Платни промет између Србије и Црне Горе – пала Милова брана против интереса грађана и привреде
© AP Photo / Risto Bozovic
Пратите нас
Из политичких разлога гувернер Централне банке Црне Горе је по налогу Мила Ђукановића спречавао успостављање платног промета између Србије и Црне Горе иако је то било у интересу и грађана и привреде. Сада је та брана пала, сматра политиколог Владимир Павићевић.
Трансакције између грађана и привреде Србије и Црне Горе од понедељка се могу реализовати директно пошто је успостављен директан платни промет између две земље.
Успостављање платног промета у интересу Србије и Црне Горе
Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић је тим поводом истакла да пут регионалне сарадње за Народну банку Србије представља један од кључних циљева који настоји да поплоча добрим споразумима и сарадњом.
Како је навела, са циљем омогућавања ефикаснијег и јефтинијег извршавања платних трансакција у еврима за становништво и привреду, Народна банка Србије обавља функцију оператора Међубанкарског и Међународног клиринг система у девизама и до данас је у њему учествовало дванаест пословних банака са територије Србије, Народна банка Србије и седам пословних банака са територије Босне и Херцеговине.
Према њеним речима, „Универзал капитал банка АД Подгорица“ – банка која послује на територији Црне Горе, препознала је значај и бројне предности које овај систем пружа и исказала интересовање за учешће у Међународном клиринг систему Народне банке Србије.
Саговорници Спутњика сматрају да је успостављање директног платног промета између Србије и Црне Горе после 17 година неспорно добар потез који ће смањити трошкове пословања и убрзати платни промет између две државе.
Мило против интереса Црне Горе
До пре неког времена, гувернер Централне банке Црне Горе Радоје Жугић, који је био човек Мила Ђукановића, спречавао је успостављање платног промета уз образложење да то није интерес комерцијалних банака у Црној Гори, каже политиколог Владимир Павићевић. Другим речима, да комерцијалне банке не види могућу корист у успостављању платног промета.
„Сада се јавила једна од тих комерцијалних банака – 'Универзал капитал банка' и саопштила да види интерес у успостављању платног промета. На основу тога што је саопштен интерес те једне банке дошли смо у позицију да се заиста отвара платни промет, с тим што је став, не само грађана у Црној Гори него и струке, да је Централна банка требало одавно да у Црној Гори покрене процедуру која иде ка успостављању платног промета. Јер је интерес и привреде и грађана да он постоји између Србије и Црне Горе, као што је интерес да постоји између Црне Горе и других држава. Тако да је ово што сада имамо само довођење Централне банке Црне Горе у једну позицију која је логична и која се тиче интереса и државе Црне Горе, и државе Србије, и грађана и једне и друге државе“.
Павићевић додаје да је очигледно из политичких разлога гувернер Централне банке Црне Горе стопирао иницијативу да се успостави платни промет са Србијом, што је „последица његовог слушања онога што Мило Ђукановић каже“.
„Ми ћемо сад да имамо новог гувернера Централне банке и очекујемо да та особа буде много одговорнија. Овај корак сада је одличан и у економском, финансијском и предузетничком смислу, али и у смислу неког знака да су укупни и општи односи сада бољи него што су били“.
Време је за Црну Гору у „Отвореном Балкану“
Професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић каже да би после успостављања платног промета са Србијом веома важно било да се Црна Гора укључи у „Отворени Балкан“ или „Берлински процес“, јер су такве иницијативе веома корисне због великог обима трговине и интензивног кретања људи између Србије и Црне Горе.
Арсић сматра да ће се и друге пословне банке из Црне Горе укључити у Међународни клиринг систем Народне банке Србије, што ће бити додатна шанса за зараду за сваку од њих, уколико су оне вођене чисто комерцијалним мотивима.
„Све што олакшава пословање и комуникацију између људи требало би применити. Ово је важан корак, али је можда још важнији да се укину нецаринске баријере за промет роба, да би се убрзао проток роба преко границе. То би требало применити јер је за пословање врло важно, пошто су задржавања на границама често дуга и за грађане и за камионе. Све то представља на неки начин ширење тржишта и олакшавања комуникације између тржишта која су свако за себе доста мала, тако да је свако ширење врло пожељно“, закључио је Арсић.
