00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Змајева жена“ - прича о Јелени Гатилузио, супрузи деспота Стефана Лазаревића
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Одбројавање пред најважније изборе на свету – шта ће бити дан после
17:00
60 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Слободан Бркић - очи које на оба света гледају
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Плате у пекарству порасле 100 одсто

© Sputnik / Лола ЂорђевићПолице са хлебом у продавници
Полице са хлебом у продавници - Sputnik Србија, 1920, 16.12.2023
Пратите нас
Због високих трошкова производње пекари и даље имају прилику да купују брашно по субвенционисаној цени. Пораст зарада у последње две године у овом сектору био је од 100 до 120 одсто у односу на период пре две и по године а инфлација није била ни приближно толика колико су плате расле.
Произвођачи хлеба имају још једну прилику да преко робних резерви набаве бело брашно по повољнијим ценама. На основу уредбе владе о обавезној производњи и промету хлеба од брашна Т-500, објављен је позив пекарима за куповину брашна овог типа по субвенционисаним ценама из робних резерви.
Право да се пријаве имају сви произвођачи хлеба с територије Србије који су у моменту објављивања уредбе били регистровани за поменуту делатност. Пријављивање траје до 17. децембра.
Пшенично брашно Т-500 које ће бити преузимано из складишта Републичке дирекције за робне резерве паковано је у вреће од 50 килограма или у ринфузу. Цена брашна је 22 динара без ПДВ-а, а трошкове превоза брашна сносе произвођачи хлеба. На располагању за наредна три месеца је 32.000 тона брашна. Ова акција набавке брашна по субвенционисним ценама почела је пре око две и по године с кризом, када бродови нису упловљавали у луке и када су почеле да расту цене, а касније је продубљено с сукобом у Украјини.
„Једноставно, ситуација је таква, а биле су сличне у неколико наврата од 2001. до 2011. године. Али од тада, добрих десет година, није било потребе да држава на овакав начин реагује. Сада су свој допринос дали и пекари и влада који су стали иза тога да се ова акција спроведе на најозбиљнији начин у корист грађана“, каже за „Политику” Зоран Пралица, председник Удружења пекара Србије.
Према његовим речима, нема процене докле ће акција конкурисања за субвенционисано брашно трајати, али напомиње да се сада још нису стекли услови за прекид јер је ситуација у пекарству деликатна. Каже да је највећи инпут – више од 20 динара по векни – трошак радне снаге. Дошли смо заправо до тога да сви други инпути имају далеко веће учешће од цене саме сировине у пекарству.
„Зато је неминовност и да хлеб поскупи у неком наредном периоду. Имамо ситуацију да огласи за раднике иду 365 дана годишње, не можете да нађете људе који би радили. Пре две и по године плате радница биле су 35.000 динара, а сада не иду испод 80.000, ако не пристанете на такве услове, неће имати ко да вам ради“, каже он и додаје да је слично и у месарама и другим сличним делатностима.
Напомиње да је пораст зарада у последње две године био од 100 до 120 одсто у односу на период пре две и по године и да инфлација није била ни приближно толика колико су расле плате у том сектору.
Истовремено, потрошачи се жале на изузетно високе цене пецива у пекарама.
„Није пециво скупо, хлеб је јефтин. Те цене прате тренд раста свих инпута. Није то случај само у пекарству. Зато имамо случај да се велики број прекара затвара, али се и отварају нове јер људи очекују добру зараду. Али имате закуп локала, струју, плате, текуће трошкове и тако даље. Постоји неких 45 ставки обавеза које треба испоштовати. Чињеница је да ако не направите у просеку за тридесет дана од 55.000 до 60.000 динара дневног промета, тешко да можете да опстанете“, истиче Зоран Пралица.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала