Ко су „црни лабудови“ светске кризе
© Sputnik / Владимир Трефилов
Пратите нас
Финансијски стручњаци деценијама мозгају над главном загонетком светске економије – како предсказати долазак нове глобалне кризе. Према мишљењу експерата с којима је разговарао Спутњик, сада њене узроке треба тражити на прехрамбеном тржишту, проучавајући миграцију становништва и особености светске логистике.
Наравно, треба узети у обзир и финансијске показатеље: дефицит у највећим економијама, опадање глобалне трговине и ситуацију на тржишту станова.
Одређене назнаке нових „црних лабудова“ светске кризе већ се уочавају: то је рекордни раст државног дуга САД, разарање постојећих логистиких ланаца, вишегодишња епидемија санкција.
Саговорници Спутњика су, ипак, јединствени у мишљењу: иако на одређеним тржиштима и у неким сектроима већ има прегревања, за сада је рано говорити о новом глобалном потресу, јер главни „лабуд“ још није долетео.
„Све што се сада разматра јесте успоравање Кине, рецесија у Европи и САД, дугови развијених земаља, али све је то под контролом политичара и власти. Због тога не треба очекивати изненађења. Проблема у светској економији никада није мало, али ниједан не изгледа фатално“, сматра експерт за берзу Валериј Јемељанов.
Економија као показатељ
Извор шокова може бити нагомилавање несразмере у економији, наводи експерт Михаил Николајев. Популаран пример јесте стабилан дефицит буџета САД и накупљени државни дуг. Према извештају Међународног монетарног фонда, који је објављен у октобру, укупна размера државног дуга САД у 2023. години биће 123,3 одсто БДП-а.
„Државни дуг САД ствара опасност од банкрота светског монетарног система. У првој етапи, у духу вестерна, прибећи ће се уцени главних власника хартија од вредности: 'ако не будете куповали дуговања – објавићемо банкрот и тада ћете изгубити све“, наводи доцент Одељења логистике Финансијског универзитета при Влади Русије Александар Арски.
Истовремено, светски дуг на крају прошле године порастао је до рекордних 92 билиона долара, израчунале су Уједињене нације. То чини око 91 одсто глобалног БДП-а. ММФ сматра да је безопасан ниво до 60 процената. Главни део дуга (готово 70 одсто) припада развијеним земљама, углавном „Великој седморки“.
Начелник Управе за аналитику банке БКФ Максим Осадчи каже да треба обратити пажњу и на могућност банкрота у одређеној земљи, који може да се утврди уз помоћ кредитних замена. Ако је еминент на врху листе према показатељима кредитне замене, велика је вероватноћа његовог банкрота, објашњава експерт, наводећи да су међу таквим земљама Египат, Турска, Јужноафричка Република, Бразил, Израел.
Он додаје да су то земље које се ионако суочавају с озбиљним економским проблемима, а да за разлику од њих САД и Швајцарска, на пример, имају изузетно мале показатеље кредитних замена и да је њихов суверени банкрот, на основу тога, мало вероватан.
Према мишљењу Николајева, извор шокова може бити и опадање светске трговине. Статистика највећих економија показује да је обим извоза робе из САД у Кину за девет месеци ове године опао за три одсто у поређењу с прошлом годином, на 105,9 милијарди долара, док је извоз Кине у САД за исти период опао за 24 процента, односно на 316 милијарди долара.
Извоз робе из Кине у Европску унију такође је показао негативну динамику: за годину дана је опао за 17,5 одсто, на 424,1 милијарду долара. Европски извоз у Кину смањио се за 1,9 одсто, на 182,6 милијарди долара. Извоз из САД у Европу је опао за 2,5 одсто, а европске успоруке робе у Америку су истовремено опале за 1,3 одсто.
Узрок кризе могу бити и проблеми на тржишту станова, додаје Осадчи. На пример, према последњим подацима Еуростата, продаја станова у Европској унији је опала у поређењу с 2022. годином у 13 од 14 земаља које објављују податке.
„Црни лабуд“ за сада није долетео
Треба имати на уму да су се све светске кризе у економији догађале неочекивано.
„Догађаји који претходе кризама готово да се нису понављали, кризе су избијале према индивидуалним сценаријима. Светска криза се обично догађа изненада и у вези с оним што нико у том тренутку не види као проблем“, наводи експерт Лазар Бадалов.
На пример, кризе могу да испровоцирају демографски и миграциони проблеми, које подстичу ризици од глади у сиромашним земљама.
„Узроке будућих светских криза не треба тражити на финансијском тржишту. Они се, највероватније, већ сада појављују на тржишту хране, у сфери миграција и распаду логистичких путева“, сматра Бадалов.
Осадчи сматра да нови „црни лабуд“ глобалне кризе још није долетео. Он сматра да треба обратити пажњу на фрагментацију светске економије: у будућности то може да доведе до шокова.
„Јачају моћне структурне промене у светској економији које воде до њене фрагментације, деглобализације, пре свега због епидемије санкција. Ти ломови међу земљама могу да постану окидачи за глобалну кризу“, сматра експерт.
Према мишљењу Михаила Николајева,може се говорити да су у скоријој будућности ризици од светске кризе ограничени.
„Земље уче из претходних криза, развијају системе надгледања ризике, оперативније реагују на проблеме, теже да не допусте значајне дизбалансе, активно усавршавају регулисање“, тврди експерт.
