Симболи Москве и целе Русије: Седам Стаљинових „висотки“ /фото/
© Sputnik / Maksim Blinov
Пратите нас
Седам Стаљинових небодера или, „висотки“, како их зову Руси, својеврсни су симболи Москве и послератног Совјетског Савеза. У народу ове зграде називају и „седам сестара“, јер све веома личе једна на другу.
Видљиве су са скоро сваког места у граду. Њихове слике се често могу видети на разгледницама и рекламним постерима, а описане су и приказане у многим књигама, серијама и филмовима.
Изграђене су по наређењу Јосифа Стаљина, како би се демонстрирао препород Совјетског Савеза после Другог светског рата. Отац нације је желео да целом свету покаже моћ и снагу огромне земље и целог совјетског народа.
Камен темељац за свих седам московских „висотки“ положен је истовремено на дан 800. годишњице Москве. Само сат раније у центру Москве постављен је и споменик Јурију Долгоруком, оснивачу града Москве.
Почетна идеја је била још амбициознија — постојао је план да се сагради осам таквих облакодера. Осам векова постојања града — осам зграда, али та идеја никада није реализована. Осми небодер требало је да буде саграђен на месту данашњег парка „Зарјадје“ крај Црвеног трга, али је Стаљинова смрт, 1953. године, зауставила изградњу. Касније је том месту изграђен највећи хотел на свету — хотел „Русија“, који је двехиљадитих срушен.
„Висотке“ које су дале нови изглед послератној Москви саграђене су у стилу који су западна штампа и совјетско архитектонско друштво касније назвали „стаљински ампир“. Страни медији су критички на то гледали, коментаришући да совјетско друштво које се тек опоравља од дугог рата, троши огромне суме новца на изградњу зграда које симболизују снагу и моћ земље.
Свих седам Стаљинових „висотки“ саграђено је у периоду од 1947. до 1957. године, а на тим пројектима радиле су најбоље совјетске архитекте. Без обзира на сличност, свака од њих је јединствена и има своју историју и функцију. Висине су од 139 до 240 метара, а постоје и гласине да сваки небодер има противнуклеарни бункер.
Идеја о изградњи небодера у Москви постојала је и пре Другог светског рата, али је напад нацистичке Немачке покварио те планове.
Ипак, московских седам облакодера има „сестре“ и у другим совјетским градовима и државама совјетског блока, од Кијева и Чељабинске до Варшаве, Букурешта и Прага.
Зграда Министарства спољних послова
Главна зграда Министарства спољних послова је прва изграђена. Централни део зграде има 27 спратова и висине је 174 метра. Првобитно зграда није имала торањ, али постоји прича да се то није допало Стаљину, јер му се чинило да грађевина подсећа на америчке небодере, па је наредио да се дода торањ.
Централни део зграде има 27 спратова и висине је 174 метра.
© Sputnik / Алексей Куденко
Такође, постоји и легенда да је један од архитеката — Михаил Минкус, после Стаљинове смрти, написао писмо Никити Хрушчову са захтевом да се демонтира торањ, али је одбијен уз коментар да торањ треба да остане као споменик Стаљиновој глупости.
Специфичност ове „висотке“ је и што се на њеној фасади, на висини од 114 метара, налази грб СССР-а и што је то једини Стаљинов небодер који нема петокраку. Овај симбол СССР-а прекрива чак три спрата зграде.
Универзитет „Ломоносов“
Главно здање Московског држаног универзитета „Ломоносов“, када је изграђено, постало је нови симбол руске престонице и највиши облакодер од „седам сестара“. Таквом чуду дивио се цео свет - 240 метара висине, 36 спратова, 50 хиљада просторија, 40 хиљада тона челичних конструкција, 175 милиона цигли, километри ходника и лифтова.
На згради се налази и највећи сат у Москви — сказаљка која показује минуте дужине је преко четири метра и тежине скоро 40 килограма.
Скоро 40 година, све до 1990., ова зграда сматрана је највишом у Европи, а данас држи почасну титулу највише образовне установе на свету.
На згради се налази и највећи сат у Москви — сказаљка која показује минуте дужине је преко четири метра и тежине скоро 40 килограма.. Архивска фотографија
© Sputnik / P. Yunisov
/ На изградњи су, као и на други Стаљиновим небодерима, радили најбољи грађевинари, чак и војска, затвореници и робијаши из Гулага - процењује се, око 15.000 људи.
„Ломоносов“ је један од најстаријих и најпрестижнијих руских универзитета, центара руске науке и културе. Овде се школује око 50.000 студената, а универзитет је изнедрио чак 13 нобеловаца.
У бочним крилима зграде налазе се и студентски домови и станови за професоре.
На мапи Москве Стаљинови небодери се налазе око самог центра града, а једино је зграда универзитета нешто удаљенија. Она се налази на узвишици, одакле се поглед пружа готово на читав град. Овај видиковац је и једино место у граду одакле се свих седам стаљинки може видети истовремено.
Дом авијатичара
„Висотка“ на Кудринском тргу је стамбена зграда, а у народу је позната и као „дом авијатичара“, јер су ту углавном живели пилоти, конструктори авиона и космонаути, али и познати људи из других сфера – чланови партије и глумци.
Када је изграђен овај небодер је био препознатљив по својим јединственим и луксузним решењима за совјетску стамбену изградњу — имао је подземну гаражу, просторије за чување дечијих колица и бицикала у приземљу, мермерне степенице, лифтове, високе плафоне, уградни намештај, савремене кухињске уређаје, скупоцен паркет и кристалне лустере.
Дом авијатичара у Москви
© Sputnik / Alexander Polyakov
У згради је радила и највећа продавница у граду са 120 запослених, као и пошта, кафић, фризерски салон, хемијско чишћење, атеље, чак и биоскоп. Био је то буквално „град у граду“.
Зграда има више од 450 станова, различите структуре – од гарсоњера до четворособних. Постоје и гласине да су за време Хладног рата овде уселило и специјално одељење КГБ-а са опремом за шпијунирање како би пратили америчку амбасаду која се налази у близини. Осим тога, причало се и да су службе надгледале и станаре зграде, а многи верују да су између станова постојали тајни ходници и да су прислушкивани разговори.
„Висотка“ на Котељническој набережној
„Висотка“ на Котељническој набережној, на ушћу Јаузе у реку Москву, још је једно стамбено здање са свим удобностима за живот, од продавница до салона за масажу.
„Висотка“ на Котељническој набережној
© Sputnik / Sergey Pyatakov
Шушка се да је листе станара одобравао лично Стаљин, јер су ту живели припадници тајне службе НКВД-а, нуклеарни физичари, али и многи виђени људи — писци, глумци, балерине, певачи, композитори. Касније је и архитекта зграде Дмитриј Чечулин добио стан у овој згради, иако је после Стаљинове смрти пао у немилост власти. Додељен му је стан у приземљу, што се није сматрало престижним.
У совјетско доба је било немогуће купити стан у Стаљиновим небодерима, али се касније све променило.
Облакодер са собама за кућне помоћнице
Административно-стамбену зграду на Тргу Красна ворота називају још „висотком на Садовом прстену“. Централна зграда је била намењена за канцеларије државних институција, пре свега за Министарство саобраћаја, док је у бочним крилима саграђено 276 станова, од двособних до петособних. Крај кухиње су биле изграђене и мање собе за послугу тј. кућну помоћницу.
„Висотка на Садовом прстену“.
© Sputnik / Maksim Blinov
Ово здање је карактеристично по томе што је истовремено грађено са метро станицом Красние ворота, што је за архитекте и грађевинаре био велики изазов и подухват. Зграда је висине 138 метара и има 24 спрата.
Најнижа „висотка“
Најнижа зграда од свих седам Стаљинових висотки је садашњи хотел „Хилтон Москва Лењинградски“, иако га Московљани и даље зову старим називом, просто - „Лењинградски хотел“. Њен торањ достиже висину од 136 метара.
У совјетско доба овај хотел са 349 соба убрајао се међу најбоље у земљи. Имао је продавнице, пошту и ресторане.
Данас се вишеспратница на Комсомољском тргу сматра једним од симбола престонице, али су архитекте, после Стаљинове смрти, оптужене за прекомерно „украшавање“ хотела и нерационално коришћење средстава. Главни критичар био је Хрушчов. Након што су архитекте одбиле да признају своју кривицу, одузета им је Стаљинова награда за архитектуру.
Хотел „Украјина“ или „Радисон“
Седма и последња саграђена „висотка“ је некадашњи хотел „Украјина“, а данас „Радисон ројал“.
Радови на изградњи су завршени после Стаљинове смрти, а за време Хрушчова, који јој и дао име. Тај назив је имао политички мотив – требало је да покаже јаку везу између две совјетске републике — Русије и Украјине.
Хотел има 34 спрата и висок је 206 метара.
© Sputnik / Vitaliy Belousov
Са преко хиљаду соба и апартмана, дуго је важио за највећи хотел у Европи. Совјетска штампа је нашироко писала о отварању луксузног хотела, који је био предвиђен пре свега за смештај странаца. Ту су одседале и многе светске звезде, политичари и разне делегације.
Хотел има 34 спрата, висине је 206 метара, а на врху се налази и тераса, односно видиковац са кога поглед пуца на готово пола града. Гости могу да уживају у погледу на реку Москву, пословни комплекс — Москву сити и Бели дом, зграду Владе Русије.
У бочним корпусима зграде налази се и 250 станова, који су се ту појавили, како се претпоставља, по наређењу Хрушчова.
