https://sputnikportal.rs/20231224/novo-i-staro-zlato-nagli-skok-cena-plemenitog-metala-i-bitkoina--1164949310.html
Ново и старо злато: Нагли скок цена племенитог метала и биткоина
Ново и старо злато: Нагли скок цена племенитог метала и биткоина
Sputnik Србија
Вредност биткоина и злата на берзама је почетком децембра узлетела истовремено. Драгоцени метал је достигао историјски максимум, док је најпопуарнија... 24.12.2023, Sputnik Србија
2023-12-24T14:10+0100
2023-12-24T14:10+0100
2023-12-24T14:11+0100
економија
свет
свет – економија
злато
економија
биткоин
финансије
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111281/81/1112818193_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_de2a2668f4724a51a8e63c3d62a64067.jpg
Неочекивани пораст се подударио са успоравањем инфлације у целом свету. Откривамо зашто расту цене злата и биткоина, да ли је то повезано са светском економском ситуацијом и каква је њихова будућност?Према подацима из периода октобар-новембар, инфлацијска криза је за сада у свету превазиђена. Темпо раста цена у Евроазији и САД је пао ниже од четири одсто, а у Кини се бележи дефлација. Традиционо се сматра да висока инфлација позитивно утиче на разноврсне „заштитнике“ актива, укључујући злато и криптовалуте. Неопходно је више златаЦене злата се по историјским мерилима налазе на високом нивоу у последњих неколико година. До пандемије, током 2019. године драгоцени материјал је скочио са 1.200 долара до 1.600 долара за тројску унцу (количина чистог злата у златној полузи). Од јануара 2020. године злато је поскупело и од тада није било ниже од 1.600 долара за унцу. Поређења ради: средином 2.000-те године цена злата била је 300-500 долара. Злато је имало добру цену и током периода ниских стопа и масовног финансијског подстицаја из доба пандемије.Почетком децембра 2022. године злато је скочило до 2.150 долара за унцу, што је апсолутни рекорд. Међутим, високе позиције злата у последњим недељама и месецима имају и фундаменталне разлоге.Инвеститори од монетарне политике очекују позитиван ефекат на злато. Ниска инфлација показују, између осталог и смањења стопа светских централних банака света. То може да доведе до прилива ликвидности на робна тржишта, укључујући и злато, као и до слабљења америчког долара. То је, понекад, у корелацији са високим ценама злата.Драгоцени метал је целе године био под великим притиском потражње у реалном свету. Углавном се ради о потражњи централних банака. Од почетка године купиле су 800 тона злата. А у трећем кварталу, обим је износио 337 тона, што је два пута више него у претходна три месеца. Од почетка 2023. године, лидерство по куповини заузела је Народна банка Кине, која је купила 180 тона, а затим Сингапур и Индија.Поражња за драгоценим материјалом се од 2022. Ггдине нагло повећала. То се догодило након што су ЕУ и САД увеле санкције и замрзле међународне резерве Русије, после чега је порастао број земаља које желе да диверзификују своје валутне резерве. Већина таквих држава има велики прилив валута, тако да скоро нема ограничена средства којима може да купи злато.У земљама се појавила и велика потражња за накитом. У Кини је та потражња износила скоро 500 тона за првих девет месеци, што је осам одсто више него прошле године. Злато је толико постало популарно да се у америчким хипермаркетима „Костко“ продају мање полуге.Иако је све профитабилније ископавати злато, ове године је производња широм света порасла за шест одсто, а прерада рециклираних сировина за осма одсто. Нема великог броја продаваца на тржишту, иако су инвестициони фондови на берзи продали око 100 тона од почетка године, то је ипак мало да би се у потпуности обезбедила потражња. Финансијска нестабилност, фискални проблеми и геополитика и даље врше притисак на злато, тако да аналитичари компаније „ЈП Морган“ предвиђају да ће племенити метал коштати 2.300 долара до 2025. године. У складу са догађајима на финансијским тржиштима, постоји вероватноћа да ће се то догодити раније.Рањиво због потресаЗлато је имало добру позицију у периоду геополитичких напетости у последње две године, али то се ни у ком случају не може рећи за биткоин. Криптовалута је од пролећа 2022. године имала највећи пад у историји укључујући крахове 2013. и 2018. године.Разлог за пад биткоина није само геополитика, већ и повећање стопа рефинансирања, за шта су учесници тржишта били потпуно неспремни.Вредност најпопуларније криптовалуте је од почетка године порасла за 160 одсто. У октобру је биткоин био 35.000 долара, а у децембру – 44.000 долара и то је најбољи показатељ од зиме 2022. године.Још увек је рано да се говори о крају крипто зиме. Амерички регулатори размишљају о неким олакшицама за трговање криптовалутама на берзи, али се не виде неке новости у том смеру.Постоје разна предвиђања о расту вредности злата и биткоина. Притом, биткоин још увек не оправдава статус „злата 21. века“, упркос томе што има одређене погодности у поређењу са традиционалним племенитим металима. Неки инвеститори сматрају да је вредност биткоина дискутабилна и да није дугорочна инвестиција. Осим тога, популарност злата непрестано расте због све већег разочарања јавности у глобални финансијски систем.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
свет, свет – економија, злато, економија, биткоин, финансије
свет, свет – економија, злато, економија, биткоин, финансије
Ново и старо злато: Нагли скок цена племенитог метала и биткоина
14:10 24.12.2023 (Освежено: 14:11 24.12.2023) Вредност биткоина и злата на берзама је почетком децембра узлетела истовремено. Драгоцени метал је достигао историјски максимум, док је најпопуарнија криптовалута показала најбољи резултат од зиме 2022. године.
Неочекивани пораст се подударио са успоравањем инфлације у целом свету. Откривамо зашто расту цене злата и биткоина, да ли је то повезано са светском економском ситуацијом и каква је њихова будућност?
Према подацима из периода октобар-новембар, инфлацијска криза је за сада у свету превазиђена. Темпо раста цена у Евроазији и САД је пао ниже од четири одсто, а у Кини се бележи дефлација. Традиционо се сматра да висока инфлација позитивно утиче на разноврсне „заштитнике“ актива, укључујући злато и криптовалуте.
Цене злата се по историјским мерилима налазе на високом нивоу у последњих неколико година. До пандемије, током 2019. године драгоцени материјал је скочио са 1.200 долара до 1.600 долара за тројску унцу (количина чистог злата у златној полузи). Од јануара 2020. године злато је поскупело и од тада није било ниже од 1.600 долара за унцу. Поређења ради: средином 2.000-те године цена злата била је 300-500 долара. Злато је имало добру цену и током периода ниских стопа и масовног финансијског подстицаја из доба пандемије.
Почетком децембра 2022. године злато је скочило до 2.150 долара за унцу, што је апсолутни рекорд. Међутим, високе позиције злата у последњим недељама и месецима имају и фундаменталне разлоге.
Инвеститори од монетарне политике очекују позитиван ефекат на злато. Ниска инфлација показују, између осталог и смањења стопа светских централних банака света. То може да доведе до прилива ликвидности на робна тржишта, укључујући и злато, као и до слабљења америчког долара. То је, понекад, у корелацији са високим ценама злата.
Драгоцени метал је целе године био под великим притиском потражње у реалном свету. Углавном се ради о потражњи централних банака. Од почетка године купиле су 800 тона злата. А у трећем кварталу, обим је износио 337 тона, што је два пута више него у претходна три месеца. Од почетка 2023. године, лидерство по куповини заузела је Народна банка Кине, која је купила 180 тона, а затим Сингапур и Индија.
Поражња за драгоценим материјалом се од 2022. Ггдине нагло повећала. То се догодило након што су ЕУ и САД увеле санкције и замрзле међународне резерве Русије, после чега је порастао број земаља које желе да диверзификују своје валутне резерве. Већина таквих држава има велики прилив валута, тако да скоро нема ограничена средства којима може да купи злато.
У земљама се појавила и велика потражња за накитом. У Кини је та потражња износила скоро 500 тона за првих девет месеци, што је осам одсто више него прошле године. Злато је толико постало популарно да се у америчким хипермаркетима „Костко“ продају мање полуге.
Иако је све профитабилније ископавати злато, ове године је производња широм света порасла за шест одсто, а прерада рециклираних сировина за осма одсто. Нема великог броја продаваца на тржишту, иако су инвестициони фондови на берзи продали око 100 тона од почетка године, то је ипак мало да би се у потпуности обезбедила потражња. Финансијска нестабилност, фискални проблеми и геополитика и даље врше притисак на злато, тако да аналитичари компаније „ЈП Морган“ предвиђају да ће племенити метал коштати 2.300 долара до 2025. године. У складу са догађајима на финансијским тржиштима, постоји вероватноћа да ће се то догодити раније.
Злато је имало добру позицију у периоду геополитичких напетости у последње две године, али то се ни у ком случају не може рећи за биткоин. Криптовалута је од пролећа 2022. године имала највећи пад у историји укључујући крахове 2013. и 2018. године.
Разлог за пад биткоина није само геополитика, већ и повећање стопа рефинансирања, за шта су учесници тржишта били потпуно неспремни.
Вредност најпопуларније криптовалуте је од почетка године порасла за 160 одсто. У октобру је биткоин био 35.000 долара, а у децембру – 44.000 долара и то је најбољи показатељ од зиме 2022. године.
Још увек је рано да се говори о крају крипто зиме. Амерички регулатори размишљају о неким олакшицама за трговање криптовалутама на берзи, али се не виде неке новости у том смеру.
Постоје разна предвиђања о расту вредности злата и биткоина. Притом, биткоин још увек не оправдава статус „злата 21. века“, упркос томе што има одређене погодности у поређењу са традиционалним племенитим металима. Неки инвеститори сматрају да је вредност биткоина дискутабилна и да није дугорочна инвестиција. Осим тога, популарност злата непрестано расте због све већег разочарања јавности у глобални финансијски систем.
