Пулсни таласи враћају срцу нормалан ритам: Нови успех Института „Дедиње“
© Фото : Спутњику уступио Институт „Дедиње“Лекари „Дедиња“ први у Србији пулсном енергијом лечили атријалну фибрилацију
© Фото : Спутњику уступио Институт „Дедиње“
Пратите нас
Први пут у Србији, данас су екипе електрофизиолога, сестара, инструментарки и техничара Института „Дедиње“, у сарадњи са шефом Електрофизиологије у болници „Алфрид Круп“ др Карсом Невеном из Немачке, применили најновију иновативну методу у лечењу атријалне фибрилације код три пацијената старости од 45 до 70 година.
Пулсним таласима вратили су нормалан ритам срцима ових пацијената, саопштили су из Института Дедиње.
Пацијенти се добро осећају, а већ сутра ће бити отпуштени својим кућама.
Према речима лекара који су извели ову интервенцију, др Милосава Томовића, др Дејана Којића и др Велибора Ристића, поред највећих напора да се помогне пацијентима са поремећеним срчаним ритмом, значајан број пацијената нема прилику да добије ову врсту терапије, јер је мали број центара који има високо едуковано особље и најновију технологију који су потребни за решавање овог здравственог проблема.
Шта је енергија пулсних таласа
Начелник Одељења за електрофизиологију и електростимулацију Института „Дедиње“ др Мирослав Томовић подсетио је да је пре само седам дана екипа његовог Одељења урадила рекордних 16 криобалон катетерских аблација атријалне фибрилације, у жељи да се помогне што већем броју пацијената.
„Али и да покажемо да су ефикасна организација и добро руковођење кључни фактори у постизању успеха у пружању медицинских услуга нашим пацијентима. У лечењу атријалне фибрилације, до сада су у нашој земљи коришћена два главна извора енергије и то радиофреквентна енергија, која загревањем ткива доводи до оштећења делова срчаног мишића које ствара и одржава аритмију, као и криобалон технологија, која замрзавањем ткива испод -40 степени доводи до сличног ефекта“, рекао је Томовић.
Он је додао да се ове врсте енергије називају термалним, што значи да променом температуре ткива долази до измене функције срчаног мишића.
„Уколико се изводе у високо специјализованим центрима, као што је наш Институт „Дедиње“, интервенције су повезане са нижим ризиком од компликација, али које, без обзира на мали проценат јављања, ипак постоје. Да би још више смањили могућност нежељених догађаја, научници су открили нову нетермалну технологију - енергију пулсних таласа, користећи кратке пулсеве електричне енергије, који доводе до оштећења мишића без промене температуре ткива“, рекао је Томовић.
Он ја напоменуо да је примећено да оваква врста енергије има високу специфичност за срчани мишић и да не долази до поремећаја функције и угожавања околних структура као што су крвни судови, нерви и ткиво једњака, а који могу показати промене у току примене других видова енергије.
Интервенција и за 45 минута
Томовић је нагласио да је и поред још ниже стопе нежељених догађаја, примећено да се коришћењем енергије пулсних таласа интервенција може још брже и сигурније извести, те код једноставнијих случајева може бити завршена и до максималних 45 минута, отварајући врата могућности да се још већем броју пацијената са атријалном фибрилацијом на овај начин значајно помогне.
Председник Радне групе за аритмије Удружења кардиолога Србије електрофизиолог др Дејан Којић објаснио је да резулати првих студија указују да је ова метода компаративна са другим изворима енергије и да након годину дана, најмање 78 одсто пацијената неће имати нову епизоду атријалне фибрилације и придружених аритмија.
„Ово је још један удружени напор стручњака наше установе да се листе чекања максимално скрате и даје поруку да Институт поседује логистику и вољу да учествује у лечењу свих кардиоваскуларних болесника“, казао је Којић.
Како се наводи у саопштењу, тимови лекара Института „Дедиње“ не престају да постављају високе стандарде у пружању врхунске здравствене неге, те су увођење нових технологија и примена савремених процедура, по чему је иначе препознатљив, сигуран пут ка постављању Србије на мапу земаља које користе најсавременије приступе у лечењу кардиоваскуларних болести, али и један од начина да се нагласи значај улагања у даља медицинска истраживања.