Ристић: Непроцењиво вредан документ и историјски извор стиже у Србију
13:54 05.12.2023 (Освежено: 14:52 05.12.2023)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Прва званична конференција за медије услед несмањеног интересовања јавности у вези са недавним откупом Директиве бр. 25 којом је 27. марта 1941. године немачки канцелар Адолф Хитлер наредио напад на Краљевину Југославију, одржана је данас у Музеју жртава геноцида у Београду.
Подсећања ради, Вада Републике Србије саопштила је да је након недавне куповине дела Паје Јовановића под називом "Одмор башибозука", Република Србија купила 29. новембра и злогласну Директиву бр. 25 од 27. марта 1941. године, којом је немачки канцелар и диктатор Адолф Хитлер издао наређење за напад на Краљевину Југославију и Краљевину Грчку.
Директор Музеја жртава геноцида историчар Дејан Ристић је подсетио јавност да су из ове установе веома вредно и посвећено започели актуелну годину великим догађајем - значајним открићем списка дела деце које је у Другом светском рату спасила чувена Диана Будисављевић, аустријско - српска хуманитарка из логора у Јасеновцу и других усташких логора смрти у Независној држави Хрватској (НДХ).
Будисављевић је спасила чак 15 336 деце и проналазак дела списка деце изузетно је ођекнуо у читавом свету, према наводима Дејана Ристића, и они су срећни због саме чињенице да је Србија коначно дошла у посед своје листе.
"Држимо исти темпо и стандард у истраживању и покушају да дођемо до најзначајнијих артефаката у Другом светском рату, о геноциду који је почињен над српским народом на територији Независне државе Хрватске, бројни ратни злочини у Краљевини Југославији и ван ње. Директива број 25 јесте један од сигурно најзначајнијих артефаката у националној историји нашег народа, а ради се о нападу који је Адолф Хитлер наредио на Краљевину Југославију. Ово је вредан писани историјски извор о великом нападу који се нажалост одиграо 6. априла 1941. године, историјском бомбардовању Београда који је безмало сравњен са земљом. Ово је велики дан за нашу науку, историју и културу", истакао је Дејан Ристић.
На основу иницијативе коју је Музеј жртава геноцида упутио председнику Републике Србије Александру Вучићу, као и на молбу председника Републике, Влада Републике Србије обезбедила је неопходна средства како би био купљен један од најзначајнијих докумената за целокупну историју српског народа.
Директива бр. 25, потписана од стране Адолфа Хитлера, сачињена је у тринаест оригинала, од којих је један од њих у власништву Републике Србије.
Овај документ, чији је садржај означио почетак Другог светског рата на целокупној територији Краљевине Југославије, а до њега је дошло у раним јутарњим часовима 6. априла 1941. године, упоредив је по своме значају са телеграмом објаве рата Краљевини Србији од стране Аустроугарског царства од 28. јула 1914. године, како је нагласио Дејан Ристић.
"Наравно, садржај Директиве број 25 одавно је свима познат, али никада није био присутан на територији Републике Србије и ми сада први пут имамо један од 13 оригинала. Проналазак овако важног документа је пример озбиљности рада Музеја жртава геноцида, што сведочи о страдању цивилног становништва и геноцида нашег народа. За неколико недеља ћемо имати овај документ у нашем поседу и биће изложен у некој од установа културе, као и списак деце које је спасила Диана Будисављевић", открио је Ристић.
Први човек Музеја жртава геноцида је такође открио да је цена откупа Директиве број 25 тачно 42.500 америчких долара, што сматра изузетно повољним износом, и нагласио да је то осам пута мање него новац којим је плаћена споменута слика Паје Јовановића - "Одмор бажибозука" или "Арнаутски ратник", скоро 350.000 евра, на аукцији у Галерији Сотби у Лондону, за Музеј града Београда.
На онлине аукцији за Директиву 25 учествовале су институције и приватни колекционари, али се не зна ко су сви они, идентитет није познат јавности, према речима Ристића, а он претпоставља да је сам документ можда био у поседу неког колекционара.
Он такође сматра да се већина оригинала од преосталих 12 налази засигурно у Савезној републици Немачкој, што је и логично, како Ристић истиче.
Издајући наређење за почетак здружених борбених напада (копнених, ваздушних, поморских) против Краљевине Југославије и Краљевине Грчке, Адолф Хитлер овим документом означио је почетак четворогодишњих драматичних борби ужасног страдања цивилног становништва, посебно припадника српског народа.
Бојан Арбутина, дипломац са Катедре за историју Југославије на Филозофском факултету у Београду, истакао је да Музеј жртава геноцида увек интензивно трага за нашом историјом у ширем контексту страдања нашег народа.
Ристић и Арбутина су навели да Директива 25 није званична објава рата, већ управо директива за сам почетак оружаног сукоба.
У координисаној акцији са председником и премијером Србије успели су да дођу до овако важног документа који упућује на велики напад на Крајевину Југославију и Краљевину Грчку.
Документ Директива 25 представља пет тачака на четири стране текста, где се јасно и прецизно види како да се понашају у нападу са Мађарском, Бугарском, Румунијом, са циљем да се даноноћно бомбардује Београд, што ће се нажалост и остварити тог фаталног и трагичног 6. априла 1941. године.
Арбутина је рекао да је Адолф Хитлер ставио свој потпис на тај документ што на тај начин имамо доказ о ужасном злочину који је додирнула рука великог злочинца који је заратио са читавим светом, чиме се ступа директно у историју.
То су били злочини против човечности, геноцид над српским народом од стране НДХ и нацистичке Немачке, и херојска борба народа од 1941. до 1945. године.
Поред осталог, овај документ садржи и експлицитну наредбу за спровођење бруталних ваздушних напада и даноноћно бомбардовање Београда, спремност да се након окупације Југославије делови њене територије предају Бугарској и Мађарској, као и то да ће "политичким обећањима Хрватима бити пооштрена унутрашња политичка затегнутост у Југославији".
Садржај ове директиве резултирао је и стварањем свих неопходних предуслова за успостављање Независне Државе Хрватске, односно за отпочињање геноцида над припадницима српског народа на њеној територији.
Како су нагласили Ристић и Арбутина, куповином прворазредно значајног историјског извора Република Србија, њен председник и Влада још једном су демонстрирали одлучност и постојање стручних и свих других потребних логистичких ресурса на основу којих је могуће да се приступи систематичном, стручном и континуираном повраћају покретних културних добара у нашу земљу.
Тиме се мисли на куповину оних јединица историјског, културног, уметничког и другог наслеђа од значаја за историју и културу српског народа, као и целокупне Републике Србије.
"Овај непроцењиво вредан документ и историјски извор, који се налази у поседу Републике Србије, истовремено је представљао и злослутни наговештај бројних драматичних, трагичних, али и херојских догађаја који су обележили раздобље Другог светског рата на читавом простору окупиране Краљевине Југославије", закључили су представници Музеја жртава геноцида.
