Златни тањири, сребрни ибрици, сведоци шестовековне историје - међу њима и раскошна чаша цара Душана
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Пратите нас
Сребрни и позлаћени тањири и чаше који су чинили саставни део свечаних трпеза и личних драгоцености, као и прича о њиховој свакодневној употреби за чување, припрему и сервирање хране и пића представљени су на изложби „Између трпезе и софре. Металне посуде од 13. до 19. века у збиркама Народног музеја Србије“.
Реч је о разноврсном и богато декорисаном посуђу од племенитих метала, сакупљаном током више од 150 година.
„Вредност и драгоценост ових посуда није само у скупоцености метала од које су изграђене, а половина је израђена од сребра са позлатом, нити само у њиховој уметничкој обради, иако многе од њих поседују изузетне уметничке квалитете, већ и у томе што нам пружају важна историјска сведочанства и говоре нам о њиховим наручиоцима, економским приликама, стилским утицајима и навикама везаним за њихову употребу при обедовању, али за припрему хране и одржавање личне хигијене“, каже за Спутњик кустоскиња Ивана Лемкул, која је, уз музејску саветницу Бранку Иванић и вишу кустоскињу Наташу Церовић ауторка ове поставке.
Чаше понос својих власника
Већи број изложених посуда коришћене су за пиће, међу њима и металне чаше које су вековима биле понос својих власника.
Разноврсно и богато декорисано посуђе од племенитих метала, сакупљано током више од 150 година
© Sputnik / Марија Јаковљевић
„Посетиоци се обично изненаде када испод посуде прочитају да је у питању чаша, јер су те посуде шире, плиће и од другог материјала него што су чаше које ми данас користимо. И у периоду антике и у средњем, па и током трајања новог века, на овим просторима су биле у употреби металне чаше, међу њима и оне од племенитих метала, које су биле украс трпеза и софри и које су издизане приликом гозби и здравица“, каже Лемкул.
Заједничко испијање и наздрављање пићем универзално је распрострањен обичај.
„О томе како су пили и обедовали српски владари и великаши у средњем веку сведочи чаша цара Душана, која је један од највреднијих експоната, и чаша из Стоба изузетна по својим уметничким карактеристикама, као и посуде из Ариља из 13. века необичне по свом облику и иконографији“, истиче Ивана Лемкул.
Сребрна и позлаћена чаша ископана је 1937. године у близини крстионице у рановизантисјком граду Стоби у Северној Македонији, заједно са сребрним новцем цара Уроша и краља Вукашина, из чега се може разумети да је време њеног укопа било око 1371. када су ове области заузели Турци. Познато је још безмало десетак примера веома сличних чаша, од којих су многе нађене у Подунављу и датиране у последњу четвртину 14. столећа.
1/10
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Чаша цара Стефана Душана, прва половина 14. века, село Дреново код Кавадараца
2/10
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Чаша са фигуром јелена, друга половина 15. века, село Добри Дол код Пирота
3/10
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Котлић, 17. век, манастир Манасија
4/10
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Посуде за купање, 17. и 18. век
5/10
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Посуда са поклопцем, 18. век, Рам
6/10
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Тањир српског патријарха Арсенија Четвртог, 1726.
7/10
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Посуда за прилоге, 15-16. век
8/10
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Чаша са представом Светог Ђорђа на коњу, 16. век, село Доњи Бранетићи код Горњег Милановца
9/10
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Изложено посуђе представља важно историјско сведочанство о њиховим наручиоцима, економским приликама, стилским утицајима и навикама везаним за њихову употребу при обедовању
10/10
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Највећи део изложених посуда откривен је случајно
1/10
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Чаша цара Стефана Душана, прва половина 14. века, село Дреново код Кавадараца
2/10
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Чаша са фигуром јелена, друга половина 15. века, село Добри Дол код Пирота
3/10
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Котлић, 17. век, манастир Манасија
4/10
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Посуде за купање, 17. и 18. век
5/10
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Посуда са поклопцем, 18. век, Рам
6/10
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Тањир српског патријарха Арсенија Четвртог, 1726.
7/10
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Посуда за прилоге, 15-16. век
8/10
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Чаша са представом Светог Ђорђа на коњу, 16. век, село Доњи Бранетићи код Горњег Милановца
9/10
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Изложено посуђе представља важно историјско сведочанство о њиховим наручиоцима, економским приликама, стилским утицајима и навикама везаним за њихову употребу при обедовању
10/10
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Највећи део изложених посуда откривен је случајно
Обичаји за трпезом
Лемкул каже да се скоро до 19. века ручавало за ниском софрама, у седећем положају. Тек касније у неким грађанским породицама су уведени високи столови.
Обичаји за трпезом приказивани су и на фрескама те тако на фресци „Чудо Св. Николе“ у Цркви манастиру Морача из 17. века, видимо Сарацене за столом, а обичај обедовања на поду за ниском софром прихватили су и многи хришћански поданици османског султана.
Скоро до 19. века ручавало за ниском софрама, у седећем положају
© Sputnik / Марија Јаковљевић
На приказима световних гозби сликају се све врсте меса, послужене у стоним посудама од декорисане керамике. Тешко се разазнаје да ли су неке начињене од метала, а делује да је током 15. века нарочито популарна била живина, хваљена у кулинарским приручницима, као печено пиле на композицији „Парабола о царској свадби“ у Манасији, насликано са повезаним ногама да би се боље испекло.
Посуде за прање руку и купање
Делом стоног посуђа сматран је, напомиње Лемкул, и прибор за прање руку, па је на малом броју сачуваних предмета коришћених у ту сврху, видљива пажња посвећeна њиховом украшавању.
На изложби је представљено и посуђе које је било у широј употреби у домаћинству, као што су посуде за купање (хамам тасе) које се по специфичном облику препознају и на ликовним представама из различитих периода и култура, попут рељефа, на којем је приказано крштење Христово, изнад јужног портала Храма Христа Пантократора манастира Дечани, на којој Јован Крститељ држи посуду за купање чији се облик није мењао од антике до данас.
На рељефу, на којем је приказано крштење Христово, изнад јужног портала Храма Христа Пантократора манастира Дечани, Свети Јован Крститељ држи посуду за купање, чији се облик није мењао од антике до данас.
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Ибрици
На изложеним предметима у Народном музеју видљиво је присуство утицаја из различитих културних средина, како на посудама насталим у време и на територији српске средњовековне државе, тако и на подручјима која је у Отоманском царству насељавао српски народ.
Поред оштећеног ибрика који наликује оном насликаном на икони Светог Ђорђа из 18. века, изложена је и посуда са поклопцем која се употребљавала као стона здела за намирнице којима се завршавао оброк - ратлук, бомбоне, ушећерено воће или алву. Слична посуда је приказана на минијатури спева „Хамза“ из средине 16. века у рукопису који се чува у Националној библиотеци у Санкт Петербургу.
Кафа се кувала у малим ибрицима на мангалу, а исте такве ибрике носили су улични продавци чаја или шербета окачене о палицу, како је приказано на слици из 1714. фламанског уметника Ван Мура.
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Пси и зечеви – чести мотиви на посуђу
На посуђу се сусрећу једноставне византијске форме, биљна и животињска орнаментика карактеристична за западну уметност готике, као и руми, хатај и саз мотиви присутни на делима османске уметности.
„На најстаријим посудама из 13. и 14. века можемо видети мотиве везане за византијску уметност, једноставне и сведене. Касније на посудама из 15. века појављују се мотиви карактеристични за запад, пре свега готику - животиње, сцена лова, хералдичке мотиве који се трансформишу и бивају присутни и на каснијим посудама османске провенијенције где су врло често укомпоновани са оним карактеристичним за османску уметност и заједно се могу видети са елементима хришћанске иконографије“, објашњава ауторка изложбе.
Пси као део омиљених ловачких призора су чест украс на чашама, а у касној средњовековној уметности - лов на јелене, често представљен као алегорија искушења људског живота.
Један од омиљених мотива је и зец који се јавља на стоним посудама западноевропске готике, али је украшавао и чаше из турског доба на Балкану.
Највећи део изложених посуда откривен је случајно, током пољопривредних и грађевинских радова. Један део је дошао у Народни музеј као поклон или откуп, а само једна посуда – чаша са локалитета Стоби пронађена је приликом археолошких истраживања.
