Откривамо велику тајну „Слагалице“ – три деценије најгледаније ТВ емисије и мајке свих квизова
© Фото : Скриншот, Јутјуб
Пратите нас
Најгледанија ТВ емисија у Србији „Слагалица“, најпопуларнији и најдуговечнији ТВ квиз, прославила је 30. годишњицу постојања. Уредник „ТВ Слагалице“ Зоран М. Марковић и аутор питања Иван Андонов открили су за Спутњик тајну успеха „мајке свих квизова“.
Зоран М. Марковић сматра да је једна од тајни „Слагалице“ њена дуговечност јер мало је која емисија на овим просторима доживела 30 година емитовања. „Слагалица“ свој успех дугује управо томе што 30 година траје, али то је само један део.
„Други део успеха је у томе што је 'Слагалица' емисија која је окренута у првој линији гледаоцима. Дакле све је подређено гледаоцу, на другом месту су такмичари, а тек на трећем су водитељке и остала екипа која се ту и не појављује. Није баш сасвим ни телевизично то што радимо, на нека питања остављамо 30 или 60 секунди за одговоре, што је на телевизији огромно време. Изражено у новцу, 60 секунди је огромна сума, али ми због гледалаца пуштамо да то траје да би и они могли да учествују. А Иван је заслужан за та врхунска енигматска питања што је још једна од тајни 'Слагалице', јер ми пружамо једну врхунску енигматску забаву“.
Иван Андонов додаје да су се такорећи вратили коренима пошто је на почетку „Слагалица“ била превасходно енигматски квиз и није постојала игра „Ко зна – зна“. У последњих пет година откад ради, у постојеће игре убацили су „неке анаграме, заврзламе, ребусе и све остало, али у служби 'Слагалице', да не буде претерано“.
„Слагалица“ – раскршће дана
Андонов подсећа да је „Слагалица“ емитована у термину емисије „Лаку ноћ децо“, 1993. кад је кренула, а да је успех код публике доживела због „стварање навике код људи“ да је гледају у термину који се у последњих 20 година није мењао.
Марковић напомиње да често чује да људи деле дан на два дела – до „Слагалице“ и за време квиза и надаље. У седам сати навече кад почиње „Слагалица“ породица је обично на окупу.
„И кад су растерећени тих неких обавеза, брига и свега тога онда се опусте уз тај квиз. Буквално им служи као место окупљања и сад је то постало као условни рефлекс. 'Слагалица' је породична ствар. Седимо, гледамо, такмичимо се, уживамо, опуштени смо, неће нас ту ништа изненадити, неће нас ту ништа шокирати, изнервирати... Сем ако ми то не желимо, као гледаоци. Дакле 'Слагалица' јесте једно раскршће дана“.
Марковић истиче да финала „Слагалице“ нису гледанија од обичних, квалификационих емисија, већ да је за рејтинг важније да ли пада киша, па су људи дошли кући да гледају телевизију. Такође, истраживања су показала да полна, старосна и образовна структура немају везе са рејтингом „Слагалице“ јер је једнако популарна у свим слојевима становништва.
Гледанија и од Ђоковића
Иако је у последњих неколико година „Слагалица“ све чешће на мети таблоидних опањкавања, Марковић каже да немају проблем са медијима, под условом да пишу о стварима које су тачне.
Екипа „Слагалице“ у студију
© Фото : Спутњику уступио Зоран М. Марковић
„Имали смо проблем што су нас оптуживали за ствари које нису истините и тачне. Прво је била велика галама око акцентовања. Ми смо једна од ретких емисија у Србији која има озбиљне лекторе и придржавамо се правила која нисмо ми прописали, али морамо по закону, као јавни сервис, да их испуњавамо. Морамо поштовати та правила и онда водитељке говоре онако како саме не говоре. Али је то правилно. Било би добро кад би сви ти који су нас критиковали научили нешто из тога, као што ја често учим из Иванових питања. Међутим, они су изабрали да је правилно то како се говори у њиховом селу, али то није тачно“.
Критике и опањкавања не могу да избегну јер је „Слагалица“ најгледанија емисија у Србији и широј околини. Некада ни финала у којима игра Новак Ђоковић нису гледанија од „мајке свих квизова“.
„Не јуримо гледаност и немамо рекламе у емисији – ми јуримо квалитет“.
Нико се због пара није пријавио
Потенцијални такмичари морају проћи тест знања и разговор с психологом. Тек половина тестираних изаберу се за могуће такмичаре. Дана се у „Слагалици“ не могу појавити такмичари који ће освојити минус пет поена, као што их је деведесетих освојио један „легендарни такмичар“.
„Притом, на тестирању није главни критеријум број поена које освоји кандидат на тесту, важнији нам је утисак који имамо о особи, њеном карактеру и изгледу. Бринемо о томе и за њихово добро“.
Доста је ствари у вези са „Слагалицом“ које су чудне. Нема велики наградни фонд, 300.000 динара осваја особа која освоји месечни циклус. Наши саговорници тврде да никад нису чули да се неко такмичио у „Слагалици“ да би освојио новац. У другим квизовима новац је главна ствар и око тога се прави велика тензија. У „Слагалици“ тога нема, напротив, такмичари имају јако изражен фер-плеј.
14 Фебруар 2021, 16:39
