- Sputnik Србија, 1920
СПОРТ
Вести и анализе са најзанимљивијих и најбитнијих спортских догађаја широм Србије и целог света.

Спутњиков тим године: Сви за једнога – један за сви!

© Фото : ФИБАКошаркаши Србије
Кошаркаши Србије - Sputnik Србија, 1920, 31.12.2023
Пратите нас
Дошли су тихо и ушли у легенду. Били су отписани пре него што су се и уписали, али су још једном показали да је дух игре оно што краси српске спортисте, нарочито оне који су свој живот посветили игри између обруча. И зато је кошаркашка репрезентација Србије тим године у избору Спутњик спорта.
На Светско првенство су се пласирали кроз иглене ушли, уочи прошлогодишњег Европског првенства које су „освојили“ и пре него што су кренули пут Чешке, победама над Грчком и Турском.
Кључан фактор у тим мечевима био је Никола Јокић, најбољи кошаркаш света већ неколико година уназад, али је његова одлука да пропусти Мундобаскет срушила наде домаће јавности и готово прежалила репрезентацију Србије.
Низали су се откази, Василије Мицић је одлучио да се припрема за НБА лигу, у којој ове сезоне добија шансу на кашичицу у тиму Оклахоме, а због умора и повреда отказали су стартни крилни играчи – Никола Калинић и Владимир Лучић.
Ако се у обзир узме и претходно одстрањивање Милоша Теодосића, Србија је остала без практично целе петорке, али је за Мундобаскет добила двојицу ратника – капитена Богдана Богдановића и плејмејкера Алексу Аврамовића.
„Сваке године, свако првенство је посебна прича за себе. Некад се дође у пуном саставу, па се деси неуспех. Не осећам да сам нешто морам да радим, нити бих волео да правим тужну атмосферу. Мајке ми, јако сам срећан што сам дошао. Жао ми је што немамо саиграче, селектор је причао са њима, али ми смо овде сви због дружења, припрема, репрезентације, утакмица... Сви су ту из истих разлога, надам се уживању“, рекао је капитен Богдановић на првом окупљању.
Селектор је такође покушао да објасни разочараној јавности да не треба отписивати екипу пре времена, уз подсећање да је и раније било отказа.
„Ја не бих овде дизао емотивне пароле, ко је заслужан, а ко не. Не враћамо се шта је било и како је било. Ја сам сигуран да се сви ови момци овде радују позиву. Нема никаквих тајни око играча које смо овде споменули. Претпостављам да су навијачи разочарани. Праве истине нема, права истина је ова коју ја саопштавам и немам ниједан разлог зашто не бих причао истину. Морате знати да су се приоритети у животима спортиста променили у односи пре 20 година. А и тада је било отказа из различитих разлога. И ја кад сам водио тим било је отказивања. Легенде су отказивале јер нису хтеле да играју, не због репрезентације него јер се нису осећале спремним да одговоре захтевима“, навео је Пешић.
Кренуло се полако, искусни плејмејкер Стефан Јовић је пропустио добар део припрема због породичних проблема, али је све оставио по страни и придружио се екипи која је већ на Акрополис купу у Грчкој показала оно најлепше из кошарке – тимску игру, систем, жељу да се пронађе најбољи могући шут, да се игра без себичности, да се сви подреде екипи и заједничком циљу.
Повео је селектор Пешић 13 играча у Кину на припремне утакмице, последњи је отпао Алекса Раданов, али је после тешке повреде Борише Симанића коме је одстрањен и бубрег тим морао да до краја остане са 11 кошаркаша.
Судбина коју је доживео Симанић је ујединила екипу, поново је доживљен пораз од Италије, али је и срећа погледала српски тим који је уместо Америке за ривала добио Литванију и потом кренуо редом да меље.
„Чим не играмо наше системе у нападу, онда је циркус на терену! Играјте чисте системе и нападните кош и они ће направити фаул!“, саветовао је селектор своје изабранике који су искакања успели да сведу на минимум и стигну до великог финала.
Мањак среће, повреда Огњена Добрића, чудан судијски критеријум, промашена тројка Марка Гудурића за изједначење у финишу меча – све је то снашло српски тим у борби за златну медаљу.
Није освојена, али је једна ствар јасна, српски тим је вратио кошарку у листу екипних спортова, селектор Пешић је потврдио своје знање које је у јавности било довођено у питање од стране стручњака и „стручњака“, а играчи показали свима шта значи братство, јединство и жртва за колективну ствар.
И тада, а и сада, срце сваког искреног навијача и љубитеља кошарке мора да буде велико као Русија због свега што су приредили чланови кошаркашке репрезентације Србије током одлазеће године.
Сви су они хероји за сва времена – то су Филип Петрушев, Никола Јовић, Вања Маринковић, Огњен Добрић, Богдан Богдановић, Алекса Аврамовић, Марко Гудурић, Стефан Јовић, Никола Милутинов, Душан Ристић, Дејан Давидовац, Бориша Симанић, а уз њих и Светислав Пешић, Марко Мариновић, Драган Тарлаћ, Оливер Костић, Саша Косовић, Ненад Јаковљевић, Огњен Стојаковић, Феђа Сретеновић, Стефан Радојичић, др Драган Радовановић, Милан Марковић, Душан Поповић, Душан Сајић, Вељко Николић, Небојша Илић, Иван Ивковић, Јовица Аничић.
И то под слоганом – сви за једног, један за сви!
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала