https://sputnikportal.rs/20231221/lajcak-rok-za-sprovodjenje-sporazuma-o-normalizaciji-kraj-januara-2024-1165461302.html
Лајчак: Рок за спровођење Споразума о нормализацији крај јануара 2024.
Лајчак: Рок за спровођење Споразума о нормализацији крај јануара 2024.
Sputnik Србија
Специјални изасланик за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак истакао је да је крајњи рок за спровођење постигнутих споразума јануар 2024. и изразио... 21.12.2023, Sputnik Србија
2023-12-21T16:24+0100
2023-12-21T16:24+0100
2023-12-21T16:24+0100
србија
србија
србија – политика
косово и метохија (ким)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/10/1155713559_0:103:1780:1104_1920x0_80_0_0_813ef2151c6d505e2c827b1b1b46816e.jpg
Он је додао да су обе стране у начелу прихватиле нацрт статута Заједнице српских општина који је предложила "велика петорка", а да је ЕУ отворена за прилагођавање и додатна појашњења документа.Лајчак је у интервјуу за Газету експрес рекао да је без обзира на околности, уверен да ће успешно завршити своју дипломатску мисију и да ће споразум из Брисела и Анекс из Охрида бити успешно спроведени.У вези са захтевом Косова да Србија потпише европски статут Заједнице српских општина, Лајчак истиче да по мишљењу ЕУ то није неопходно јер како објашњава, законски акт, како је тренутно осмишљен, треба да буде интерни документ Косова.На питање да ли су обе стране коначно прихватиле европски предлог, специјални изасланик наводи да су обојица лидера начелно прихватила европски нацрт на састанку са француским председником, немачком канцеларком, италијанским премијером, као и председником Европског савета и високим представником, у Бриселу у октобру, али да је тамо закључено и да је потребан додатни рад пре него што се почне са имплементацијом.Упитан да опише шта Срби добијају са ЗСО и какав је то статус, Лајчак објашњава да мултиетнички карактер Косова захтева заштиту мањина.„Ово имплицира да се понекад морају предузети посебне мере како би се осигурало да мањине уживају пуну и ефективну једнакост. Овај концепт је у складу са међународним стандардима и такође се одражава у целом Уставу Косова. Стварање Заједнице треба сматрати таквом мером, а то је чак и законска обавеза за Косово, пошто Скупштина Косова на то има право. Удружење служи циљу двоструке заштите: с једне стране, заштити права заједнице косовских Срба, и са друге стране, заштита правног оквира Косова. Управљање различитошћу кроз инклузивне политике је суштина функционалне мултиетничке демократије. О томе сведоче многи европски модели локалне самоуправе који добро функционишу и консолидовани су. Оснивање ЗСО има за циљ да створи функционалан и институционализован однос између косовских Срба и косовске владе, истовремено омогућавајући да се подршка српске владе заједници косовских Срба пружи на транспарентан начин и у пуној сагласности са европским нормама и стандардима“, појаснио је Лајчак.Заједница ће, према његовим речима, бити основана на Косову, као део правног оквира Косова.„За нас, као међународну заједницу, у нашем је интересу да то испита Уставни суд. Штавише, одлука Уставног суда из 2015. јасно је захтевала судско преиспитивање потенцијалног нацрта статута“, додао је.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, косово и метохија (ким)
србија, србија – политика, косово и метохија (ким)
Лајчак: Рок за спровођење Споразума о нормализацији крај јануара 2024.
Специјални изасланик за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак истакао је да је крајњи рок за спровођење постигнутих споразума јануар 2024. и изразио забринутост с обзиром на то да ни Србија ни Косово нису кренуле ка имплементацији.
Он је додао да су обе стране у начелу прихватиле нацрт статута Заједнице српских општина који је предложила "велика петорка", а да је ЕУ отворена за прилагођавање и додатна појашњења документа.
Лајчак је у интервјуу за Газету експрес рекао да је без обзира на околности, уверен да ће успешно завршити своју дипломатску мисију и да ће споразум из Брисела и Анекс из Охрида бити успешно спроведени.
У вези са захтевом Косова да Србија потпише европски статут Заједнице српских општина, Лајчак истиче да по мишљењу ЕУ то није неопходно јер како објашњава, законски акт, како је тренутно осмишљен, треба да буде интерни документ Косова.
„Са потписом Косова и Србије, статут би постао међународни споразум, што није. Са Владом Косова разговарамо о питању додатне формализације Споразума о путу ка нормализацији и Анексу његове имплементације. Паралелно, угостили смо српске правне стручњаке у Бриселу како би разговарали о различитим аспектима документа. Ово је легитимно јер је овај нацрт детаљан и опширан. Али не заборавимо да је прихватање текста статута само један елемент процеса и потребни су додатни кораци са косовске стране за оснивање Заједнице“, рекао је он.
На питање да ли су обе стране коначно прихватиле европски предлог, специјални изасланик наводи да су обојица лидера начелно прихватила европски нацрт на састанку са француским председником, немачком канцеларком, италијанским премијером, као и председником Европског савета и високим представником, у Бриселу у октобру, али да је тамо закључено и да је потребан додатни рад пре него што се почне са имплементацијом.
Упитан да опише шта Срби добијају са ЗСО и какав је то статус, Лајчак објашњава да мултиетнички карактер Косова захтева заштиту мањина.
„Ово имплицира да се понекад морају предузети посебне мере како би се осигурало да мањине уживају пуну и ефективну једнакост. Овај концепт је у складу са међународним стандардима и такође се одражава у целом Уставу Косова. Стварање Заједнице треба сматрати таквом мером, а то је чак и законска обавеза за Косово, пошто Скупштина Косова на то има право. Удружење служи циљу двоструке заштите: с једне стране, заштити права заједнице косовских Срба, и са друге стране, заштита правног оквира Косова. Управљање различитошћу кроз инклузивне политике је суштина функционалне мултиетничке демократије. О томе сведоче многи европски модели локалне самоуправе који добро функционишу и консолидовани су. Оснивање ЗСО има за циљ да створи функционалан и институционализован однос између косовских Срба и косовске владе, истовремено омогућавајући да се подршка српске владе заједници косовских Срба пружи на транспарентан начин и у пуној сагласности са европским нормама и стандардима“, појаснио је Лајчак.
Заједница ће, према његовим речима, бити основана на Косову, као део правног оквира Косова.
„За нас, као међународну заједницу, у нашем је интересу да то испита Уставни суд. Штавише, одлука Уставног суда из 2015. јасно је захтевала судско преиспитивање потенцијалног нацрта статута“, додао је.
