https://sputnikportal.rs/20231224/od-papirusa-do-majmuna-gde-je-bila-drevna-rajska-zemlja-o-kojoj-su-sanjali-egipcani-1165560009.html
Од папируса до мајмуна: Где је била древна „рајска земља“ о којој су сањали Египћани
Од папируса до мајмуна: Где је била древна „рајска земља“ о којој су сањали Египћани
Sputnik Србија
На египатском папирусу сачувано је предање о земљи Пунт, легендарном пределу блаженства и изобиља. Научници су дошли до необичном открићу у вези с овим рајским... 24.12.2023, Sputnik Србија
2023-12-24T20:56+0100
2023-12-24T20:56+0100
2023-12-24T20:56+0100
наука и технологија
наука и технологија
египат
археологија
древни египат
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0c/03/1124003413_0:257:2731:1793_1920x0_80_0_0_f45534964added515ed0aed7a395fdd5.jpg
На чудесним обаламаТоком зиме између 1880. и 1881. године новопечени сарадник Ермитажа Владимир Голенишчев бавио се каталогизацијом египатских старина. Задатак му је био да попише споменике древне цивилизације који се чувају у фондовима.Током рутинског рада научник који још није имао ни 25 година дошао је до невероватног открића: пронашао је папирус из епохе Средњег царства у одличном стању. На њему је био записан књижевни текст који је Голенишчев назвао „Бајка о бродоломнику“ и означио га бројем 1115.По фараоновој наредби, угледни достојанственик је морао да отплови у далеку земљу да пронађе „неисцрпне руднике бакра“. Опремивши велики тим, он је кренуо на пут.Према запису, он се пробудио четири дана после катастрофе и одмах схватио да се нашао на непознатом месту, али веома привлачном, с обиљем хране. Утоливши глад, морепловац је принео жртву боговима и одмах се пред њим појавио господар острва – огромни змај.Када је чуло странчеву тужну причу, чудовиште се сажалило и поштедело му живот. Странац је из захвалности обећао да ће фараон наградити змаја, који му је уз осмех рекао да њему, владару земље Пунт, то није потребно. Пустио је велможу кући, дао му злато, миро, тамјан, црно дрво и друге драгоцене дарове.Ту причу је у Древном Египту знало готово свако дете, као бајку за лаку ноћ. Ипак, Европљани жедни знања одлучили су да провере њену истинитост, а проналазак Владимира Голенишчева само им је додатно заголицала машту.Бајка о бродоломнику„Бајка о бродоломнику“, заправо, није једини извор у којем се спомиње Пунт. О њему приповедају бројни натписи на обелисцима и стелама, као и ритуални текстови у којима се то царство често назива „домовином богова“.До наших дана су се сачували и документи који сведоче о томе да су многи египатски владари слали у земљу благостања своје експедиције.На камену из Палерма постоји опис бродова који су по наредби Фараона Сахуре (25. век пре наше ере) пловили у Пунт и вратили се. Готово сто хиљада мера мира, три хиљаде јединица драгоцених врста дрвета, неизмерна количина животиљског крзна и слоноваче. С историографске тачке гледишта веома је вредно путовање које је организовала царица Хатешпсут.Око 1477. године пре нове ере она је у легендарну земљу послала пет најбољих бродова. Заједно с трговцима и војницима путовали су писци који су били задужени да непрестано бележе све што виде. Када су бродови стигли до коначног одредишта, дочекали су их локални житељи, тамнопути, с дугом косом и обраслих лица.Египћани који су били светлије пути, у белој одећи, произвели су код домородаца незбрисив утисак. Како је навео један од хроничара, доживели су их као богове, који су на чудесан начин изашли из мора. А Пареху, цар Пунта, чак је пристао да постане поданик Хатепшсут, иако ту информацију истаживачи сматрају неопузданом.Последњи у „рају на земљи“ боравили су изасланици Рамзеса Трећег. Касније економске везе две државе су ослабиле и „земља богова“ се заувек претворила у лепу легенду.У 19. веку у Европи су почеле жестоке научне расправе о томе где треба тражити Пунт. Једни су сматрали да је то било на ободима Египатског царства, а други да је реч о једној од територија која му је припадала.Докази за другу верзију су се појавили почетком 21. века. Године 2011. археолози из Италије, САД и Египта су вршили ископавала у пресушеном језеру недалеко од Хургаде. Пронапли су остатке древне луке: шест пећина, а у њима велике навоје канапа, као и делове џиновских бродова.Ипак, остало је још једно питање: куда су пловили ти бродови. Научници су недавно одговорили и на њега.Круг се сужаваТраг је пронађен у истој тој „Бајци о бродоломнику“. Међу безбројним даровима Змаја нашле су се „дивље животиње“, међу којима су мајмуни. На основу описа из других докумената постало је јасно да је реч о конкретној врсти – бабунима којих у Египту нема.Та врста мајмуна живи у Средњој и Источној Африци, тако да су у земљи пирамида примате веома ценили и приносили их на жртву боговима.Истраживачи из Египатског музеја и Универзитета у Калифорнији издвојили су 2015. године ДНК десетак балсамованих бабуна из периода од 16. до 10. века пре нове ере. Резултати анализе су показали да им је домовина на подручју данашње Сомалије, Етиопије, Еритреје.Управо на територији данашње Етиопије и Еритреје могла је да буде земља Пунт. На том подручју је поћетком наше ере цветало можно Аксумско царство. Оно, међутим, није било прва цивилизација на том подручју. Данас је познато да је настало на остацима древније културе, а један од њених центара била је древна лука Адулис, која и данас радује археологе древним открићима. Могуће је зато да се управо туда упутила експедиција Хатепшсут.
египат
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, египат, археологија, древни египат
наука и технологија, египат, археологија, древни египат
Од папируса до мајмуна: Где је била древна „рајска земља“ о којој су сањали Египћани
На египатском папирусу сачувано је предање о земљи Пунт, легендарном пределу блаженства и изобиља. Научници су дошли до необичном открићу у вези с овим рајским местом, а у томе су им помогла „млађа браћа“.
Током зиме између 1880. и 1881. године новопечени сарадник Ермитажа Владимир Голенишчев бавио се каталогизацијом египатских старина. Задатак му је био да попише споменике древне цивилизације који се чувају у фондовима.
Током рутинског рада научник који још није имао ни 25 година дошао је до невероватног открића: пронашао је папирус из епохе Средњег царства у одличном стању. На њему је био записан књижевни текст који је Голенишчев назвао „Бајка о бродоломнику“ и означио га бројем 1115.
По фараоновој наредби, угледни достојанственик је морао да отплови у далеку земљу да пронађе „неисцрпне руднике бакра“. Опремивши велики тим, он је кренуо на пут.
„И почела је бура док смо били на мору, нисмо успели да стигнемо до копна, пловећи под једрима. Ветар је био све јачи, а таласи високи и до осам лаката. И пао је јарбол у таласе, брод је потонуо, а нико од морнара није преживео. Мене су јединог таласи избацили на острво“, приповеда фараонов изасланик.
Према запису, он се пробудио четири дана после катастрофе и одмах схватио да се нашао на непознатом месту, али веома привлачном, с обиљем хране. Утоливши глад, морепловац је принео жртву боговима и одмах се пред њим појавио господар острва – огромни змај.
Када је чуло странчеву тужну причу, чудовиште се сажалило и поштедело му живот. Странац је из захвалности обећао да ће фараон наградити змаја, који му је уз осмех рекао да њему, владару земље Пунт, то није потребно. Пустио је велможу кући, дао му злато, миро, тамјан, црно дрво и друге драгоцене дарове.
Ту причу је у Древном Египту знало готово свако дете, као бајку за лаку ноћ. Ипак, Европљани жедни знања одлучили су да провере њену истинитост, а проналазак Владимира Голенишчева само им је додатно заголицала машту.
„Бајка о бродоломнику“, заправо, није једини извор у којем се спомиње Пунт. О њему приповедају бројни натписи на обелисцима и стелама, као и ритуални текстови у којима се то царство често назива „домовином богова“.
До наших дана су се сачували и документи који сведоче о томе да су многи египатски владари слали у земљу благостања своје експедиције.
На камену из Палерма постоји опис бродова који су по наредби Фараона Сахуре (25. век пре наше ере) пловили у Пунт и вратили се. Готово сто хиљада мера мира, три хиљаде јединица драгоцених врста дрвета, неизмерна количина животиљског крзна и слоноваче. С историографске тачке гледишта веома је вредно путовање које је организовала царица Хатешпсут.
Око 1477. године пре нове ере она је у легендарну земљу послала пет најбољих бродова. Заједно с трговцима и војницима путовали су писци који су били задужени да непрестано бележе све што виде. Када су бродови стигли до коначног одредишта, дочекали су их локални житељи, тамнопути, с дугом косом и обраслих лица.
Египћани који су били светлије пути, у белој одећи, произвели су код домородаца незбрисив утисак. Како је навео један од хроничара, доживели су их као богове, који су на чудесан начин изашли из мора. А Пареху, цар Пунта, чак је пристао да постане поданик Хатепшсут, иако ту информацију истаживачи сматрају неопузданом.
Последњи у „рају на земљи“ боравили су изасланици Рамзеса Трећег. Касније економске везе две државе су ослабиле и „земља богова“ се заувек претворила у лепу легенду.
У 19. веку у Европи су почеле жестоке научне расправе о томе где треба тражити Пунт. Једни су сматрали да је то било на ободима Египатског царства, а други да је реч о једној од територија која му је припадала.
Докази за другу верзију су се појавили почетком 21. века. Године 2011. археолози из Италије, САД и Египта су вршили ископавала у пресушеном језеру недалеко од Хургаде. Пронапли су остатке древне луке: шест пећина, а у њима велике навоје канапа, као и делове џиновских бродова.
„Открића на обали Црвеног мора су разрешила спорове једном заувек. Та открића отклањају сваку сумњу да се до Пунта може стижи морем“, рекао је новинарима учесник ископавања, британски археолог Џон Бејнс.
Ипак, остало је још једно питање: куда су пловили ти бродови. Научници су недавно одговорили и на њега.
Траг је пронађен у истој тој „Бајци о бродоломнику“. Међу безбројним даровима Змаја нашле су се „дивље животиње“, међу којима су мајмуни. На основу описа из других докумената постало је јасно да је реч о конкретној врсти – бабунима којих у Египту нема.
Та врста мајмуна живи у Средњој и Источној Африци, тако да су у земљи пирамида примате веома ценили и приносили их на жртву боговима.
Истраживачи из Египатског музеја и Универзитета у Калифорнији издвојили су 2015. године ДНК десетак балсамованих бабуна из периода од 16. до 10. века пре нове ере. Резултати анализе су показали да им је домовина на подручју данашње Сомалије, Етиопије, Еритреје.
Управо на територији данашње Етиопије и Еритреје могла је да буде земља Пунт. На том подручју је поћетком наше ере цветало можно Аксумско царство. Оно, међутим, није било прва цивилизација на том подручју. Данас је познато да је настало на остацима древније културе, а један од њених центара била је древна лука Адулис, која и данас радује археологе древним открићима. Могуће је зато да се управо туда упутила експедиција Хатепшсут.
