https://sputnikportal.rs/20231124/bakterije-pamte-ono-sto-su-dozivele-a-kljuc-je-u-gvozdju---zasto-je-ovo-otkrice-vazno-za-ljude-1164213666.html
Бактерије памте оно што су доживеле, а кључ је у гвожђу - зашто је ово откриће важно за људе
Бактерије памте оно што су доживеле, а кључ је у гвожђу - зашто је ово откриће важно за људе
Sputnik Србија
Једноћелијски организам без мозга или нервног система може да створи неку врсту меморије и пренесе је будућим генерацијама, показало је ново истраживање... 24.11.2023, Sputnik Србија
2023-11-24T23:00+0100
2023-11-24T23:00+0100
2023-11-24T23:00+0100
наука и технологија
наука и технологија
живи свет и генетика
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/18/1164214087_0:214:2599:1675_1920x0_80_0_0_3f3d659b569f4d2e064d833d9d4a1005.jpg
Ово је прво такво откриће, али треба напоменути да се такозвано памћење бактерија разликује од свесног људског памћења. Феномен памћења код бактерија заправо описује како информације из прошлих искустава утичу на њихово тренутно доношење одлука.Улога унутарћелијског нивоа гвожђаБатачарија и његове колеге су извршили више од 10.000 тестова на бактеријама како би утврдили обрасце понашања. Желели су да виде да ли ће се ћелије ешерихије коли груписати на узорку у једну мигрирајућу масу. Такво понашање често указује на то да су се ћелије удружиле у ефикасној потрази за одговарајућим окружењем.У почетним експериментима, научници су изложили ћелије ешерихије неколицини различитих фактора околине како би видели који их услови најбрже подстичу да се сакупе у покретну масу. Тим је открио да унутарћелијски нивои гвожђа играју значајну улогу у томе, пренео је „Сајенс алерт“.Меморија се губи до седме генерацијеНизак ниво гвожђа био је повезан са бржим и ефикаснијим формирањем активног бактеријског роја, док је виши ниво водио до мирнијег начина живота. Међу ћелијама ешерихије прве генерације ово је изгледало као интуитиван одговор. Али након само једног масовног окупљања, бактерије са ниским нивоом гвожђа биле су још брже и ефикасније у ројењу него раније.Штавише, пренели су ову „гвоздену“ меморију на најмање четири узастопне генерације потомака – које настају поделом родитељске ћелије на две нове ћелије. До седме генерације нових ћелија, ова меморија се природно губи.Научници тек треба да открију молекуларни механизам који стоји иза потенцијалног меморијског система и његовог наслеђа, али изгледа да постоји снажна веза између унутарћелијског гвожђа и понашања међугенерацијског роја.Зашто је ово важноЕпигенетика игра улогу у преношењу „запамћених“ биолошких поставки кроз генерације ешерихије искључивањем или укључивањем поставки одређених гена, али стручњаци сматрају да то није примарни механизам у овом случају, с обзиром на кратко трајање наслеђене информације.С друге стране, гвожђе је повезано са реакцијама бактерија на стрес, тако да има еволуционог смисла да се око њега формира међугенерацијски систем памћења. Меморијски систем заснован на гвожђу могао би помоћи ешерихији да се прилагоди лошим условима животне средине или антибиотицима.Истраживање под називом „A heritable iron memory enables decision-making in Escherichia coli“ објављено је у часопису ПНАС.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
Бактерије памте оно што су доживеле, а кључ је у гвожђу - зашто је ово откриће важно за људе
Једноћелијски организам без мозга или нервног система може да створи неку врсту меморије и пренесе је будућим генерацијама, показало је ново истраживање. Наиме, научници су открили да свеприсутна бактерија ешерихија коли на неколико сати „сећа“ прошла искуства и да се то сећање може пренети на будуће генерације.
Ово је прво такво откриће, али треба напоменути да се такозвано памћење бактерија разликује од свесног људског памћења. Феномен памћења код бактерија заправо описује како информације из прошлих искустава утичу на њихово тренутно доношење одлука.
Улога унутарћелијског нивоа гвожђа
„Бактерије немају мозак, али могу да прикупљају информације из свог окружења. Ако су се често среле са истим окружењем, могу да чувају ове информације и да им приступе касније када је потребно“, рекао је молекуларни бионаучник Сувик Батачарија са Универзитета Тексас у САД.
Батачарија и његове колеге су извршили више од 10.000 тестова на бактеријама како би утврдили обрасце понашања. Желели су да виде да ли ће се ћелије ешерихије коли груписати на узорку у једну мигрирајућу масу. Такво понашање често указује на то да су се ћелије удружиле у ефикасној потрази за одговарајућим окружењем.
У почетним експериментима, научници су изложили ћелије ешерихије неколицини различитих фактора околине како би видели који их услови најбрже подстичу да се сакупе у покретну масу. Тим је открио да унутарћелијски нивои гвожђа играју значајну улогу у томе,
пренео је „Сајенс алерт“.
Меморија се губи до седме генерације
Низак ниво гвожђа био је повезан са бржим и ефикаснијим формирањем активног бактеријског роја, док је виши ниво водио до мирнијег начина живота. Међу ћелијама ешерихије прве генерације ово је изгледало као интуитиван одговор. Али након само једног масовног окупљања, бактерије са ниским нивоом гвожђа биле су још брже и ефикасније у ројењу него раније.
Штавише, пренели су ову „гвоздену“ меморију на најмање четири узастопне генерације потомака – које настају поделом родитељске ћелије на две нове ћелије. До седме генерације нових ћелија, ова меморија се природно губи.
Научници тек треба да открију молекуларни механизам који стоји иза потенцијалног меморијског система и његовог наслеђа, али изгледа да постоји снажна веза између унутарћелијског гвожђа и понашања међугенерацијског роја.
Епигенетика игра улогу у преношењу „запамћених“ биолошких поставки кроз генерације ешерихије искључивањем или укључивањем поставки одређених гена, али стручњаци сматрају да то није примарни механизам у овом случају, с обзиром на кратко трајање наслеђене информације.
С друге стране, гвожђе је повезано са реакцијама бактерија на стрес, тако да има еволуционог смисла да се око њега формира међугенерацијски систем памћења. Меморијски систем заснован на гвожђу могао би помоћи ешерихији да се прилагоди лошим условима животне средине или антибиотицима.
„Пре него што је у Земљиној атмосфери постојао кисеоник, рани ћелијски живот је користио гвожђе за многе ћелијске процесе. Оно је важно не само у формирању живота на Земљи већ и током еволуције. У сваком случају, што више знамо о понашању бактерија, лакше ћемо се борити против њих“, закључује Батачарија.
Истраживање под називом „A heritable iron memory enables decision-making in Escherichia coli“
објављено је у часопису ПНАС.
