Помоћник руског председника: Русија постала највећа економија Европе
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
Пратите нас
Русија је постала највећа економија у Европи и већ дише за вратом Јапану у трци за четврто место у свету, изјавио је помоћник руског председника Максим Орешкин у интервјуу за часопис „Експерт“.
Према његовим речима, такозване економије глобалног Севера полако губе своју улогу и свој значај.
„Кина је постала водећа економија, највећа економија у Европи постала је Русија која већ дише за вратом Јапану у трци за четврто место. А веома озбиљно су на ранг листи порасле азијске економије. Индија је заузела треће место, Индонезија се попела на седмо и ускоро ће почети да јуриша на позицију Немачке, која је шеста“, објаснио је Орешкин.
Према подацима Светске банке, највећа светска економија по паритету куповне моћи 2022. године била је Кина. Сједињене Америчке Државе заузеле су друго место, Индија је на трећем, а Јапан на четвртом месту. Русија се налази на петом, док је Немачка је остала на шестом месту.
САД канибализују Европу
Орешкин је додао и да ће се САД, чим заврше са канибализацијом својих европских партнера убијањем њихове хемијске, аутомобилске и друге индустрије, концентрисати на азијска тржишта.
„Сада је за водеће играче најважније питање какав ће бити однос снага на растућим тржиштима. Сједињене Америчке Државе, чим заврше са канибализацијом својих европских партнера, убијајући европску хемијску, аутомобилску и друге индустрије, односно, када се за њих заврши овај извор раста, концентрисаће се на азијска тржишта“, рекао је Орешкин одговарајући на питање да ли ће растуће земље Азије и Африке учествовати у трци за суверенитет као тржишта за главне играче или као самосталне јединице.
Он је истовремено истакао да многе од ових земаља имају довољно сопствених тржишта.
„Очигледно је да је за велике земље, као што је Русија, важно да се фокусирају на растућа тржишта, јер наша активност даје више могућности руским компанијама“, додао је помоћник председника.
Све у свему, према његовим речима, у свету се одвија процес који он радије назива „трка суверенитета“.
„Суверенитет не значи изолацију. Истовремено је дошло до схватања критичности самодовољности, скоро све земље су се укључиле у ову трку. Чак су и западне земље – главни проповедници глобализације – почеле да се боре за суверенитет у многим областима и усмеравају буџетска средства на развој комерцијалних пројеката“, рекао је Орешкин.
Како је навео, постоје три нивоа суверенитета: државни (безбедност и политички систем), јавни (васпитање, култура, историја, језик итд.) и трећи ниво – економски.
„Ако изоставимо светске велесиле као што су Кина, САД или Индија, онда је чак и тако релативно мала земља као што су УАЕ последњих година направила значајан напредак у јачању сопственог суверенитета. У технолошкој агенди, развој сопствене инфраструктуре и разумевање своје улоге у међународној економији. Притом, Емирати озбиљно чувају вредности одгоја аутохтоног становништва, настојећи да максимално обезбеде свој идентитет“, објаснио је Орешкин.
„Али главни протагонисти трке за суверенитет су, наравно, велике земље. Американци, који на својој територији нису имали фабрике за производњу микропроцесора, усвајају посебан државни програм за буџетско финансирање стварања производње микропроцесора. Кина прави пробој у истој индустрији изградњом фабрике у Шангају и издавањем својих првих микропроцесора, конкурентних западним аналозима“, додао је он.
Растућа нестабилност економија глобалног Севера
Орешкин је говорио и о растућој нестабилности економија глобалног Севера и могућности дугорочне стагнације европске економије.
„Такозване економије глобалног Севера – САД, Јапан, ЕУ – полако губе своју улогу и свој значај... Видимо растућу нестабилност економија глобалног Севера. Довољно је подсетити се искреног говора (шефа европске дипломатије) Жозепа Бореља о улози и факторима економског просперитета Европске уније. Он је директно рекао да се сав просперитет заснивао на два предуслова: удобном приступу енергетским ресурсима из Русије и коришћењу јефтине производње у Кини. Плус коришћење руског и кинеског тржишта од стране европских компанија, што је обезбедило обим продаје“, подсетио је Орешкин.
Постепени губитак свих ових елемената води ка дугорочној стагнацији европске економије, оценио је он.
Такође, према његовим речима, економија није једини фактор нестабилности глобалног Севера.
„Веома су јаки друштвени фактори који се манифестују у расту раслојавања и неједнакости могућности... Друштвени фактори стварају политичке проблеме у земљама глобалног Севера. Видимо веома озбиљну политичку поларизацију, раст десничарских странака и њихове рејтинге“, рекао је он.
„Ова постепена деградација земаља глобалног Севера и континуирани раст моћи земаља Истока и Југа је оно што ће још више обликовати променљиви пејзаж глобалне економије“, закључио је Орешкин.
19 Децембар 2023, 22:47
