Има нешто живо у њему: Откривена тајна Великог кинеског зида /фото/
Пратите нас
Танак слој органског материјала назван „биокора“ заслужан је за дуговечност једне од најчувенијих грађевина на планети, која се види чак из свемира. Велики кинески зид дугачак је око 21.000 километара и грађен је током више векова да би тадашње царство заштитио од спољног непријатеља.
Слој биокоре спречава ерозију па су се зато велики делови зида до данас одржали заједно,
Током изградње градитељи су често користили цигле од сабијене земље која се састојала од мешавине материјала попут земље и шљунка. Иако су ови материјали подложнији ерозији од стена, на њима управо расте „биокора“ која је и заслужна за њихову дуговечност. Научници су до овог открића дошли анализом сегмената зида.
У питању је нешто што би се могло назвати живим малтером који је настао као нека врста мешавине модрозелених бактерија (цијанобактерије), маховине и лишајева који су конструкцију учинили јаком, посебно у сушним деловима земље, наводи се у студији објављеној у научном часопису „Сајенс адвансис“.
„Древни градитељи су знали који ће материјал ову структуру да учини стабилном. Да би појачали њену механичку снагу, цигле од сабијене земље су увек правили од глине, песка и других лепљивих материјала попут креча. Ти материјали су били плодно тле за живе организме да развију „биокору““, рекао је за Бо Сјао, професор Колеџа за науке о земљишту и технологију Кинеског пољопривредног универзитета у Пекингу, преноси „Лајв сајенс“.
Да би проверили снагу и постојаност Великог кинеског зида, истраживачи су скупљали узорке на осам различитих локација изграђених између 1368. и 1644. године, током династије Минг.
“Biocrusts” of cyanobacteria, mosses, and lichens help protect earthen sections of the Great Wall of China from weathering, new @ScienceAdvances research suggests. https://t.co/waoikKPQpD pic.twitter.com/KFthZxsqgh
— Science Magazine (@ScienceMagazine) December 10, 2023
Открили су да 67 одсто узорака садржи „биокору“, коју је Сјао назвао „екосистемском инжењеријом“. Користећи преносиве механичке инструменте, како на лицу места тако и назад у лабораторији, они су измерили механичку чврстоћу узорака и стабилност тла и упоредили те податке са сегментима зида који садрже само голу набијену земљу, наводи се у саопштењу.
Открили су да су узорци „биокоре“ понекад били три пута јачи од узорака обичне набијене земље, а посебно су постојани били узорци који садрже маховину.
Разлог за то је што модрозелене бактерије и други организми у „биокори“ луче супстанце попут полимера, који чврсто спајају честице сабијене земље и јачају „структуралну стабилност стварајући нешто налик цементу“, навео је Сјао.
„Ове цементне супстанце, биолошки филаменти и агрегати земљишта унутар слоја „биокоре“ коначно формирају кохезивну мрежу са јаком механичком чврстоћом и стабилношћу која је отпорна на спољашњу ерозију“, рекао је Сјао.
