- Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Мистерија Земљиног магнетног поља – шта су откриле древне цигле Месопотамије /фото/

© AFP 2023 / ORLANDO SIERRAАрхеолошка алатка на месту ископавања у Копан парку у Хондурасу
Археолошка алатка на месту ископавања у Копан парку у Хондурасу - Sputnik Србија, 1920, 20.12.2023
Пратите нас
Научници су анализом глинених цигли које су коришћене приликом изградње древне месопотамске цивилизације стекли нови увид у историју развоја планете Земље, односно у промене активности њеног магнетног поља.
Наиме, месопотамске цигле старе око 3.000 година садрже зрнца оксида гвожђа која указују на фасцинантне промене у магнетном пољу. Датирајући старост цигли, може се боље разумети како се променило магнетно поље планете, што би могло помоћи да се боље предвиди његова тренутна и будућа активност.
„С обзиром на то да не садрже органски материјал, није баш лако датирати неке од најчешћих културних остатака, као што су цигле и грнчарија. Сада можемо олакшати овај процес датирањем помоћу археомагнетизма“, рекао је археолог Марк Алтавел са Универзитетског колеџа у Лондону.

Промене у магнетном пољу

Земљино магнетно поље није статичко, већ се мења током времена. Ствара га геодинамо у језгру планете, односно ротирајући, конвективни и електрично проводљиви флуид који претвара кинетичку енергију у електрична и магнетна поља. Промене у магнетном пољу могу бити проузроковане спољашњим (као што је соларни ветар) и унутрашњим узроцима и могу се забележити у материјалима на површини.
На пример, у растопљеној магми, магнетна зрна ће се ускладити са магнетним пољем Земље док се магма хлади и стврдњава у вулканску стену. Научници могу да користе такав материјал као неку врсту записа магнетног поља.
Археолог Метју Хауланд са Државног универзитета Вичита у САД и његове колеге проучавали су месопотамске цигле као део усавршавања технике археомагнетизма - проучавања Земљиног магнетног поља сачуваног у објектима које је направио човек, пише „Сајенс алерт“.

Тајанствени скок јачине магнетног поља

То је прилично једноставан метод. Стручњаци су током истраживања анализирали 32 месопотамске глинене цигле на којима је исписано име краља који је тада владао и тако приближно датирали материјал.
Затим су пажљиво одсекли мали комад сваке цигле и измерили поравнање микроскопских зрна гвожђе-оксида помоћу магнетометра. Ова техника им је омогућила да реконструишу „понашање“ планетарног магнетног поља током периода од око 2.000 година – од 3. до 1. миленијума пре нове ере.
Након тога су своје резултате упоредили с другим реконструкцијама магнетног поља и користећи све ове податке уочили левантску геомагнетску аномалију из гвозденог доба (ЛИАА) – мистериозни скок јачине магнетног поља који се догодио над данашњим Ираком између 1050. и 550. пре нове ере.
Поред тога, анализа је открила кратке, драматичне флуктуације током владавине Набукодоносора II између 604. и 562. пре нове ере, показујући да се Земљино магнетно поље може значајно променити током кратких временских периода.
Истраживање под називом „Exploring geomagnetic variations in ancient Mesopotamia: Archaeomagnetic study of inscribed bricks from the 3rd–1st millennia BCE“ објављено је у часопису „Proceedings of the National Academy of Sciences“.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала