https://sputnikportal.rs/20231207/nbs-zadrzala-referentnu-kamatnu-stopu-na-istom-nivou--1164756956.html
НБС задржала референтну каматну стопу на истом нивоу
НБС задржала референтну каматну стопу на истом нивоу
Sputnik Србија
Извршни одбор Народне банке Србије (НБС) одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,50 одсто, саопштила је НБС и навела да... 07.12.2023, Sputnik Србија
2023-12-07T12:38+0100
2023-12-07T12:38+0100
2023-12-07T12:38+0100
економија
србија – економија
економија
нбс
референтна каматна стопа
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/12/77/127744_0:81:800:531_1920x0_80_0_0_772f288fc378d4a8fd4ab6fdacc12690.jpg
Из НБС су објаснили да је одлуку о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу определио наставак попуштања глобалних инфлаторних притисака, као и успостављена опадајућа путања домаће инфлације и њен очекиван повратак у границе циља средином наредне године.Приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су у претходном периоду пооштравани монетарни услови путем основног инструмента, каматне стопе, а у септембру и повећањем стопе обавезне резерве, као и да је сада потребно да се сагледају пуни ефекти донетих мера, наведено је у саопштењу.Додаје се да преношење досадашњег пооштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике.Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је пре свега имао у виду даље слабљење глобалних инфлаторних притисака.У зони евра, нашем најважнијем трговинском партнеру, инфлација је наставила да се смањује у новембру, а томе су у највећој мери допринели пад цена енергената и нижи раст цена хране и услуга.Поред смањења инфлације у међународном окружењу, Извршни одбор је имао у виду и да је раст светске економије и даље спор и испод дугорочног просека, на шта су утицале рестриктивне монетарне политике централних банака широм света, које су биле неопходне за обуздавање инфлације, навели су из Народне банке.Због ниже инфлације и успоравања привредне активности повећана су и очекивања да би водеће централне банке, Европска централна банка и Систем федералних резерви, могле нешто раније да започну циклус ублажавања монетарних политика.Ипак, притисци са тржишта рада и даље су јаки и водеће централне банке их истичу као кључне факторе који захтевају опрезност у вођењу монетарне политике.Опрезност је такође потребна и због неизвесности у погледу цена енергената, као и геополитичких тензија у свету, иако су се светске цене нафте стабилизовале током новембра.У саопштењу се наводи да је Извршни одбор истакао да су кретања у домаћој економији у складу са пројекцијама НБС, па је међугодишња инфлација наставила да се смањује и у октобру се спустила на једноцифрени ниво од 8,5 одсто.Смањењу инфлације највише је допринео наставак успоравања раста цена хране, као и цена производа и услуга у оквиру базне инфлације, индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета, на 7,3 одсто међугодишње а раст цена хране у октобру био је најнижи у претходне две године и износио је 10,5 одсто међугодишње.Извршни одбор је истакао значај стабилизације кретања на тржишту основних животних намирница, чему је допринело и попуштање трошковних притисака у производњи хране, на шта указује и кретање произвођачких цена у прехрамбеној индустрији, које су од почетка године закључно са новембром снижене за 2,1одсто.У наредном периоду се, како наводе из НБС, очекује даље смањење инфлације, и то на око или испод 8,0 одсто крајем ове године, а потом и њен повратак у границе циља средином наредне године и наставак кретања ка централној вредности циља од 3,0 одсто до краја 2024. године.Томе ће допринети ефекти заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, као и очекивани даљи пад инфлационих очекивања.Из НБС наводе да је према подацима Републичког завода за статистику, међугодишњи раст бруто домаћег производа у трећем тромесечју износио 3,6 одсто, што је више од прве процене.Показатељи доступни на месечном нивоу указују да се позитивна кретања у реалном сектору настављају и у четвртом тромесечју, па је у октобру индустријска производња била већа за 3,0 одсто међугодишње, производња у прерађивачкој индустрији била је већа за 3,3 одсто, а у трговини на мало заустављен је пад количинског промета који је био присутан током ове године.Таква динамика привредне активности у складу је с пројекцијом Народне банке Србије о расту бруто домаћег производа у овој години од око 2,5 одсто.С претпоставком смањења глобалних инфлаторних притисака и опоравком зоне евра, као и услед очекиваног убрзања реализације планираних инвестиционих пројеката у области саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре, Извршни одбор очекује убрзање раста БДП у 2024. години на 3,0–4,0 одсто, а затим повратак на претпандемијску путању раста од око 4,0 одсто.
https://sputnikportal.rs/20231206/putinova-istorijska-poseta-arapskom-svetu-rusija-olivera-ikodinovic-1164728410.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – економија, економија, нбс, референтна каматна стопа
србија – економија, економија, нбс, референтна каматна стопа
НБС задржала референтну каматну стопу на истом нивоу
Извршни одбор Народне банке Србије (НБС) одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,50 одсто, саопштила је НБС и навела да су на непромењеним нивоима задржане и каматне стопе на депозитне, 5,25 одсто и кредитне олакшице, 7,75 одсто.
Из НБС су
објаснили да је одлуку о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу определио наставак попуштања глобалних инфлаторних притисака, као и успостављена опадајућа путања домаће инфлације и њен очекиван повратак у границе циља средином наредне године.
Приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су у претходном периоду пооштравани монетарни услови путем основног инструмента, каматне стопе, а у септембру и повећањем стопе обавезне резерве, као и да је сада потребно да се сагледају пуни ефекти донетих мера, наведено је у саопштењу.
Додаје се да преношење досадашњег пооштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике.
Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је пре свега имао у виду даље слабљење глобалних инфлаторних притисака.
У зони евра, нашем најважнијем трговинском партнеру, инфлација је наставила да се смањује у новембру, а томе су у највећој мери допринели пад цена енергената и нижи раст цена хране и услуга.
Поред смањења инфлације у међународном окружењу, Извршни одбор је имао у виду и да је раст светске економије и даље спор и испод дугорочног просека, на шта су утицале рестриктивне монетарне политике централних банака широм света, које су биле неопходне за обуздавање инфлације, навели су из Народне банке.
Због ниже инфлације и успоравања привредне активности повећана су и очекивања да би водеће централне банке, Европска централна банка и Систем федералних резерви, могле нешто раније да започну циклус ублажавања монетарних политика.
Ипак, притисци са тржишта рада и даље су јаки и водеће централне банке их истичу као кључне факторе који захтевају опрезност у вођењу монетарне политике.
Опрезност је такође потребна и због неизвесности у погледу цена енергената, као и геополитичких тензија у свету, иако су се светске цене нафте стабилизовале током новембра.
У саопштењу се наводи да је Извршни одбор истакао да су кретања у домаћој економији у складу са пројекцијама НБС, па је међугодишња инфлација наставила да се смањује и у октобру се спустила на једноцифрени ниво од 8,5 одсто.
Смањењу инфлације највише је допринео наставак успоравања раста цена хране, као и цена производа и услуга у оквиру базне инфлације, индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета, на 7,3 одсто међугодишње а раст цена хране у октобру био је најнижи у претходне две године и износио је 10,5 одсто међугодишње.
Извршни одбор је истакао значај стабилизације кретања на тржишту основних животних намирница, чему је допринело и попуштање трошковних притисака у производњи хране, на шта указује и кретање произвођачких цена у прехрамбеној индустрији, које су од почетка године закључно са новембром снижене за 2,1одсто.
У наредном периоду се, како наводе из НБС, очекује даље смањење инфлације, и то на око или испод 8,0 одсто крајем ове године, а потом и њен повратак у границе циља средином наредне године и наставак кретања ка централној вредности циља од 3,0 одсто до краја 2024. године.
Томе ће допринети ефекти заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, као и очекивани даљи пад инфлационих очекивања.
Из НБС наводе да је према подацима Републичког завода за статистику, међугодишњи раст бруто домаћег производа у трећем тромесечју износио 3,6 одсто, што је више од прве процене.
Показатељи доступни на месечном нивоу указују да се позитивна кретања у реалном сектору настављају и у четвртом тромесечју, па је у октобру индустријска производња била већа за 3,0 одсто међугодишње, производња у прерађивачкој индустрији била је већа за 3,3 одсто, а у трговини на мало заустављен је пад количинског промета који је био присутан током ове године.
Таква динамика привредне активности у складу је с пројекцијом Народне банке Србије о расту бруто домаћег производа у овој години од око 2,5 одсто.
С претпоставком смањења глобалних инфлаторних притисака и опоравком зоне евра, као и услед очекиваног убрзања реализације планираних инвестиционих пројеката у области саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре, Извршни одбор очекује убрзање раста БДП у 2024. години на 3,0–4,0 одсто, а затим повратак на претпандемијску путању раста од око 4,0 одсто.
