Бисер наше културне баштине - у самом центру српске престонице
Бисер наше културне баштине - у самом центру српске престонице
Sputnik Србија
У самом центру српске престонице, на четвртом спрату зграде необичне историје и још необичнијег имена „Палата Деванха“, угнездио се невелики салонски стан у... 09.12.2023, Sputnik Србија
У самом центру српске престонице, на четвртом спрату зграде необичне историје и још необичнијег имена „Палата Деванха“, угнездио се невелики салонски стан у коме је, као у некој шкољци смештен бисер наше културне баштине-Легат Паје Јовановића.
Паја Јовановић је први пут дошао у Београд 1910.године, на позив краља Петра I. Упркос томе што је живео и стварао широм Европе, престоница Србије је била град у који се увек враћао и коме је пожелео да остави, како је говорио, "оно што би вредело чувати"
Још као студент бечке Академије готово сваки распуст је користио да путује по Балкану, нарочито по Црној Гори, Приморју, Албанији, Босни и Херцеговини, јужној и источној Србији. Тамо је радио скице и студије и трудио се да што непосредније осети атмосферу свакодневног живота и обичаја народа
У првој одаји, чим закорачите у Легат, дочекаће вас један стојећи, један седећи женски акт и портрет његове жене Муни. Сликање жена за Пају Јовановића је увек значило сликање лепоте.
Упркос критикама да је жене приказивао лепшим него што су заиста биле, у једном случају његова четкица није морала да "лаже"- када би му модел била његова супруга Хермина-Муни Даубер (детаљ портрета)
Портрет председника Београдске општине Владе Илића (1882–1952) убраја се у ред званичних, репрезентативних портрета. Портретисани је представљен у фраку са лентом и Орденом Светог Саве, док су у позадини препознатљиви обриси сликаревог атељеа и његовог инвентара (слика, камин и коњаничка скулптура светог Ђорђа).
Након његове смрти, урна са посмртним остацима српског сликара пренета је у Београд и положена да вечно почива у Алеји великана на Новом гробљу. Истога дана Музеј града Београда је испунио и другу жељу легатора и 11. јуна 1970. је отворен Музеј Паје Јовановића
Проглашење Душановог законика односно Крунисање цара Душана је историјска композиција Паје Јовановића рађена 1900. године по наруџбини Краљевине Србије за потреба Светске изложбе у Паризу на којој је награђена златном медаљом
Легат је 1972. допуњен поклоном уметникове супруге Хермине-Муни Даубер, која је Музеју града Београда оставила 11 уметникових слика из приватне колекције и више комада стилског намештаја
Слика под називом „Портрет краљице Марије Карађорђевић“ сматра се једним је од најуспелијих репрезентативних портрета из сликарског опуса Паје Јовановића Портрет је био изложен на париском Салону 1931. године
Соба која се може сматрати дневним боравком, са раскошним огледалом и богато украшеним намештајем у себи крије разна Јовановићева признања и диопломе, као и његове палете и четкице за сликање
Поред знаних и незнаних лепотица, дама из високог друштва, грофица и краљица, под његовом четкицом су се нашли и цар Фрања Јосиф, краљ Александар Карађорђевић, али и Маршал Тито (детаљ једног од изложених уметничких дела )
Ако се одлучите да посетите овај бисер наше културне баштине, кустос музеја ће вас, уз стручно вођење, на кратко "преселити" у време у којем је један уметник, светског реномеа живео и стварао
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.