https://sputnikportal.rs/20231128/osniva-se-srpski-pokret-njegos-u-srbiji-cilj-je-zastititi-njegosa-od-nemara-marija-jakovljevic-1164351774.html
Оснива се Српски покрет Његош у Србији: „Дошло је време када треба штитити таквог песника“
Оснива се Српски покрет Његош у Србији: „Дошло је време када треба штитити таквог песника“
Sputnik Србија
Дошли смо у време када треба штитити таквог песника као што је Његош. Не само од напада и одредница на које није никада ни помислио, а камоли заслужио, већ од... 28.11.2023, Sputnik Србија
2023-11-28T17:22+0100
2023-11-28T17:22+0100
2023-11-28T17:22+0100
култура
култура
миро вуксановић
његош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/15/1134583661_0:199:3072:1927_1920x0_80_0_0_81ecce1d9a085c23842c5b3a7eb12c3a.jpg
Овим речима академик и писац Миро Вуксановић објашњава разлоге за иницирање Српског покрета Његош у Србији.Српски покрет Његош требало би да настави традицију истоименог покрета у Црној Гори, који кроз округле столове и манифестације више од деценије негује сећање на Петра II Петровића , као и Књижевног удружења „Његош“, које сваке године одржава манифестацију у част овог песника и владике.Иницијативни одбор за оснивање Српског покрета Његош у Србији састао се у Српској књижевној задрузи, а састанку су поред Вуксановића присуствовали академик и песник Матија Бећковић, председник Српског покрета Његош у Црној Гори и иницијатор за његово оснивање у Србији Бранислав Баћовић, књижевник Милутин Мићовић, бригадни генерал Михаило Зоговић, управник Српске књижевне задруге Душко Бабић, привредник Ненад Вујановић, професор историје Немања Делић и професор филозофије Часлав Копривица.„Сагласили смо се о оснивању Српског покрета Његош и предложили да професор Часлав Копривица буде председник његовог одбора. Сада предстоји да се успоставе правила, статут, да се покрет региструје и конституишу његови органи“, каже за Спутњик Миро Вуксановић.Његош се изучава све мањеУ Србији од 2005. године постоји Његошев одбор Матице српске чији је Вуксановић потпредседник, уз Матију Бећковића :„Црна Гора је коначно добила Његошев дан као државни празник. То је дан културе. Ми овде сваке године 13. новембра, на дан његовог рођења, организујемо у Матици српској одређени програм. Сваке треће године имамо научни скуп посвећен Његошевом делу. Изашло је пет зборника са тих скупова и ускоро ће и шести“.Ове године, када се навршило 210 година од Његошевог рођења одржан је научни скуп „Издања Горског вијенца“, на коме је представљено како је чувени спев живео од првог објављивања 1847. до данас, његов одјек, утицај и значај.Заборављамо своје преткеПитање како смо дошли до тога да Његоша бранимо од немара није, сматра Вуксановић, само за писце и проучаваоце књижевности, већ и за историчаре, социологе:Када се тако односимо према Његошу, шта други српски писци и уметници да очекују, пита се Вуксановић:„Ту је основа овог покрета - да се, с једне стране, Његош заштити од неправедних квалификација које му се дају и које нису престале и, с друге стране, да се изучава његово дело онако како заслужује. Покрет треба да допринесе да Његош буде више пред савременим светом, него што данас јесте“.Његошева капелаОно што је једино живо у разговорима о Његошу, примећује Вуксановић, јесте однос према његовој капели:„Стално се говорило о враћању те капеле, срушене седамдесетих година, на Ловћен, али ево прошло је од тада пола века. Камен те капеле пренет је на Иванова корита под Ловћен. То је данас обична гомила камења која зараста и нико о томе не води рачуна. Интересантно да се о томе пола века говори, а та гомила стоји као да је горе била направљена нека колиба, а не да је реч, у неком смислу, о светом књижевном, поетском камену, који би требало тражити да се врати на своје место, где га је Његош поставио“.Вуксановић сматра да не треба рушити маузолеј, који је подигнут на Ловћену:„Мештровићево дело треба да остане као споменик једног времена, а поред самог маузолеја на врху Ловћена има места за ту скромну, малу капелу, да се у њој поставе Његошеве мошти које су испод маузолејске громаде, у мраку, до којих се једва долази“.Његош метафора за укупно српствоИницијатор за оснивање Српског покрета Његош у Србији Бранислав Баћовић истиче да ће он имати сличну мисију као у Црној Гори - да се српско етничко биће оснажи духовно, културно и материјално, као и да се српска самосвест развија и учвршћује на основама дела Петра Другог Петровића Његоша, уверен да је српска култура јединствена без обзира на државне границе.Његош се још током живота, када је написао „Горски вијенац“ и „Лучу микрокозма“, утврдио на месту објединитеља српске културе на свим прсторима, независно од граница.„Никада није било спорно да је Његош метафора за укупно српство, али кроз времена све иде таласасто па тако и однос према Његошу. Ми смо сада у кризи у разумевању трајних националних вредности и то је онда захватило чак и Његоша. Уосталом, данас се полемише са свим и сваким. Нема недодирљивих ни у једном простору. Данас појединци полемишу са Српском православном црквом, на пример. Добро је да постоје разговори и да се чује више мишљења, али није добро да се руши оно што је давно установљено као велика вредност, јер постоји могућност да као народ останемо без духовних и културних вредности. То је врло опасан пут“, закључује академик Миро Вуксановић.
https://sputnikportal.rs/20231112/mitropolit-joanikije-tama-ce-nestati-kada-se-na-lovcen-vrati-njegoseva-kapela-1163667969.html
https://sputnikportal.rs/20230708/nevo-rijeko-ogledalo-ljudskosti-kako-je-njegos-ljubav-prema--rusiji-pretakao-u-stihove-marija-jakovljevic-1158206175.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
култура, миро вуксановић, његош
култура, миро вуксановић, његош
Оснива се Српски покрет Његош у Србији: „Дошло је време када треба штитити таквог песника“
Дошли смо у време када треба штитити таквог песника као што је Његош. Не само од напада и одредница на које није никада ни помислио, а камоли заслужио, већ од немара и односа према његовом песничком делу и значају.
Овим речима академик и писац Миро Вуксановић објашњава разлоге за иницирање Српског покрета Његош у Србији.
Српски покрет Његош требало би да настави традицију истоименог покрета у Црној Гори, који кроз округле столове и манифестације више од деценије негује сећање на Петра II Петровића , као и Књижевног удружења „Његош“, које сваке године одржава манифестацију у част овог песника и владике.
Иницијативни одбор за оснивање Српског покрета Његош у Србији састао се у Српској књижевној задрузи, а састанку су поред Вуксановића присуствовали академик и песник Матија Бећковић, председник Српског покрета Његош у Црној Гори и иницијатор за његово оснивање у Србији Бранислав Баћовић, књижевник Милутин Мићовић, бригадни генерал Михаило Зоговић, управник Српске књижевне задруге Душко Бабић, привредник Ненад Вујановић, професор историје Немања Делић и професор филозофије Часлав Копривица.
„Сагласили смо се о оснивању Српског покрета Његош и предложили да професор Часлав Копривица буде председник његовог одбора. Сада предстоји да се успоставе правила, статут, да се покрет региструје и конституишу његови органи“, каже за Спутњик Миро Вуксановић.
Његош се изучава све мање
У Србији од 2005. године постоји Његошев одбор Матице српске чији је Вуксановић потпредседник, уз Матију Бећковића :
„Црна Гора је коначно добила
Његошев дан као државни празник. То је дан културе. Ми овде сваке године 13. новембра, на дан његовог рођења, организујемо у Матици српској одређени програм. Сваке треће године имамо научни скуп посвећен Његошевом делу. Изашло је пет зборника са тих скупова и ускоро ће и шести“.
Ове године, када се навршило 210 година од Његошевог рођења одржан је научни скуп „Издања Горског вијенца“, на коме је представљено како је чувени спев живео од првог објављивања 1847. до данас, његов одјек, утицај и значај.
„Испоставило се, бар ја имам такав утисак, да што је више катедри за српски језик, то се Његош предаје све мање. У лектири је симболично заступљен, тако да се Његошево дело губи из средишта пажње као што је, уосталом, и укупна српска књижевност поприлично потиснута данас“, упозорава Вуксановић.
Питање како смо дошли до тога да Његоша бранимо од немара није, сматра Вуксановић, само за писце и проучаваоце књижевности, већ и за историчаре, социологе:
„У основи тога је наш однос према традицији, прошлости, цивилизацијском путу који смо прешли. У трци савременог доба човек види само себе и оно што му је потребно. Заборавља оно што је било раније и одакле се он као такав у овој цивилизацији нашао, ко је за све то заслужан. Није редак случај да заборављамо своје претке, њихове заслуге, не само у књижевности него у свим областима. У тој немарности се нашао и Његош, иако још увек постоји одјек о њему као водећем српском песнику. Међутим, то се не доказује чином онамо где би требало, у школи, позоришту... Уколико се неподељно не мисли да је Његош водећи српски песник, онда са нама нешто није у реду“.
Када се тако односимо према Његошу, шта други српски писци и уметници да очекују, пита се Вуксановић:
„Ту је основа овог покрета - да се, с једне стране, Његош заштити од неправедних квалификација које му се дају и које нису престале и, с друге стране, да се изучава његово дело онако како заслужује. Покрет треба да допринесе да Његош буде више пред савременим светом, него што данас јесте“.
Оно што је једино живо у разговорима о Његошу, примећује Вуксановић, јесте однос према његовој капели:
„Стално се говорило о враћању те капеле, срушене седамдесетих година, на Ловћен, али ево прошло је од тада пола века. Камен те капеле пренет је на Иванова корита под Ловћен. То је данас обична гомила камења која зараста и нико о томе не води рачуна. Интересантно да се о томе пола века говори, а та гомила стоји као да је горе била направљена нека колиба, а не да је реч, у неком смислу, о светом књижевном, поетском камену, који би требало тражити да се врати на своје место, где га је Његош поставио“.
Вуксановић сматра да не треба рушити маузолеј, који је подигнут на Ловћену:
„Мештровићево дело треба да остане као споменик једног времена, а поред самог маузолеја на врху Ловћена има места за ту скромну, малу капелу, да се у њој поставе Његошеве мошти које су испод маузолејске громаде, у мраку, до којих се једва долази“.
Његош метафора за укупно српство
Иницијатор за оснивање Српског покрета Његош у Србији Бранислав Баћовић истиче да ће он имати сличну мисију као у Црној Гори - да се српско етничко биће оснажи духовно, културно и материјално, као и да се српска самосвест развија и учвршћује на основама дела Петра Другог Петровића Његоша, уверен да је српска култура јединствена без обзира на државне границе.
Његош се још током живота, када је написао „Горски вијенац“ и „Лучу микрокозма“, утврдио на месту објединитеља српске културе на свим прсторима, независно од граница.
„Никада није било спорно да је Његош метафора за укупно српство, али кроз времена све иде таласасто па тако и однос према Његошу. Ми смо сада у кризи у разумевању трајних националних вредности и то је онда захватило чак и Његоша. Уосталом, данас се полемише са свим и сваким. Нема недодирљивих ни у једном простору. Данас појединци полемишу са Српском православном црквом, на пример. Добро је да постоје разговори и да се чује више мишљења, али није добро да се руши оно што је давно установљено као велика вредност, јер постоји могућност да као народ останемо без духовних и културних вредности. То је врло опасан пут“, закључује академик Миро Вуксановић.
