Откривена тријумфална капија у Виминацијуму /фото/
13:31 10.12.2023 (Освежено: 13:48 10.12.2023)
© Фото : Спутњику уступио Археолошки институт
Пратите нас
На археолошком локалитету Виминацијум откривена је тријумфална капија, један од заштитних знакова архитектуре римске цивилизације, што је Виминацијум сврстало у ред светских места где се налазе славолуци.
Директор Археолошког парка Виминацијум др Миомир Кораћ каже да је тријумфална капија подигнута у част римског императора Марка Аурелија Антонина, познатијег под надимком Каракала.
Изненађење у главној виминацијумској улици
Од почетка августа истраживачка екипа, коју чине др Саша Реџић, др Илија Данковић, др Младен Јовичић, др Ангелина Раичковић, као и студенти Кристина Живковић и Петар Којадиновић, у Виминацијуму истражује урбано градско језгро.
Од почетка августа истраживачка екипа у Виминацијуму истражује урбано градско језгро
© Фото : Спутњику уступио Археолошки институт
У протекле две деценије у оквиру града су истраживана купатила- терме и амфитеатар, док су последња истраживања стамбених четврти спроведена пре читавих пола века.
План истраживања је подразумевао да први ископи буду усмерени на главну виминацијумску улицу – децуманус. Улица широка 10,40 метара је лоцирана, а уследила су и ископавања сложене канализационе мреже. Потврђене су и колонаде стубова које су постојале са обе стране улице.
Међутим, док су сви поменути археолошки остаци били очекивани, један део ископина је у почетку збуњивао, а затим и потпуно изненадио и одушевио тим археолога, каже Кораћ:
„На једној деоници улице, на четири места недостаје коловоз и већ се ту налазе темељне стопе у облику квадрата, грађене од масивних комада кречњака. Постало је јасно да се ради о темељима тетрапилона, грађевине на четири стуба, са пролазима на четири стране. Није било дилеме да се ради о једном од заштитних знакова римске цивилизације када је архитектура у питању – славолуку или тријумфалној капији“.
У славу победе
Славолуци или тријумфалне капије су, појашњава Кораћ, настали у доба републике са циљем да се прослави победа и доношење плена великих војсковођа.
То су по правилу слободностојеће грађевине, било да се ради о једноставном луку који премошћује улицу, рашчлањеном типу са три пролаза, или са једним пролазом у форми тетрапилона.
Улица широка 10,40 метара је лоцирана, а уследила су и ископавања сложене канализационе мреже.
© Фото : Спутњику усупио Археолошки институт
„Виминацијумска тријумфална капија је у форми тетрапилона са једним пролазом и пољем за натпис изнад лучног дела. Димензија је 10,40 пута 6,25 метара, што је изузетно блиско димензијама славолука ArcodeiGavi у Верони. Висина тријумфалне капије у Верони износи 12,70 метара, који је очуван у целости и најближа је аналогије. Имајући у виду да су блиских димензија највероватније је висина виминацијумске тријумфалне капије димензија 12 метара. О самом изгледу тријумфалне капије може се спекулисати на основу поређења са сличним објектима, као на пример Каракалин славолук у Ђемили у Алжиру, као и на основу архитектонских делова откривених на самом локалитету“, наводи Кораћ.
Поставља се питање којим је поводом могла бити изграђена тријумфална капија у Виминацијуму.
„С тим у вези, треба прво напоменути да анализа материјала указује на то да је он морао да буде изграђен крајем 2. или најкасније у првој деценији 3. века нове ере. У овом периоду су се поред оних грађених за тријумфалне поворке, градиле и почасне и комеморативне капије, у циљу слављења цара од себе самог, или од поданика у неком граду. Такође су могле да обележавају неки посебан догађај“, истиче Кораћ.
Каракалин славолук у Ђемили у Алжиру
© Фото : Спутњику уступио Археолошки институт
Император Каракала
Када се узме у обзир датовање виминацијумске тријумфалне капије, један историјски догађај се, према његовим речима, моментално истиче:
„По историјским изворима у горњомезијској престоници Виминациуму је 195. или 196. године Марко Аурелије Антонин, познатији под надимком Каракала, издигнут у ранг цезара, касније августа и наследника свог оца, императора Септимија Севера. Овакав догађај, који је био изузетно важан за судбину целог царства, свакако би оправдао изградњу тријумфалне капије у самом Виминацијуму. Каракала је владао од 198. до 217. године нове ере. Од 198. до 211. године био је савладар са оцем Септимијем Севером“.
Недвосмислена потврда да се ради о Каракалиној тријумфалној капији је и фрагментована мермерна плоча са очуваним словима.
Очувано је осам слова у два реда са текстом CAES/ANTO, која су пажљиво урезана римском капиталом, а тај фрагмент је део монументалне плоче на којој је урезан текст у славу римског императора Каракале.
Канали испод славолука
© Фото : Спутњику уступио Археолошки институт
Познат је и по чувеном Каракалином едикту из 212. године по којем су сви слободни становници Римског царста добили римска грађанска права: „Сви људи широм римског Царства постали су римски грађани по Едикту императора Антонина Каракале“…
Једини римски император приказан као фараон
Каракала је рођен у Лудунуму, данашњи Лион 4. априла 188. Године, а умро је у 29. години 8. априла 217. године у близини Каре у Месопотамији на путу из Едесе.
Од 198. до 211. је владао заједно са својим оцем Септимијем Севером, а од 211. је владао сам све до до 217. године када је убијен.
Првобитно се звао Басианус по свом деди по мајци. Узео је име Марко Аурелије Антонин и додао титулу цезар и тиме је хтео да се повеже са чувеном династијом Антонина.
Године 198. добио је титулу августа и тиме се изједначио са својим оцем. Надимак Каракала је највероватније добио на основу галског огртача који је носио.
После погибије Септимина Севера током похода на Британију 211. године, Каракала постаје император, а свога брата савладара Гету убио је у мајчином загрљају
© Фото : Спутњику уступио Археолошки институт
Имао је изузетну страст према војничком позиву и као млад је пратио свог оца Септимија Севера у ратним походима.
После погибије Септимина Севера током похода на Британију 211. године, Каракала постаје император. Свога брата савладара Гету, како нам саопштавају историјски извору, убио је у мајчином загрљају. Извори кажу да је потом убио прео 20.000 Гетиних присталица.
На новцима се представљао са одличјима богова и једини је римски император који на статуама био приказан као фараон.
Био је поклоник египатског бога Сераписа и био је толерантан према хришћанској и јеврејској вери.
У портретима и на новцу потенцирана је његова снага, суровост и бруталност.
Иако је био ниског раста био је изванредан у телесним вежбама и изузетно вешт као мачевалац.
Славолук стубови и постаменти у Виминацијуму
© Фото : Спутњику уступио Археолошки институт
Пред крај живота раскалашним животом је нарушио здравље и историјски извори износе податак да више није могао да носи кирасу - неку врсту панцира односно оклопа.
Убио га је 217. године командант преторијанске гарде Марко Опелије Макрин. Макрин је био први римски император који претходно није био сенатор. После годину дана Макрина су убили преживели чланови Каракалине породице.
Каракала је између 212. и 216. године изградио и тзв. Каракалине терме у Риму које по својим димензијама надмашују све терме изграђене до тада.
Простирале су се на преко 100.000 квадратних метара и биле високе 40 метара и могла да прими близу 2.000 купача. У оквиру терми биле су и две библиотеке, једна на латинском а друга на грчком језику.
