https://sputnikportal.rs/20231230/nova-mapa-dela-srbije-otkriva-velike-istine-iz-daleke-proslosti--1165757666.html
Нова мапа дела Србије открива тајне из далеке прошлости
Нова мапа дела Србије открива тајне из далеке прошлости
Sputnik Србија
Док археолози сабирају резултате сезонских ископавања, тим који израђује „Археолошку мапу северне Бачке“ ради и у зимском периоду. Управо су пронашли... 30.12.2023, Sputnik Србија
2023-12-30T15:48+0100
2023-12-30T15:48+0100
2023-12-30T15:48+0100
наука и технологија
наука и технологија
србија
србија – друштво
археологија
бачка
неда митровић марић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0c/1e/1165793005_0:107:2048:1259_1920x0_80_0_0_99dc1bb7e775d820ce358ff61bfbc86b.jpg
У изради ове важне мапе пресудну улогу имају сателитски снимци. Укрштањем старих и нових са великом прецизношћу је могуће утврдити на ком је месту некада било живота. Ових дана таква слика одвела је стручњаке Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица на обалу реке Чик. Одмах су пронашли керамику из 11. и 13. века.„Пронашли смо зону на којој се та керамика преплиће са људским костима. Има и грађевинског материјала, остатака шута. После тога дуго се простиру уломци грнчарије, животињских костију из сличног периода. Већ сада можемо да кажемо да је у питању средњовековно насеље са некрополом, гробљем и црквом. Већ на површини видимо о чему се ради и са великом сигурношћу знамо шта ћемо наћи испод“, прича за Спутњик Др Неда Мирковић Марић, археолог – конзерватор, саветник у Заводу.И на Црквеном брду у Сенти пронашли су баш овакву слику, па се већ неколико сезона раде систематска ископавања цркве и гробља.Зашто се ради Археолошка мапа северне БачкеСеверна Бачка је веома богата археолошким локалитетима, има дугу историју археолошких истраживања. Први налази који се помињу су из 1697. године, у области Суботице, а последњих деценија Суботички музеј и Међуопштински завод за заштиту споменика културе у том граду, који је територијално надлежан за девет општина северне Бачке и северног Баната, вршили су разна истраживања.Међутим, археолози који су тада радили нису имали на располагању модерну технологију, коју користе њихови наследници. Како би се добила комплетна археолошка слика ове области. Зато је 2017. године покренут пројекат „Археолошка мапа северне Бачке“, пре свега да би смо знали која налазишта треба заштитити.„Ради се о комплексном пројекту који обухвата ревизију података о познатим локалитетима, затим, од истраживања историјских мапа, анализе топонима, аерофотографија, али и других индикатора за постојање налазишта. Затим је обављено дигитализовање топографских, геолошких, педолошких карата и њихова анализа, а на терену се спроводе површинска истраживање земљишта, проспекција у циљу детектовања археолошких локалитета на основу површинских налаза. На ораници се детектују уломци грнчарије, фрагменти животињских костију, некада грађевинског материјала, који упућују на остатке некадашњих насеља, грађевина или гробаља. Радили смо на подручју општина Кањижа, Сента, Ада, Мали Иђош и Бачка Топола“, објашњава наша саговорница.Важан индикатор истраживања су стари водотокови који се такође виде на сателитским снимцима, то су важне руте којима иду и мапирају локалитете. Остаци живота поред некадашње реке готово увек буду пронађени.Површински налази који су до сада пронађени кажу да је живота на ситом месту било у више периода. На некима од њих има и трагова неолита, али број тих локалитета је много мањи од оних у Банату. То је научницима посебно занимљиво.„То нам отвара простор за даља истраживања. Могуће је да се на северу Бачке нешто дешавало, да је земљиште било плавно или се догодила нека друга природна појава која је то условила. Наравно, даља истраживања ће нам разјаснити каква је ситуација била са друге стране Тисе“.Две стотине нових налазишта само у једној општиниУ изради Мапе кренули су од Кањиже, у прве две године, на њој је освануло 214 локалитета из различитих периода, затим су прешли на територију општине Сента, која има 150 археолошких локалитета. Уследила су истраживања Аде и Малог Иђоша, а у последње три године на територији Бачке Тополе регистровано је чак 197 археолошких локалитета. Од следеће године тим Неде Мирковић Марић ће се бавити остацима историје на територији Суботице.„Шта је суштина овог пројекта, у претходном периоду кроз различиту документацију постојало је забележених десетак или неколико дестина локалитета. На једној је било познато седам локалитета, сада их има 200. То нам даје могућности за даље истраживање, али и за правну заштиту, а Заводу за заштиту споменика основ да штити ове важне локалитете кроз планску документацију“.По Закону о културном наслеђу, који важи од почетка ове године, претходна заштита свих археолошких локалитета је трајна, па су самим тим што су детектовани локалитети унети у мапу, они су и заштиићени. Већина европских земаља има археолошке карте. У Србији, иако су целе области мапиране кроз различите пројекте, још увек не постоји јединствена археолошка мапа. "Врло је важно у тренуцима повећаног развоја и бројних пројеката изградње имати положај археолошких локалитета и спрам њих планирати пројекте. Инвеститорима је веома важно да знају унапред шта их чека у реализацији пројекта. Уколико су налазишта позната, некада се градња може померити на парцеле на којима нема археолошких локалитета, а уколико се она не могу избећи, важно је да знају колико ће трајати и коштати заштитна археолошка ископавања на њиховом поседу, пошто тек после њих могу реализовати пројекте".Неки од локалитета су на приватном власништву, неки на државном, па и на путу великих инфраструктурних пројеката. Приватни власници и инвеститори пројеката градње имају услове којих треба да се придржавају, да налазиште не би било уништено, на тим парцелама нема грађевинских радова без претходних археолошких ископавања, јер нека ће можда бити проглашена и културним добрима.Нашу саговорницу смо питали колико ће, када пројекат мапирања буде завршен, он променити сазнања о човеку који је у праисторији живео на северу Бачке.„У једном тренутку ће само да испливају насеља, ми ћемо тачно знати какав им је положај био, колико их је било, колико је био густ живот у присторији, у бронзаном добу, где су живели Сармати. Тада ће настати и студије о популацији, у зависности од броја и величине насеља , моћи ће да се говори о популацији у позној антици или Средњем веку, а он је на простору северне Бачке изузетно заступљен. Потпуно ће се изменити археолошка слика ове области“.Археолошки локалитети доступни свимаАрхеолошка мапа северне Бачке има и своју виртуелну варијанту, податке о локалитетима са сликама налазишта и самих артефаката. Локалитети ће моћи да се „извлаче“ и да се сумирају они из истог периода из различитих општина. Израда виртуелне мапе већ траје, а јавности ће бити доступна по завршетку пројекта.Ипак, с обзиром да се тренутно више стотина особа у Србији бави илегалним археолошким ископавањима, а криминална трговина археолошким налазима цвета, врло је важно наћи меру до које подаци о локалитетима треба да буду отворени и јавно доступни.Напори стручњака суботичког Завода већ су за јавност видљиви и на терену, у току оснивање првог археолошког парка на северу Војводине, реч је о налазишу манастириште у Мајдану, у општини Нови Кнежевац.„Ту тренутно имамо малу изложбу и ради се на конзервацији археолошких остатака који су на овом простору истраживани претходних петнаест година. Ту је и црквица у Хоргошу, она такође може да се посети. Завод тренутно ради пројекат уређења овог археолошког налазишта. И локалитети који се тренутно истражују имају потенцијал за презентацију, Црквено брдо код Сенте, локалитет “Темпломром” у Фекетићу, на којима постоје и остаци архитектуре“.
србија
бачка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
наука и технологија, србија, србија – друштво, археологија, бачка, неда митровић марић
наука и технологија, србија, србија – друштво, археологија, бачка, неда митровић марић
Нова мапа дела Србије открива тајне из далеке прошлости
Док археолози сабирају резултате сезонских ископавања, тим који израђује „Археолошку мапу северне Бачке“ ради и у зимском периоду. Управо су пронашли средњовековно насеље, уз реку Чик. Али то је само једно од налазишта, њихова мисија, израда мапе открила је на стотине нових археолошких локалитета на северу Војводине. Мапа ће их и заштитити.
У изради ове важне мапе пресудну улогу имају сателитски снимци. Укрштањем старих и нових са великом прецизношћу је могуће утврдити на ком је месту некада било живота. Ових дана таква слика одвела је стручњаке Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица на обалу реке Чик. Одмах су пронашли керамику из 11. и 13. века.
„Пронашли смо зону на којој се та керамика преплиће са људским костима. Има и грађевинског материјала, остатака шута. После тога дуго се простиру уломци грнчарије, животињских костију из сличног периода. Већ сада можемо да кажемо да је у питању средњовековно насеље са некрополом, гробљем и црквом. Већ на површини видимо о чему се ради и са великом сигурношћу знамо шта ћемо наћи испод“, прича за Спутњик Др Неда Мирковић Марић, археолог – конзерватор, саветник у Заводу.
И на Црквеном брду у Сенти пронашли су баш овакву слику, па се већ неколико сезона раде систематска ископавања цркве и гробља.
Зашто се ради Археолошка мапа северне Бачке
Северна Бачка је веома богата археолошким локалитетима, има дугу историју археолошких истраживања. Први налази који се помињу су из 1697. године, у области Суботице, а последњих деценија Суботички музеј и Међуопштински завод за заштиту споменика културе у том граду, који је територијално надлежан за девет општина северне Бачке и северног Баната, вршили су разна истраживања.
Међутим, археолози који су тада радили нису имали на располагању модерну технологију, коју користе њихови наследници. Како би се добила комплетна археолошка слика ове области. Зато је 2017. године покренут пројекат „Археолошка мапа северне Бачке“, пре свега да би смо знали која налазишта треба заштитити.
„Ради се о комплексном пројекту који обухвата ревизију података о познатим локалитетима, затим, од истраживања историјских мапа, анализе топонима, аерофотографија, али и других индикатора за постојање налазишта. Затим је обављено дигитализовање топографских, геолошких, педолошких карата и њихова анализа, а на терену се спроводе површинска истраживање земљишта, проспекција у циљу детектовања археолошких локалитета на основу површинских налаза. На ораници се детектују уломци грнчарије, фрагменти животињских костију, некада грађевинског материјала, који упућују на остатке некадашњих насеља, грађевина или гробаља. Радили смо на подручју општина Кањижа, Сента, Ада, Мали Иђош и Бачка Топола“, објашњава наша саговорница.
Важан индикатор истраживања су стари водотокови који се такође виде на сателитским снимцима, то су важне руте којима иду и мапирају локалитете. Остаци живота поред некадашње реке готово увек буду пронађени.
Површински налази који су до сада пронађени кажу да је живота на ситом месту било у више периода. На некима од њих има и трагова неолита, али број тих локалитета је много мањи од оних у Банату. То је научницима посебно занимљиво.
„То нам отвара простор за даља истраживања. Могуће је да се на северу Бачке нешто дешавало, да је земљиште било плавно или се догодила нека друга природна појава која је то условила. Наравно, даља истраживања ће нам разјаснити каква је ситуација била са друге стране Тисе“.
Две стотине нових налазишта само у једној општини
У изради Мапе кренули су од Кањиже, у прве две године, на њој је освануло 214 локалитета из различитих периода, затим су прешли на територију општине Сента, која има 150 археолошких локалитета. Уследила су истраживања Аде и Малог Иђоша, а у последње три године на територији Бачке Тополе регистровано је чак 197 археолошких локалитета. Од следеће године тим Неде Мирковић Марић ће се бавити остацима историје на територији Суботице.
„Шта је суштина овог пројекта, у претходном периоду кроз различиту документацију постојало је забележених десетак или неколико дестина локалитета. На једној је било познато седам локалитета, сада их има 200. То нам даје могућности за даље истраживање, али и за правну заштиту, а Заводу за заштиту споменика основ да штити ове важне локалитете кроз планску документацију“.
По Закону о културном наслеђу, који важи од почетка ове године, претходна заштита свих археолошких локалитета је трајна, па су самим тим што су детектовани локалитети унети у мапу, они су и заштиићени.
Већина европских земаља има археолошке карте. У Србији, иако су целе области мапиране кроз различите пројекте, још увек не постоји јединствена археолошка мапа.
"Врло је важно у тренуцима повећаног развоја и бројних пројеката изградње имати положај археолошких локалитета и спрам њих планирати пројекте. Инвеститорима је веома важно да знају унапред шта их чека у реализацији пројекта. Уколико су налазишта позната, некада се градња може померити на парцеле на којима нема археолошких локалитета, а уколико се она не могу избећи, важно је да знају колико ће трајати и коштати заштитна археолошка ископавања на њиховом поседу, пошто тек после њих могу реализовати пројекте".
Неки од локалитета су на приватном власништву, неки на државном, па и на путу великих инфраструктурних пројеката. Приватни власници и инвеститори пројеката градње имају услове којих треба да се придржавају, да налазиште не би било уништено, на тим парцелама нема грађевинских радова без претходних археолошких ископавања, јер нека ће можда бити проглашена и културним добрима.
Нашу саговорницу смо питали колико ће, када пројекат мапирања буде завршен, он променити сазнања о човеку који је у праисторији живео на северу Бачке.
„У једном тренутку ће само да испливају насеља, ми ћемо тачно знати какав им је положај био, колико их је било, колико је био густ живот у присторији, у бронзаном добу, где су живели Сармати. Тада ће настати и студије о популацији, у зависности од броја и величине насеља , моћи ће да се говори о популацији у позној антици или Средњем веку, а он је на простору северне Бачке изузетно заступљен. Потпуно ће се изменити археолошка слика ове области“.
Археолошки локалитети доступни свима
Археолошка мапа северне Бачке има и своју виртуелну варијанту, податке о локалитетима са сликама налазишта и самих артефаката. Локалитети ће моћи да се „извлаче“ и да се сумирају они из истог периода из различитих општина. Израда виртуелне мапе већ траје, а јавности ће бити доступна по завршетку пројекта.
Ипак, с обзиром да се тренутно више стотина особа у Србији бави илегалним археолошким ископавањима, а криминална трговина археолошким налазима цвета, врло је важно наћи меру до које подаци о локалитетима треба да буду отворени и јавно доступни.
Напори стручњака суботичког Завода већ су за јавност видљиви и на терену, у току оснивање првог археолошког парка на северу Војводине, реч је о налазишу манастириште у Мајдану, у општини Нови Кнежевац.
„Ту тренутно имамо малу изложбу и ради се на конзервацији археолошких остатака који су на овом простору истраживани претходних петнаест година. Ту је и црквица у Хоргошу, она такође може да се посети. Завод тренутно ради пројекат уређења овог археолошког налазишта. И локалитети који се тренутно истражују имају потенцијал за презентацију, Црквено брдо код Сенте, локалитет “Темпломром” у Фекетићу, на којима постоје и остаци архитектуре“.
