https://sputnikportal.rs/20231207/ko-je-od-nekadasnjih-ukrajinskih-saveznika-pobegao-sa-broda-podrske-koji-tone-1164726839.html
Ко је од некадашњих украјинских савезника побегао са „брода подршке“ који тоне?
Ко је од некадашњих украјинских савезника побегао са „брода подршке“ који тоне?
Sputnik Србија
Вашингтон је 2022. године окупио, како су то званичници називали, „широку међународну коалицију“ подршке Украјини у прокси рату против Русије, прикупивши преко... 07.12.2023, Sputnik Србија
2023-12-07T09:55+0100
2023-12-07T09:55+0100
2023-12-07T09:55+0100
русија
русија
украјина
специјална војна операција у украјини – вести
немачка
пољска
сад
европска унија (еу)
спутњик објашњава
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/14/1163985940_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_5099f674e4a7231cffc12d8af171f81e.jpg
Немачки министар одбране Борис Писторијус дистанцирао је Берлин од Кијева, истичући да „партнерство” између две земље не представља „савез” и жалећи се да је руска индустрија оружја, која је отпорна на санкције, отежала војну стратегију Украјине.„Ми нисмо партнери унутар алијансе“, рекао је Писторијус немачким медијима у уторак, упитан о критикама да је Украјина добила премало оружја од Немачке и других партнера.„Ми испоручујемо оно што можемо. Исто важи и за скоро све остале савезнике и партнере“, рекао је министар.Писторијус је приметио да „није као да је Кијев примао помоћ у наоружању, док Русија није добила ништа“.„Није случај да ми само испоручујемо [оружје], а да ништа ново не долази из Русије за руске оружане снаге“, рекао је он. Напротив, упркос санкцијама, руски одбрамбени сектор наставља да производи опрему, „чак и ако није од најсавременијег материјала“ према оцени немачког министра одбране.Признајући да производња немачког оружја и муниције за Украјину иде спорије него што је планирано, Писторијус је нагласио да спора испорука није ни политичко ни финансијско питање, већ проблем ограничених „мирнодопских“ производних капацитета за које је, како је рекао, потребно време да се повећају.Писторијус је такође нагласио да је Немачка била и наставља да буде други највећи спонзор Кијева у целини.Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова осврнула се на коментар немачког званичника о „савезнику“, сугеришући да је Писториус „одмотао потпуно нови пар мокасинки које је добио прошлог Божића и „променио ципеле““, што је руска изрека која значи „преокренути своју позицију“ или „ променити (став) мелодију."Које су још земље „промениле став“ у односу на Украјину?Немачка је до сада била далеко највећи појединачни присталица Украјине, изузев Сједињених Држава, дајући око 18,4 милијарде долара војне помоћи и преко 4,1 милијарде долара економске и хуманитарне помоћи, не рачунајући подршку Берлина фондовима помоћи институција Европске уније.У светлу Писторијусових коментара, вреди подсетити да Берлин није једини европски савезник у НАТО-у који је променио став о подршци „блоку украјинских савезника“.ПољскаПољска, чланица алијансе која се граничи са Украјином ка Западу, била је канал за проток западног оружја у Украјину током тренутне кризе, и активно је навијала за напоре кијевских политичара да раскину своје историјске односе са Москвом и придруже се западним институцијама још од обојене револуције 2005. и државног удара 2014. године.То је почело да се мења у лето, са препирком око „навике“ украјинског агробизниса да баца производе и стоку у Пољску и поткопава локалне фармере, у комбинацији са економским проблемима који су проистекли из кратковиде одлуке ЕУ да покуша да санкционише Русију до покорности, што је кулминирало са изјавом пољског председника Анджеја Дуде који је Украјину у септембру окарактерисао као „опасног дављеника” који прети да са собом „повуче” у заборав и друге, укључујући Пољску.Пољска, седми по величини војни и економски донатор Кијева до сада, смањила је своју помоћ у оружју, док су политичари позвали Владимира Зеленског и Брисел да надокнаде Варшави већ пружену помоћ.СловачкаПољска није једини сусед Украјине који је смањио подршку Кијеву последњих месеци. Крајем октобра, новоизабрани премијер Словачке Роберт Фицо најавио је да Братислава „више неће испоручивати оружје Украјини“, рекавши да ће хуманитарне залихе бити једина подршка коју ће земља слати у будућности.Фицо, чија је земља на сличан начин претрпела економски утицај политике дампинга украјинских агро-бизниса, такође има поруку за Брисел, сугеришући да „ЕУ треба да се промени од добављача оружја у миротворца“.Западна ЕвропаИ у богатијим западноевропским земљама, званичници су пажљиво изражавали своје незадовољство украјинском кризом. У октобру, на пример, Норвешка се придружила све већем броју нација које су размишљале о начинима да плате украјинским избеглицама које живе у земљи да се врате кући. У суседној Финској, службеници за спровођење закона разбили су табу о проблемима корупције у Кијеву и њеном утицају годину дана раније, извештавајући о томе да је да оружје намењено за борбу некако завршавало у рукама локалних банди.АмерикаУ Вашингтону – највећем добротвору који одређује војну и економску судбину Украјине, званичници су у медијима последњих недеља приватно слали сигнале за могуће мировне преговоре, усред свађе у Конгресу између републиканаца МАГА с једне стране и демократа и традиционалнијег неоконзервативног спољнополитичког крила републиканца на другој.У свом овонедељном интервјуу за медије, Писторијус је нагласио да ће Берлин наставити да се држи курса у плаћању прокси рата у Украјини. И у Вашингтону, председник Џо Бајден је у уторак нагласио да би „неуспех у подршци Украјини“ био „апсолутно луд“ и „баш погрешан“.Али, одлука немачког министра одбране да нагласи да Кијев није савезник, када се посматра у светлу чињенице да и други „савезници“ одустају од помоћи Украјини, сигнализира, ако ништа друго, помак од некадашње реторике Запада о украјинској „европској будућности“ и изгледима за чланством у НАТО.У новој емисији “Мој поглед на Русију” погледајте спрема ли се НАТО за нови рат са Русијом или за капитулацију:
украјина
немачка
пољска
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, украјина, специјална војна операција у украјини – вести, немачка, пољска, сад, европска унија (еу), спутњик објашњава
русија, украјина, специјална војна операција у украјини – вести, немачка, пољска, сад, европска унија (еу), спутњик објашњава
Ко је од некадашњих украјинских савезника побегао са „брода подршке“ који тоне?
Вашингтон је 2022. године окупио, како су то званичници називали, „широку међународну коалицију“ подршке Украјини у прокси рату против Русије, прикупивши преко 175 милијарди долара помоћи, укључујући оружје и новац, како би Кијев економски опстао. Али, готово две године касније, многи амерички савезници изгледају као да су на измаку снага.
Немачки министар одбране Борис Писторијус дистанцирао је Берлин од Кијева, истичући да „партнерство” између две земље не представља „савез” и жалећи се да је руска индустрија оружја, која је отпорна на санкције, отежала војну стратегију Украјине.
„Ми нисмо партнери унутар алијансе“,
рекао је Писторијус немачким медијима у уторак, упитан о критикама да је Украјина добила премало оружја од Немачке и других партнера.
„Ми испоручујемо оно што можемо. Исто важи и за скоро све остале савезнике и партнере“, рекао је министар.
Писторијус је приметио да „није као да је Кијев примао помоћ у наоружању, док Русија није добила ништа“.
„Није случај да ми само испоручујемо [оружје], а да ништа ново не долази из Русије за руске оружане снаге“, рекао је он. Напротив, упркос санкцијама, руски одбрамбени сектор наставља да производи опрему, „чак и ако није од најсавременијег материјала“ према оцени немачког министра одбране.
Признајући да производња немачког оружја и муниције за Украјину иде спорије него што је планирано, Писторијус је нагласио да спора испорука није ни политичко ни финансијско питање, већ проблем ограничених „мирнодопских“ производних капацитета за које је, како је рекао, потребно време да се повећају.
Писторијус је такође нагласио да је Немачка била и наставља да буде други највећи спонзор Кијева у целини.
Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова осврнула се на коментар немачког званичника о „савезнику“, сугеришући да је Писториус „одмотао потпуно нови пар мокасинки које је добио прошлог Божића и „променио ципеле““, што је руска изрека која значи „преокренути своју позицију“ или „ променити (став) мелодију."
Које су још земље „промениле став“ у односу на Украјину?
Немачка је до сада била далеко највећи појединачни присталица Украјине, изузев Сједињених Држава, дајући око
18,4 милијарде долара војне помоћи и преко 4,1 милијарде долара економске и хуманитарне помоћи, не рачунајући подршку Берлина фондовима помоћи институција Европске уније.
У светлу Писторијусових коментара, вреди подсетити да Берлин није једини европски савезник у НАТО-у који је променио став о подршци „блоку украјинских савезника“.
Пољска, чланица алијансе која се граничи са Украјином ка Западу, била је канал за проток западног оружја у Украјину током тренутне кризе, и активно је навијала за напоре кијевских политичара да раскину своје историјске односе са Москвом и придруже се западним институцијама још од обојене револуције 2005. и државног удара 2014. године.
То је почело да се мења у лето, са препирком око „навике“ украјинског агробизниса да баца производе и стоку у Пољску и поткопава локалне фармере, у комбинацији са економским проблемима који су проистекли из кратковиде одлуке ЕУ да покуша да санкционише Русију до покорности, што је
кулминирало са изјавом пољског председника Анджеја Дуде који је Украјину у септембру окарактерисао као „опасног дављеника” који прети да са собом „повуче” у заборав и друге, укључујући Пољску.
Пољска, седми по величини војни и економски донатор Кијева до сада, смањила је своју помоћ у оружју, док су политичари позвали Владимира Зеленског и Брисел да надокнаде Варшави већ пружену помоћ.
Пољска није једини сусед Украјине који је смањио подршку Кијеву последњих месеци. Крајем октобра, новоизабрани премијер Словачке Роберт Фицо најавио је да Братислава „више неће испоручивати оружје Украјини“, рекавши да ће хуманитарне залихе бити једина подршка коју ће земља слати у будућности.
Фицо, чија је земља на сличан начин претрпела економски утицај политике дампинга украјинских агро-бизниса, такође има поруку за Брисел, сугеришући да „ЕУ треба да се промени од добављача оружја у миротворца“.
И у богатијим западноевропским земљама, званичници су пажљиво изражавали своје незадовољство украјинском кризом. У октобру, на пример, Норвешка се
придружила све већем броју нација које су размишљале о начинима да плате украјинским избеглицама које живе у земљи да се врате кући. У суседној Финској, службеници за спровођење закона разбили су табу о проблемима корупције у Кијеву и њеном утицају годину дана раније, извештавајући о томе да је да оружје намењено за борбу некако завршавало у рукама локалних банди.
У Вашингтону – највећем добротвору који одређује војну и економску судбину Украјине, званичници су у медијима последњих недеља приватно
слали сигнале за могуће мировне преговоре, усред свађе у Конгресу између републиканаца МАГА с једне стране и демократа и традиционалнијег неоконзервативног спољнополитичког крила републиканца на другој.
У свом овонедељном интервјуу за медије, Писторијус је нагласио да ће Берлин наставити да се држи курса у плаћању прокси рата у Украјини. И у Вашингтону, председник Џо Бајден је у уторак нагласио да би „неуспех у подршци Украјини“ био „апсолутно луд“ и „баш погрешан“.
Али, одлука немачког министра одбране да нагласи да
Кијев није савезник, када се посматра у светлу чињенице да и други „савезници“ одустају од помоћи Украјини, сигнализира, ако ништа друго, помак од некадашње реторике Запада о украјинској „европској будућности“ и изгледима за чланством у НАТО.
У новој емисији “Мој поглед на Русију” погледајте спрема ли се НАТО за нови рат са Русијом или за капитулацију:
