00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
МИЉАНОВ КОРНЕР
Спира бритком сабљом по српском фудбалу
20:00
60 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
Ауторска емисија Љубинке Милинчић
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 19.07.2021
Подкаст
Спутњик вам представља своју аудио и видео продукцију. Ауторске емисије, ексклузивни интервјуи, анализе горућих питања, репортаже…

Енергетска криза током прошле године: Шта нас чека 2024 | Енергија Спутњика

© AP Photo / Martin MeissnerПумпe на нафтном пољу
Пумпe на нафтном пољу - Sputnik Србија, 1920, 02.01.2024
Пратите нас
Крајем 2021, као уосталом и крајем наредне, 2022. године многи стручњаци, аналитичари, специјалисти за економске и(ли) енергетске теме прогнозирали су огромна поскупљења енергената – сирове нафте, деривата, природног гаса и електричне енергије.
Цене гаса и струје биле су, а мора се признати, још су, оно што највише плаши све потрошаче – било да је реч о обичним грашанима или привредницима.
У целу причу о ценама енергената укључили су се, наравно, политичари. Уплашени за своје позиције, али и свесни да потенцијалне астрономске цене, посебно током зимских месеци, када је грејање веом битна категорија у задовољењу потреба грађана – гласача, па не чуди што смо на почетку треће деценије 21. века имали толики уплив држава у креирање цена струје, гаса, грејања, деривата... Посебно у Европи која се заиграла у економске санкције Москви кроз ограничење куповине руских енергената – што је довело до великих пикова цена природног гаса. Све се, наравно, преливамо и на електричну енергију, јер су чињенице да ОИЕ (обновљиви извори енергије), пре свега ветар и сунце још не могу у потпуности заменити производњу струје из термоелектрана на угаљ. А са „епидемијом“ гашења нуклеарки у Немачкој гас је као ставка за производњу електричне енергије у термоелектранама које троше ово фосилно гориво био кључан за обезбеђивање енергетске сигурности.
У нафтном сектору чланице приширеног картека ОПЕК – ОПЕК+ су показале да водећи борбу за своје интересе неће дозволити енормна поскупљења нафте и нафтних деривата.
У 2024. годину Европљани као да су ушли привикнути на енергетску кризу - смањили су потрошњу, научили да штеде (покушавајући да смање утицај потрошње енергената на кућне буџете), привреда се окреће новим технологијама, политичаре праве стратегије како да зелена транзиција прође што безболније. Оно што је веч видљиво је чињеница да се, пре свега, сви најпре труде да обезбеде локалне, националне независности – пуњењем складишта гаса, градњом нових капацитета, покретањем конзервираних термоелектрана на угаљ. Граде се и нуклераке, али све више и ОИЕ електрана. Тако је и у Србији.
О томе како се ова ситуација у свету, посебно у Европи одражава и на сектор енергетике и шта нас чека током 2024. у данашњој „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са стручњаком за енергетику, Жељком Марковићем.
Енергетска криза током прошле године: Шта нас чека 2024 | Енергија Спутњика

О емисији „Енергија Спутњика“

Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води Јелица Путниковић, стручњак за енергетику.
Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког уторка у 21.00.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала