https://sputnikportal.rs/20240101/pritisak-je-preslaba-rec-cime-to-prete-srbiji-iz-nekih-centara-moci-video-1165782147.html
Притисак је преслаба реч: Чиме то прете Србији из неких центара моћи /видео/
Притисак је преслаба реч: Чиме то прете Србији из неких центара моћи /видео/
Sputnik Србија
Притисци на Србију су огромни, никада озбиљнији али и вишеструки, јер долазе из више европских и ваневропских престоница. Притисак је можда чак и преслаба реч... 01.01.2024, Sputnik Србија
2024-01-01T19:30+0100
2024-01-01T19:30+0100
2024-01-01T19:30+0100
србија
србија
србија – политика
косово и метохија (ким)
украјина
газа
од четвртка до четвртка
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/14/1161476480_0:100:2169:1320_1920x0_80_0_0_54ae309d67da6c41206a8602fda79d8a.jpg
Деликатан је положај Србије у контексту сукоба у Украјини и тежњи Запада да читав свет уведе санкције Русији, посебно европске државе. Ристић подсећа да је Србија једина земља Старог континента која није увела санкције Москви и да то усложњава наш међународни положај. Због тога, додаје он, не треба да нас чуде речи руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова који упозорава да Запад покушава да уцењује Србију – или да се придружи санкцијама Русији, или ће доживети државни удар.Имајући у виду да је Србија по територији и броју становника мала земља у мозаику који називамо Европа, тиме су ти изазови по нас далеко опаснији и деликатнији него што би било по неку већу државу.„Налазимо се између два супротстављена света, сведочимо крају једне епохе и ми историчари ћемо рећи да је тај крај веома динамичан, често окарактерисан оружаним сукобима, страдањем пре свега цивила, а то видимо и кроз сукоб у Украјини и Гази. Видимо да нешто ври, да једна епоха доживљава свој крај али се у потпуности не назиру обриси нове епохе. Тај међупериод може да потраје јако дуго, а посебно је опасан за мале по броју народе и државе који се налазе на месту сусретања цивилизација,култура, сфера интереса,“ рекао је Ристић.Да ли су сви „дугмићи“ активирани – плашим се да неНиједан фундаменталан историјски догађај не почиње онда када историчари пост фестум то накнадно дефинишу, јер су веома слојевити. Можемо рећи да су назнаке краја једне епохе означене падом Берлинског зида, крајем Хладног рата и већина људи тога тада није била свесна, док данас, констатује Ристић, тога јесмо.„Имамо велику дозу бојазни и неизвесности у ком правцу се свет креће, шта ће се изродити из краја ове епохе, да ли ће се догодити још неки оружани сукоб… да ли су сукоби у Украјини и Гази наговештаји трећег светског рата. Цео свет се налази у ситуацији када се историјски ток мења у изузетно кратком временском периоду – ко је могао да наслути да ће доћи до украјинске кризе пре две или три деценије или до ескалације насиља у Гази, тамо тиња деценијама али сада гледамо бруталан рат? То су могли само јако упућени аналитичари, обични људи не,“ наглашава саговорник Спутњика.Због свега наведеног, наш саговорник каже да ништа не може и не сме да нас изненади. Очигледно, додаје, на тој табли која се зове свет, неко притиска дугмиће по потреби где шта треба активирати, а најчешће се то ради у негативном, трагичном контексту.Аргументи силе против силе аргуменатаПрибојавам се, додаје Ристић, шта може да се деси у нашој јужној српској покрајини, на који начин ми као појединци али и држава можемо да олакшамо живот нашим сународницима, да заштитимо државни и национални интерес у ситуацији када имамо превише оних који користе аргументе силе, а са друге стране ми се трудимо да користимо силу аргумената. Историја нас учи, оцењује наш саговорник, да се врло често дешава да они који у рукама имају аргументе силе у почетку успевају да остваре своје циљеве док не дође то време да сила аргумената превагне.„Ми још нисмо у тој ситуацији када је у питању Косово и Метохија ни када су Украјина и Газа у питању и у том смислу ври. Прибојавам се да ова жаришта која су нам сада видљива, без обзира на њихов интензитет, неће бити једина у годинама па можда и месецима који су пред нама,“ оценио је историчар у емисији „Од четвртка до четвртка“.
србија
газа
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
србија, србија – политика, косово и метохија (ким), украјина, газа, од четвртка до четвртка, анализе и мишљења
србија, србија – политика, косово и метохија (ким), украјина, газа, од четвртка до четвртка, анализе и мишљења
Притисак је преслаба реч: Чиме то прете Србији из неких центара моћи /видео/
Притисци на Србију су огромни, никада озбиљнији али и вишеструки, јер долазе из више европских и ваневропских престоница. Притисак је можда чак и преслаба реч да укаже на оно што се дешава у Србији и око ње и на оно шта су циљеви појединих центара моћи, а то је пре свега дестабилизација наше земље, оцењује историчар Дејан Ристић.
Деликатан је положај Србије у контексту сукоба у Украјини и тежњи Запада да читав свет уведе санкције Русији, посебно европске државе. Ристић подсећа да је Србија једина земља Старог континента која није увела санкције Москви и да то усложњава наш међународни положај. Због тога, додаје он, не треба да нас чуде речи руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова који упозорава да Запад покушава да уцењује Србију – или да се придружи санкцијама Русији, или ће доживети државни удар.
Имајући у виду да је Србија по територији и броју становника мала земља у мозаику који називамо Европа, тиме су ти изазови по нас далеко опаснији и деликатнији него што би било по неку већу државу.
„Налазимо се између два супротстављена света, сведочимо крају једне епохе и ми историчари ћемо рећи да је тај крај веома динамичан, често окарактерисан оружаним сукобима, страдањем пре свега цивила, а то видимо и кроз сукоб у Украјини и
Гази. Видимо да нешто ври, да једна епоха доживљава свој крај али се у потпуности не назиру обриси нове епохе. Тај међупериод може да потраје јако дуго, а посебно је опасан за мале по броју народе и државе који се налазе на месту сусретања цивилизација,култура, сфера интереса,“ рекао је Ристић.
Да ли су сви „дугмићи“ активирани – плашим се да не
Ниједан фундаменталан историјски догађај не почиње онда када историчари пост фестум то накнадно дефинишу, јер су веома слојевити. Можемо рећи да су назнаке краја једне епохе означене падом Берлинског зида, крајем Хладног рата и већина људи тога тада није била свесна, док данас, констатује Ристић, тога јесмо.
„Имамо велику дозу бојазни и неизвесности у ком правцу се свет креће, шта ће се изродити из краја ове епохе, да ли ће се догодити још неки оружани сукоб… да ли су сукоби у
Украјини и Гази наговештаји трећег светског рата. Цео свет се налази у ситуацији када се историјски ток мења у изузетно кратком временском периоду – ко је могао да наслути да ће доћи до украјинске кризе пре две или три деценије или до ескалације насиља у Гази, тамо тиња деценијама али сада гледамо бруталан рат? То су могли само јако упућени аналитичари, обични људи не,“ наглашава саговорник Спутњика.
Због свега наведеног, наш саговорник каже да ништа не може и не сме да нас изненади. Очигледно, додаје, на тој табли која се зове свет, неко притиска дугмиће по потреби где шта треба активирати, а најчешће се то ради у негативном, трагичном контексту.
„Да ли су сви дугмићи активирани – плашим се да не. Чини ми се да се то ради веома промишљено, да има пуно потенцијалних жаришта за регионалне, континенталне и глобалне кризе, а да је једно од њих и Косово и Метохија. У многоме га Запад и вештачки одржава као жариште, привременим приштинским властима се толерише апсолутно све – фронатални напад на све неалбанско, а то је доминантно српско.“
Аргументи силе против силе аргумената
Прибојавам се, додаје Ристић, шта може да се деси у нашој јужној српској покрајини, на који начин ми као појединци али и држава можемо да олакшамо живот нашим сународницима, да заштитимо државни и национални интерес у ситуацији када имамо превише оних који користе
аргументе силе, а са друге стране ми се трудимо да користимо силу аргумената. Историја нас учи, оцењује наш саговорник, да се врло често дешава да они који у рукама имају аргументе силе у почетку успевају да остваре своје циљеве док не дође то време да сила аргумената превагне.
„Ми још нисмо у тој ситуацији када је у питању Косово и Метохија ни када су Украјина и Газа у питању и у том смислу ври. Прибојавам се да ова жаришта која су нам сада видљива, без обзира на њихов интензитет, неће бити једина у годинама па можда и месецима који су пред нама,“ оценио је историчар у емисији „Од четвртка до четвртка“.
