https://sputnikportal.rs/20231205/makar-jedan-dan-u-godini-papa-franja-zeli-da-ujedini-sve-hriscane-1164681240.html
Макар један дан у години: Папа Фрања жели да уједини све хришћане
Макар један дан у години: Папа Фрања жели да уједини све хришћане
Sputnik Србија
Папа Фрања је на недавно одржаном састанку са ватиканским теолозима изразио жељу да сви хришћани славе Васкрс заједно на трајној основи, пише портал „Кат.нет“. 05.12.2023, Sputnik Србија
2023-12-05T20:45+0100
2023-12-05T20:45+0100
2023-12-05T20:45+0100
свет
свет
религија
католици
православци
васкрс
папа фрања
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/1c/1145264109_0:73:3071:1800_1920x0_80_0_0_6f1126b9b777fb0d550c926dadf1c3da.jpg
Поглавар Римокатоличке цркве подсетио је да се 2025. године навршава 1.700 година од првог Васељенског сабора на којем је утврђено време празновања Васкрса, те да би сви хришћани стално требало заједно да славе тај дан.Он је истакао да 2025. године Васкрс пада на исти дан и у западном и у источном календару.Обраћајући се представницима Међународне теолошке комисије Ватикана, папа Фрања је такође позвао да се „поново отвори Никејски сабор“, пише портал.Како објашњава „Независима газета“, управо 2025. године датум православног Ускрса, који се рачуна по александријској пасхалији (посебан систем рачунања по јулијанском календару који је први пут предложен око 277. године), поклопиће се са датумом католичког Ускрса који се рачуна према грегоријанском календару који је на снази од 1583. Основни принцип за рачунање датума празновања Ускрса, према одлукама са Никејског сабора, био је да се он празнује прве недеље после пуног месеца након пролећне равнодневнице, али увек после јеврејске Пасхе. За датум пролећне равнодневнице одређен је 21. март. Међутим, у основи александријске пасхалије је распоред младог и пуног месеца, који се заснива на 19-годишњем метонском циклусу (временски период од 6.939 дана 14 сати и 15 минута). А у грегоријанској пасхалији, са приближно истим прорачунима, постоји концепт и „соларне“ и „лунарне“ „једначине“. Због те разлике, датуми празновања Ускрса код православаца и католика могу се разликовати скоро месец и по дана.
https://sputnikportal.rs/20231129/ipak-nista-od-susreta-ruskog-patrijarha-i-pape-franja-otkazao-posetu-dubaiju-1164379785.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, религија, католици, православци, васкрс, папа фрања
свет, религија, католици, православци, васкрс, папа фрања
Макар један дан у години: Папа Фрања жели да уједини све хришћане
Папа Фрања је на недавно одржаном састанку са ватиканским теолозима изразио жељу да сви хришћани славе Васкрс заједно на трајној основи, пише портал „Кат.нет“.
Поглавар Римокатоличке цркве подсетио је да се 2025. године навршава 1.700 година од првог Васељенског сабора на којем је утврђено време празновања Васкрса, те да би сви хришћани стално требало заједно да славе тај дан.
Он је истакао да 2025. године Васкрс пада на исти дан и у западном и у источном календару.
„Било би дивно када би то био конкретан почетак трајног заједничког празновања Ускрса“, казао је папа.
Обраћајући се представницима Међународне теолошке комисије Ватикана, папа Фрања је такође позвао да се „поново отвори Никејски сабор“, пише портал.
Како објашњава „Независима газета“, управо 2025. године датум православног Ускрса, који се рачуна по александријској пасхалији (посебан систем рачунања по јулијанском календару који је први пут предложен око 277. године), поклопиће се са датумом католичког Ускрса који се рачуна према грегоријанском календару који је на снази од 1583. Основни принцип за рачунање датума празновања Ускрса, према одлукама са Никејског сабора, био је да се он празнује прве недеље после пуног месеца након пролећне равнодневнице, али увек после јеврејске Пасхе. За датум пролећне равнодневнице одређен је 21. март. Међутим, у основи александријске пасхалије је распоред младог и пуног месеца, који се заснива на 19-годишњем метонском циклусу (временски период од 6.939 дана 14 сати и 15 минута). А у грегоријанској пасхалији, са приближно истим прорачунима, постоји концепт и „соларне“ и „лунарне“ „једначине“. Због те разлике, датуми празновања Ускрса код православаца и католика могу се разликовати скоро месец и по дана.
