Велики корак: Србија плаћа у јуанима, још само да Кина плаћа у - динарима
© Fotolia / Kittiphan
Пратите нас
То што су Србија и Кина потписале Меморандум о разумевању о успостављању клириншког аранжмана и одређивању клириншке банке у Србији за кинеске јуане је добар потез јер између две земље постоји велика трговинска размена. Овим потезом подстиче се независност динара у односу на долар и евро.
Када се трговинска размена одвија у доларима увек морате да купујете америчку валуту на тржишту како бисте робу платили – овако ће Србија подстаћи и увоз српске робе, каже консултант за страна улагања Махмут Бушатлија. Јер, како каже, Србија је до сада више куповала у Кини него што је на кинеском тржишту продавала.
„Када користите новац свог партнера у иностранству, то балансира увоз-извоз. То је нешто као, рецимо, бартер аранжман. Додуше, ми бисмо морали за извесно време да убацимо и могућност плаћања у динарима. Онда имате настојање обе стране да балансирају увоз и извоз“, објашњава он.
Овај корак је, додаје он, за похвалу.
Србија ради оно што су већ урадиле многе друге земље
Потписивање меморандума покренуће и процес смањења зависности динара од евра и долара, што се догодило у великом броју земаља које су пристале да са Кином тргују у јуанима.
Наш саговорник подсећа да је, након што су САД 2017. увеле санкције Кини, један од потеза који је Пекинг направио јесте да је смањио увоз нафте из Саудијске Арабије. Увоз саудијске нафте у Кину пао је са дванаест на осам одсто. Потом је Кина понудила да саудијску нафту купује у јуанима.
„То је довело до тога да Саудијска Арабија сада купује робу за јуане које добије када Кинезима извезе нафту. Та роба, коју купују од Кине, јефтинија је него да од Немаца купе неку робу која је макар педесет одсто произведена у Кини. Дакле, то олакшава и у бољи положај ставља и једну и другу страну, када избаце долар из употребе“, каже Бушатлија.
Кина помаже динару да буде независнији у односу на евро
Идући корак јесте да Кина почне да српску робу плаћа у динарима. Међутим, наша валута има неколико проблема. Последњих десет година, динар је врло стабилан, чак јача у односу на евро.
Српска валута везана је за евро јер Србија највећу трговинску размену има са Европом – због тога, према Бушатлијиним речима сносимо последице европских проблема. По оној чувеној пословици да, када се Немачка привреда „закашље“, сви се разболе, то се догађа и са динаром.
„Динар мора да се некако отараси притиска евра. Евро нас притиска јер смо се ми ставили у ту позицију да немамо монетарну политику, него морамо да следимо евро. То поспешује увоз робе из Европе, али и омета извоз наше робе у Европу“, истиче Бушатлија.
Тај проблем могао би да буде решен тако што би се Кинезима плаћало у динарима. На тај начин „погурали“ бисмо одмицање од евра, додаје Бушатлија.
„Када то разрешимо, моћи ћемо да развијемо директне економске односе са многим државама. И то би пружило могућност да се и динаром нешто плаћа“, наводи наш саговорник.
Осим решавања проблема са евром, Србија мора да има економију која производи робу која може да буде избачена на тржиште – јер, ако немате шта да продате, све једно је какве ћете финансијске односе имати са другим земљама, закључује он.
Потез који може да обезбеди заштиту инвеститора и трговаца
Ђао Ли, заменик директора Центра за европска истраживања Универзитета у Вухану и професор у Школи економије и менаџмента сматра да потписивање Меморандума о сарадњи Кине и Србије о стварању клириншких механизама у јуанима доприноси интернационализацији јуана, а стабилност кинеске валуте истовремено може да обезбеди заштиту инвеститора и трговаца, као и да помогне компанијама да избегну ризике.
Према његовом мишљењу, потписивање меморандума не само да доприноси развоју билатералне прекограничне трговине и инвестиција, већ и проширује врсте валута, којима Кина тргује на међународном тржишту, доприноси процесу интернационализације јуана, повећава међународни статус и утицај јуана у иностранству.
„Тренутни економски показатељи Кине су повољни, а курс јуана реалтивно стабилан. Ако се међународна трговина буде обављала у јуанима, то ће помоћи да се трговина и инвестиције обе стране заштите од извесних губитака и обезбеди стабилан приход од трансакција компанија и финансијских институција две земље. Ако успемо да створимо локалну клириншку банку за пословање у јуанима, или успемо у већој мери да подржимо трговину у кинеској валути, у ситуацији када недостаје локални јуан, повећаћемо инострану ликвидност јуана, унапредити прекограничну трговинску размену и осигурати интересе инвестиција и предузетничког пословања“, закључио је Ђао Ли.
Према статистици кинеског Министарства трговине, Кина је други по величини извор инвестиција у Србији, а њене инвестиције у Србији углавном укључују рударство, металургију, логистику и непокретности.
Подсећамо, гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић и гувернер Народне банке Кине, Пан Гонгсхенг, потписали су Меморандум о разумевању о успостављању клириншког аранжмана и одређивању клириншке банке у Србији за кинеске јуане.
Меморандумом о разумевању регулисана је интензивна сарадња између две централне банке у вези са обављањем трансакција у кинеским јуанима од стране банака у Србији.
Успостављањем клириншког аранжмана у Србији промовисаће се обављање прекограничних трансакција у кинеским јуанима од стране предузећа и финансијских институција у Кини и Србији, и додатно ће се олакшати трговина и инвестиције, саопштено је из НБС.
