135 година од рођења Витешког Краља /фото/

На данашњи дан, пре тачно 135 година рођен Александар I Карађорђевић. Његов деда по мајци био је црногорски краљ Никола I Петровић, а баба краљица Милена. Кум на крштењу био му је, преко изасланика, руски цар Александар III

Александар је своју младост провео ван Србије, којом је тада владала ривалска династија Обреновић. Школовао се у Женеви и Санкт Петербургу, а у Србију је дошао када је његов отац изабран за краља Србије после Мајског преврата 1903.

Иако је био трећи српски владар који се звао Александар, а други из своје династије, наступао је под владарским именом Александар I

Као престолонаследник, Принц Александар је приступио реорганизацији војске, припремајући је за коначан обрачун са Отоманским Царством

Регент Александар врши смотру руске 2. посебне бригаде. Детаљ слике настале 1916. године на Солунском фронту

Након одлука српске Народне скупштине и Народног Вијећа у Загребу, Регент Александар је прогласио уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу, 1. децембра 1918. Овим чином остварени су идеали о уједињењу јужних Словена, за које су се залагали његов отац и деда

Фотографије Татјане Романов и младог престолонаследника Александра Карађорђевића. Трагична судбина спречила је најлепшу ћерку цара Николаја II да постане југословенска краљица

Детаљ са фотографије настале током церемоније венчања. Александар I Карађорђевић је био ожењен румунском принцезом Маријом Хоенцолерн. Она је била ћерка румунског краља Фердинанда и краљице Марије, принцезе од Велике Британије и Ирске

Старија сестра принчева Ђорђа и Александра, Јелена Карађорђевић Петровна била је удата за кнеза императорске крви Ивана Константиновича који је убијен од стране бољшевика априла 1918.( на слици је Јелена Петровна у пратњи принца Алберта на венчању краљевског пара)

Изложбa „135 година Витешког Краља – Александар од Југославије упамћен у вечности“, посвећена годишњици рођења Александра I Карађорђевића, свечано је отворена у Краљевском двору, месту које је краљ изградио као дом за своју породицу

Посетиоци изложбе могу видети и копије његових личних белешки

У једној од изложбених витрина изложена је фотографија краља Александра из 1922. и дневник његовог ађутанта које описују неке од кључних тренутака у животу краљевске породице

Богати књижни фонд иза краљевих леђа говори о богатству његове личне библиотеке. По причама његових савременика , његову пажњу највише су заокупљивале књиге о историја и старохј српској уметности

Две књиге из личне библиотеке краља Алаксандра са његовим печатом у горњем десном углу

Стандарта Краља Александра I Карађорђевића

У првом плану је портрет краља Александра Првог Карађорђевића који је 1923. насликао Урош Предић, док је у позадини дело чувеног српског сликара Паје Јовановића

Паја Јовановић, Краљ Александар Карађорђевић, уље на платну (Историјски музеј Србије)

Смрт краља Александра узбуркала је целокупну југословенску јавност. Проглашена је општа народна жалост у трајању од шест месеци

Последње речи које је наводно изговорио су биле "Чувајте ми Југославију", али за то не постоје никакви докази