се одржавају по потреби, а најмање два пута годишње. Ванредне седнице сазивају се на захтев најмање два члана Савета.
У случају ванредне седнице, шефови држава-чланица могу именовати своје опуномоћене представнике за учешће на седници.
У зависности од садржаја питања која се разматрају, на седницама Савета могу учествовати шефови и други званичници органа и администрација држава-чланица, као и службеници Врховне команде Заједничких Оружаних снага Заједнице са правом саветодавног гласа.
Одлуке Савета о питањима, осим процедуралних, доносе се консензусом.
Свака држава-чланица има један глас приликом гласања.
Одлуке Савета доносе се на седницама у складу са пословником који се утврђује за сваки састанак посебно и ступа на снагу за сваку државу-чланицу у складу са њеним уставним процедурама.
Савет има право да доноси одлуке у ограниченом формату, под условом да се ниједна држава-чланица не противи таквој процедури доношења одлуке. Одлука у ограниченом формату може се усвојити ако се ниједна држава-чланица не противи таквој одлуци. Држава-чланица која не гласа за одлуку у ограниченом формату није одговорна за последице донете одлуке.
Председник Савета је члан Савета који представља државу на чијој територији се одржава седница Савета, осим ако Савет не одлучи другачије. Ако председавајући није у могућности да обавља своје функције, бира се нови председник на преостали период.
Одлуком Савета за колективну безбедност именује се генерални секретар Савета из реда цивила, као и врховни командант Оружаних снага држава-чланица Уговора о колективној безбедности, чије дужности могу бити додељене Врховном команданту Заједничких Оружаних снага Заједнице Независних Држава.
За организациону и информатичку подршку раду Савета могу се формирати радна тела, о чијем формирању одлучује Савет на предлог шефова држава-чланица или врховног команданта Заједничких Оружаних снага ЗНД.
Одлуком Савета могу се формирати комисије за разматрање одређених питања у које улазе стручњаци из држава-чланица и врховне команде Заједничких Оружаних снага ЗНД.
Финансирање рада Савета и његових радних тела врше државе-чланице Уговора на паритетној основи.
