Србија му прија као Јужна Америка: Како се у Банату запатила омиљена биљка целог света
© Фото : Pexels/Photo by Jack Sparrow
Пратите нас
Последњих година приметан је тренд узгоја биљака које нису карактеристичне за српско поднебље. Тако се данас на нашим њивама и баштама поред конвенционалних култура, могу наћи тамарило, лук шалот, мизуна салата, чичока, кромпир батат... Једна од култура која потиче из Јужне Америке, а којој прија и српско тле је кикирики.
Владимир Крстоношић се у Кикинди бави узгојем овог, многима омиљеног, језграстог плода. Он се за узгој кикирикија заинтересовао због прераде и користи га као сировину у производњи хладно цеђеног уља.
Лако се гаји, а теже сакупља
„Узгој кикирикија сам по себи није захтеван. На почетку вегетације се узгаја по истој технологији као и соја. Сеје се помоћу широкоредних сејачица на међуредни размак од 70 центиметара, а унутарредни размак би требало да буде око 10 центиметара. Против корова се третира истим препаратима који се користе у производњи соје, а ту је и шпартање као неизбежна механичка мера сузбијања корова“, прича Кстоношић за портал „Добро јутро“.
Он објашњава како кикирики, када почне да цвета, треба често и дубоко загртати оруђима која се користе у производњи кромпира.
„Мора да има висок и растресит банак како би могао у њега да гура прецветале гинефоре из којих ће се касније формирати плодови – махуне са по две, три или четири семенке. Кикирики није пробирљив по питању земљишта, а ми смо га игром случаја до сада увек гајили на песковитом земљишту“, наглашава Крстоношић.
Иако узгој кикирикија није захтеван посао, његова берба јесте. У октобру, када је вегетација кикирикија при крају, требало би га извадити из земље и обрати или овршити.
На северноамеричком континенту, где се кикирики гаји на огромним парцелама, за вршидбу се користе наменски самоходни комбајни, док се у Азији, на пример, због уситњених парцела, за вађење и бербу користе одговарајуће прикључне машине погоњене тракторима или мотокултиваторима.
„Ми смо у недостатку наменске вадилице за ту сврху користили тракторску, вибрациону вадилицу за кромпир коју свакако већ имамо у свом машинском парку. Након вађења, кикирики се оставља на њиви неколико дана да се добро просуши на сунцу. После тога би га требало, или ручно обрати, или овршити вршалицом за пасуљ“, објашњава Владимир Крстоношић..
Од кикирикија могу да се добијају разне и веома популарне прерађевине као што су путер, брашно и хладно цеђено уље
© Фото : Pexels/Photo by ROMAN ODINTSOV
Воли и сунце, и воду
Он додаје да велики број сунчаних сати, карактеристичан за подручје Кикинде, веома погодује кикирикију, али да му никако не погодују оскудне падавине које су такође карактеристична микроклиматска одлика северног Баната.
Зато је у њиховим условима неопходно наводњавање и то најбоље системом „кап по кап“, како због спирања банка тако и због превенције од појаве пламењаче.
„Када већ спомињемо пламењачу, фунгицидни третмани су обавезни за успешну производњу. Што се тиче штеточина, кикирики је робусна биљка, добре отпорности на лисне штеточине, али га зато земљишне штеточине присутне у нашим крајевима нападају и могу да проузрокују штету у виду пробушених махуна и упропаштених зрна“, наглашава овај банатски пољопривредник.
Поред кикирикија, Крстоношићи узгајају и прерађују још шест врста уљаних култура: сунцокрет, уљану репицу, лан, мак, уљану тикву и црни ким.
Уље, путер и брашно од кикирикија
„Кикирики не продајемо у сировом стању већ га, као и остале уљарице из наше примарне производње, користимо за потребе сопствених прерађивачких капацитета. Прерађујемо га у хладно цеђено кикирикијево уље, путер од кикирикија и кикирикијево брашно. У сезони која је управо за нама нисмо засновали производњу кикирикија због ниске температуре земљишта почетком маја, када је оптимално време за сетву кикирикија на нашем подручју. Претходних година смо га гајили на око 15 ари“, каже Крстоношић.
Погледајте и:
