https://sputnikportal.rs/20231231/veliki-dogadjaji-koji-su-nepovratno-promenili-svet-tokom-2023-1165768308.html

Велики догађаји који су неповратно променили свет током 2023.

Велики догађаји који су неповратно променили свет током 2023.

Sputnik Србија

Мало је оних који би за 2023. могли да кажу да није била исцрпљујућа година. Оружани сукоби су се или настављали или су почињали нови, без перспективе да се... 31.12.2023, Sputnik Србија

2023-12-31T14:45+0100

2023-12-31T14:45+0100

2023-12-31T14:45+0100

свет

свет

свет – политика

свет – економија

догађаји

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0c/1f/1165826707_0:257:3000:1945_1920x0_80_0_0_3b51e26438fcb1ef6823dfc2bc2905d6.jpg

Геополитичка ривалства достигла су такве размере да су састанци лидера држава у конфликту (топлог или хладног) пунили насловне стране без обзира што је њихов резултат био никакав или незнатан. Ипак, помаци на боље су понегде видљиви, иако једва приметни. Тако су поједине афричке земље одлучиле да се ослободе неоколонијалне доминације великих сила, а Запад је коначно почео да схвата да се свет мења и да већина нација не жели да живи по „правилима“ која се мењају по нахођењу Вашингтона, Париза или Лондона.1. Крах украјинске „контраофанзиве“Дуго најављивана, као акција која ће руске трупе одбацити до Москве, контраофанзива кијевског режима, која је почела у јуну, крајем године доживела је потпуни крах. На Западу би рекли да је доживела застој, међутим, ради се о потпуној пропасти упркос милијардама долара и евра уложених у оружје, опрему и обуку украјинске војске. Све је резултирало медијском презасићеношћу и умором од Украјине, тако да амерички Сенат на крају није желео да одобри нови пакет помоћи за режим Владимира Зеленског…2. Рат Израела и ХамасаСве је почело 7. октобра, када су милитанти Хамаса, пешадијом и ракетама напали југ Израела, а настављено је бруталном војном интервенцијом израелске војске у Појасу Газе. Епилог (за сада) је потпуно разорена Газа, милиони расељених, а највећи број убијених на палестинској страни су деца.3. Егзодус из Нагорно КарабахаНакон три деценије Нагорно Карабах престао је да постоји пошто је Азербејџан извео још једну муњевиту офанзиву. Преко 120 000 Јермена иселило се из области у Јерменију.4. Африка се будиНакон Малија и Буркине Фасо, војска је преузела власт и у Нигеру. За Запад, то је био државни удар у коме је свргнут на демократским изборима легитимно изабрани председник; за становнике Нигера, пуч је значио ослобађање од неоколинијалне доминације Француске, која је морала да из те земље повуче, не само амбасадора, већ и трупе. Нарочито иритантна за Запад била је вест да Француска нигерски уранијум купује по багателним ценама. Војни режим опстао је упркос претњи војном интервенцијом, захваљујући подршци Малија и Буркине Фасо. На крају, Нигер, Мали и Буркина Фасо, најавили су стварање конфедерације.5. Природне катастрофе – земљотреси, циклони, пожариЗемљотрес који је у фебруару погодио Турску и Сирију однео је скоро 70 000 живота и сравнио са земљом неколико градова. Пожар који је погодио острво Мауи на Хавајима однео је 115 живота, а летња сезона у Грчкој остала је упамћена по великим пожарима на Крфу и Родосу. Пожарима најтеже погођена земља у 2023. била је Канада у којој је пожар захватио чак 18 милиона хектара шуме. Циклон Фреди који је погодио југозападну Африку био је најдуготрајнији циклон у историји и однео је преко 1400 живота.6. Ширење БРИКС-аМожда најважнија вест за формирање мултиполарног света је да су чланице БРИКС-а, на самиту одржаном у августу у Јужној Африци одлучиле да прошире организацију за још шест држава. Аргентина, Саудијска Арабија, Етиопија, Египат, Иран и Уједињени Арапски Емирати позвани су да се прикључе Бразилу, Русији, Индији, Кини и Јужној Африци.7. Самит Г20За разлику од самита БРИКС-а, самит Г20, који је одржан у Индији у септембру показао је да се без Кине и Русије не може. Упркос томе што су самиту присуствовали 43 шефова држава и влада, укључујући Џоа Бајдена, Ришија Сунака или Џастина Трудоа, то што се на њему нису појавили Си Ђинпинг и Владимир Путин довољно је да се самит оцени као неуспешан.8. Аргентина добила необичног председникаДок се у Бразилу на власт вратио Лула да Силва, Аргентинци су изабрали новог и, у најмању руку можемо рећи, екстравагантног председника, Хавијера Милеја. Због необичне фризуре поређен са суперхеројем Вулверином, од политичких противника прозван лудаком, Милеј је упоређиван и са Доналдом Трампом и бившим бразилским председником Жаиром Болсонаром. Његове економске реформе и укидање већег броја министарстава која су се бавила социјалном политиком и просветом, већ су извеле његове противнике на улице.9. Кинеско – амерички сукоб наставља да тињаГодина је почела обећавајуће након што су се Си Ђинпинг и Џозеф Бајден састали на маргинама самита Г20 на Балију у новембру 2022. Међутим, „афера балон“ наново је пореметила односе Кине и САД, а амерички државни секретар отказао је посету Пекингу. Кинески метеоролошки балон јездио је недељу дана америчким небом пре него што је оборен. У међувремену Бајден је два пута Сија назвао диктатором, други пут након што су двојица лидера имала састанак у Сан Франциску. Такође је увео нова ограничења на трговину са Кином. Тако да се геополитичко ривалство наставља и у 2024. без изгледа да се две силе договоре.10. Масовне пуцњаве широм светаПодаци кажу да се у Америци у 2023. догодило 500 масовних пуцњава. У Европи је почело у Немачкој у марту, када је човек убио шесторо и ранио осморо људи, а наставило се са масовним убиством ђака и чувара у ОШ „Владислав Рибникар“ у Београду. Година је, нажалост, завршена масакром на Карловом универзитету у Прагу.11. Крунисање Чарлса IIIСудбина је хтела да, с обзиром да му је мајка била најдуговечнији британски владар, краљ Чарлс Трећи буде најдуговечнији принц од Велса. Ипак, доживео је да буде крунисан за краља, иако се неких ранијих година спекулисало да ће престо препустити најстаријем сину, Вилијаму.12. Смрт Хенрија КисинџераЗа некога највећи дипломата 20. века, како практичар, тако и теоретичар, за друге Макијавели модерних времена, који је одговоран за смрт милиона становника Индокине, Хенри Кисинџер је, свакако обележио политички живот света у годинама између 1968. и 1975. „Отворио“ је Кину, што је омогућило развој најмногољудније земље света и америчку победу у Хладном рату, али и геополитичко ривалство између две земље, са којим се суочава свет данашњице. То што се давно пре смрти повукао из активног политичког живота није значило да му је утицај опао; напротив, чини се да је, како су године пролазиле, био све утицајнији.

2023

Вести

sr_RS

свет, свет – политика, свет – економија, догађаји