https://sputnikportal.rs/20240101/sta-je-obelezilo-2023-u-srbiji-u-regionu--1165766934.html

Шта је обележило 2023. у Србији и у региону

Шта је обележило 2023. у Србији и у региону

Sputnik Србија

Не може се рећи да је у региону и Србији у 2023. било досадно. Прошла година била је изборна у Црној Гори и Србији. Била је турбулентна макар онолико колико је... 01.01.2024, Sputnik Србија

2024-01-01T10:52+0100

2024-01-01T10:52+0100

2024-01-01T11:14+0100

србија

србија

србија – политика

србија – друштво

догађаји

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110950/21/1109502102_18:0:980:541_1920x0_80_0_0_e038721c6fa153b54cd4ff1b49443421.jpg

1. Пад последњег европског диктатораЦрна Гора се на изборима извукла испод скута Мила Ђукановића – био је то крај једне ере, неки би рекли и пад последњег европског диктатора који је преживео пад Берлинског зида камелеонски се прилагођавајући политичким ветровима који су дували Балканом.Ђукановић је у априлу доживео пораз у другом кругу председничких избора од Јакова Милатовића, младе наде црногорске политичке сцене, једног од лидера покрета „Европа сад“ (ПЕС). Ђукановић је пораз признао, поднео оставку на место председника ДПС-а и повукао се из политичког живота. Од тада га је могуће видети једино на друштвеним мрежама како лумпује на весељима.У Црној Гори су након председничких избора уследили и парламентарни на којима је ПЕС освојио већину гласова, међутим недовољно да самостално формира владу. Уследила је вишемесечна агонија, изазвана, пре свега, мешањем западних амбасада које у влади нису желеле да виде Србе. Ипак, влада је формирана крајем октобра уз учешће српских странака.2. Избори у СрбијиКрај године у Србији су обележили ванредни парламентарни, покрајинск, београдски и у појединим градовима и општинама, локални избори. Српска напредна странка председника Александра Вучића поново је освојила апсолутну већину у републичком и покрајинском парламенту.Највеће изненађење избора је покрет „Ми – глас из народа“, који предводи др Бранимир Несторовић, који је освојио око пет одсто гласова и од кога зависи хоће ли у Београду власт бити формирана или ће избори бити поновљени.3. Масакри у Рибникару и Малом ОрашјуДва масовна злочина паралисала су Србију у мају – масакр у ОШ „Владислав Рибникар“ у Београду 3. маја, када је тринаестогодишњи ученик ове школе убио деветоро својих другова и чувара, а ранио још пет ученика и наставницу историје и масакр који се догодио дан касније, када је младић у селима Дубони и Малом Орашју убио деветоро млађих људи, од којих двоје малолетне деце. У нападу је ранио 12 особа. Док је убица из „Рибникара“ одмах ухапшен, за убицом из Малог Орашја покренута је потера епских размера која је трајала целу ноћ.4. Злочин у МакедонијиЈош један свирепи злочин потресао је регион – у децембру је у Скопљу убијена четрнаестогодишња девојчица, а међу петорицом осумњичених је и њен отац. Она је киднапована 27. новембра када је пошла у школу, а првоосумњичени је Љ. П. је, након што је у близини Скопља пронађено девојчицино тело побегао у Турску. Ухапшен је у турском граду Баликесир. Исти осумњичени терете се да су претходно киднаповали и убили 74-годишњег фризера П. Ж. из Велеса, јер је одбио да им да аутомобил за киднаповање девојчице.5. Француско-немачки планЦела 2023. година протекла је у решавању енигме зване француско-немачки план за Косово и Метохију – шта садржи, на чему се заснива, хоће ли заменити Бриселске споразуме, подразумева ли формирање Заједнице српских општина и обавезу Србије да призна независност своје јужне покрајине. У Охриду смо добили одговоре на ова питања – ЗСО је, према плану, празна љуштура са овлашћењима мањим и од неке веће невладине организације, а Србија би требало да призна независност Косова. Да ли ће то урадити де факто, не противећи се учлањењу Приштине у УН и друге међународне организације или де јуре, сасвим је свеједно. Свакако, неће!6. Суђење ДодикуСуђење председнику Републике Српске Милораду Додику и в. д. директора „Службеног гласника РС“ Милошу Лукићу сигурно је једно од најнеобичнијих судских процеса у свету и последње политичко суђење у Европи. Њих двојица оптужени су по одредбама кривичног закона чије је измене самовољно наметнуо такозвани високи представник међународне заједнице у БиХ Кристијан Шмит због неизвршавања његових одлука.До сада, Додикова одбрана успела је да два пута одложи рочиште, захтевајући да се суђење премести из Суда БиХ у Сарајеву у надлежни суд у Бањалуци, као и изузеће Суда БиХ. Оба захтева су одбијена.7. Попис у Црној ГориПопис у Црној Гори требало је да буде одржан још 2021, али је одлаган неколико пута. И тада, као и сада када је влада Дритана Абазовића одлучила да попис почне 1. новембра, опозиција је била против тврдећи да не постоје услови за контролу процеса. И тада, као и сада, опозиционе партије претиле су бојкотом. Све у свему, попис је показао дубину подељености црногорског друштва, с обзиром на то да је национално, верско и језичко пребројавање најважније.8. Уведен евро у ХрватскуУ Хрватској, годину на измаку обележило је увођење евра и уласком ове бивше југословенске републике у зону Шенгена. И колико је то што ће Хрвати моћи да путују у друге земље ЕУ без заустављања на границама, толико је промена монете донела гнева.Многи трговци искористили су прелазак на евро да додатно подигну цене, што је наишло на оштре критике владе која је на терен послала инспекторе. То није дало превише резултата, па је влада током године више пута ограничавала цене појединих производа да би смањила удар на буџет грађана, будући да је 2023. забележена и рекордна инфлација на нивоу еврозоне.Са друге стране, одлука Словеније и Италије да врати граничне контроле за Хрвате због повећаног прилива миграната у септембру донела је још једно разочарење.9. Уговор о спољној трговини са КиномСрбија и Кина потписале су у октобру у Пекингу Споразум о слободној трговини који ће обухватити потпуно или постепено укидање царина за 10.412 српских и 8.930 кинеских производа. Споразум би требало да ступи на снагу пре јуна 2024. године. То је први споразум о слободној трговини који је Кина потписала са неком земљом из Централне и Источне Европе.10. ЕПС постао акционарско друштвоВлада Србије усвојила је у априлу Одлуку о промени правне форме Електропривреде Србије (ЕПС) из јавног предузећа у акционарско друштво, у којем држава Србија остаје једини власник. ЕПС је наставио да обавља делатност јавног предузећа на исти начин као и пре промене правне форме, а биће затворено акционарско друштво. Укупан основни капитал ЕПС-а, који износи 365,1 милијарду динара, претворен је у 36.510.509 акција, номиналне вредности по 10.000 динара.11. Сукоб у БањскојИако није до краја расветљен, сукоб у Бањској оставио је дубок траг на ионако већ нарушене односе између Београда и Приштине. Сукоб између наоружаних Срба и такозване косовске полиције однео је четири жртве – убијен је један полицајац у униформи тзв. Косова и тројица Срба. Милан Радојчић, бивши потпредседник Српске листе, у писму јавности, сву одговорност за догађаје, као и за набавку наоружања, преузео је на себе, инсистирајући на томе да тај чин нема “никакве везе са његовим ранијим политичким ангажманом” ни београдским властима. Након што је дао изјаву полицију у својству грађанина, пуштен је на слободу а истрага о том инциденту је и даље у току.

србија

2024

Вести

sr_RS

србија, србија – политика, србија – друштво, догађаји