https://sputnikportal.rs/20231226/nova-studija-ljudi-koji-rano-ustaju-nose-gene-druge-vrste-1165561591.html
Нова студија: Људи који рано устају носе гене друге врсте
Нова студија: Људи који рано устају носе гене друге врсте
Sputnik Србија
Тим америчких научника је прошлог четвртка објавио студију према којој су неандерталци (Homo neanderthalensis) криви за постојање „јутарњих птица” међу нама. 26.12.2023, Sputnik Србија
2023-12-26T09:42+0100
2023-12-26T09:42+0100
2023-12-26T09:42+0100
наука и технологија
наука и технологија
устајање
гени
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112188/41/1121884112_0:0:3069:1727_1920x0_80_0_0_bf4f1ed5497c5661380ca14ddf296280.jpg
Генетске варијације наших рођака хоминина указују на предиспозицију за рано буђење, а ови гени су пренети на наше претке (Хомо сапиенс) укрштањем.Истраживање такође открива да неки људи данас „негују то генетско наслеђе“.Наши изумрли рођациНеандерталци се сматрају нашим најближим изумрлим рођацима. Њихова линија се одвојила од породичног стабла, што је на крају довело до формирања данашњих људи пре 70.000 до 300.000 година. Савремено човечанство се појавило пре отприлике 300.000 година у области централне Африке.Неандерталци су већину свог постојања провели у деловима данашње Европе и Азије, а изумрли су пре око 40.000 година.Недавна истраживања показују да неандерталци нису само живели са људима, већ су и међусобно комуницирали. Могуће је да је та интеракција започела пре око 70.000 година када су модерни људи напустили Африку и проширили се по Европи и Азији, где су дошли у контакт са неандерталцима.Аутори студије тврде да би неки од ових генетских остатака могли бити узрок тенденције раног устајања код неких људи.Генетске варијацијеНаша склоност да се пробудимо раније или касније делимично је одређена нашим циркадијанским ритмом, нашим унутрашњим биолошким сатом.Истраживање сугерише да су неандерталци, који су обично живели на вишим географским ширинама, поседовали генетске варијанте прилагођене раном буђењу.Када су се савремени људи населили на овим просторима и помешали са неандерталцима, ти гени су имали већу вероватноћу да опстану и да се пренесу на данашње људе.Да би тестирали ову хипотезу, научници су идентификовали стотине могућих генетских варијација које утичу на циркадијалне ритмове код људи и неандерталаца. Користећи вештачку интелигенцију, пронашли су генетске варијанте које резултују изразито различитим биолошким сатовима за обе врсте.Анализа података из Британске биобанке открила је варијанте које потичу од неандерталаца повезане са раним устајањем.Вођа студије, епидемиолог Џон Капра са Универзитета у Калифорнији (Сан Франциско, САД), истакао је да су открили значајне генетске разлике у циркадијалним системима неандерталаца и савремених људи, преноси ЕурекАлерт.Научници стога планирају да спроведу слична истраживања на различитим људским популацијама како би боље разумели друге заједничке особине које су обликовали неандерталци.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, устајање, гени
наука и технологија, устајање, гени
Нова студија: Људи који рано устају носе гене друге врсте
Тим америчких научника је прошлог четвртка објавио студију према којој су неандерталци (Homo neanderthalensis) криви за постојање „јутарњих птица” међу нама.
Генетске варијације наших рођака хоминина указују на предиспозицију за рано буђење, а ови гени су пренети на наше претке (Хомо сапиенс) укрштањем.
Истраживање такође
открива да неки људи данас „негују то генетско наслеђе“.
Неандерталци се сматрају нашим најближим изумрлим рођацима. Њихова линија се одвојила од породичног стабла, што је на крају довело до формирања данашњих људи пре 70.000 до 300.000 година. Савремено човечанство се појавило пре отприлике 300.000 година у области централне Африке.
Неандерталци су већину свог постојања провели у деловима данашње Европе и Азије, а изумрли су пре око 40.000 година.
Недавна истраживања показују да неандерталци нису само живели са људима, већ су и међусобно комуницирали. Могуће је да је та интеракција започела пре око 70.000 година када су модерни људи напустили Африку и проширили се по Европи и Азији, где су дошли у контакт са неандерталцима.
Аутори студије тврде да би неки од ових генетских остатака могли бити узрок тенденције раног устајања код неких људи.
Наша склоност да се пробудимо раније или касније делимично је одређена нашим циркадијанским ритмом, нашим унутрашњим биолошким сатом.
Истраживање сугерише да су неандерталци, који су обично живели на вишим географским ширинама, поседовали генетске варијанте прилагођене раном буђењу.
Када су се савремени људи населили на овим просторима и помешали са неандерталцима, ти гени су имали већу вероватноћу да опстану и да се пренесу на данашње људе.
Да би тестирали ову хипотезу, научници су идентификовали стотине могућих генетских варијација које утичу на циркадијалне ритмове код људи и неандерталаца. Користећи вештачку интелигенцију, пронашли су генетске варијанте које резултују изразито различитим биолошким сатовима за обе врсте.
Анализа података из Британске биобанке открила је варијанте које потичу од неандерталаца повезане са раним устајањем.
Вођа студије, епидемиолог Џон Капра са Универзитета у Калифорнији (Сан Франциско, САД), истакао је да су открили значајне генетске разлике у циркадијалним системима неандерталаца и савремених људи,
преноси ЕурекАлерт.
Научници стога планирају да спроведу слична истраживања на различитим људским популацијама како би боље разумели друге заједничке особине које су обликовали неандерталци.
