Нису планирана поскупљења струје и гаса у 2024 - нема говора о приватизацији ЕПС-а
09:58 02.01.2024 (Освежено: 09:59 02.01.2024)
CC0 / Unsplash /
Пратите нас
Министар енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да ће у 2024. бити обезбеђено довољно енергената за грађане и привреду, да ове године нису планирана поскупљења струје и гаса, као и да ће држава наставити са реформама и оснаживањем Електропривреде Србије и да нема говора о њеној приватизацији.
Једна од циљева је да имамо диверзификоване и алтернативне правце и изворе снабдевања енергентима, а поготово за гас и нафту од којих смо увозно зависни, рекла је министарка Танјугу.
Очекује да у марту или априлу, после проба, почне да ради трећи нови термоблок у Костолцу, што ће бити прво производно енергетско постројење у Србији после скоро 40 година, као и да се припреми документација и заврше преговори о финансијском аранжману за изградњу веома важне реверзибилне хидроелектране Бистрица, али и за градњу гасне интерконекције до Северне Македоније.
Она је рекла да је 2023. и даље остала изазовна година за енергетски сектор Србију и већине земаља у Европи, али да је задовољна пре свега тиме што смо дочекали зиму спремни и имали залихе гаса на рекордном нивоу.
"Залихе данас износе 609 или 610 милиона метара кубних, а биле су и веће на почетку грејне сезоне. Имамо у последњих пет, шест година сигурно рекордне акумулације воде. То је наравно захваљујући доброј хидрологији, а и радили смо на томе да обезбедимо заиста довољне количине угља на депонијама у случају да се нешто непредвиђено деси и да наше термоелектране раде стабилно", навела је она.
Напомиње да су на глобалном тржишту цене мало варирале, али да се свакако не могу упоредити са оним из 2022. године.
Каже да се радило на томе да структурно поправимо наша енергетска предузећа и започета је реформа ЕПС-а, највећег државног предузећа, која ће се наставити и у 2024. и која је изузетно битна за стабилност нашег енергетског система, али и за целу привреду Србије.
"Такође то предузеће ће завршити са историјским најбољим резултатом у претходне две деценије, али доста још посла остаје што се тиче реформе ЕПС-а, које се пре свега односи на боље планирање и реализацију инвестиција", навела је Ђедовић Хандановић.
Нагласила је да је потреба за инвестиција заиста велика у свим секторима, од производње електричне енергије до гасног сектора, до нових складишта гаса, као и до градње нових гасних интерконекција, али да је у 2023. опет доста тога и урађено и на том плану.
Подсетила је да је завршена изградња гасне интерконекције Србија-Бугарска и пуштена у пробни рад, што је од великог значаја за диверзификацију извора снабдевања, што је циљ и у нафтном сектору.
"Радићемо интензивно на припреми пројекта нафтовода између Србије и Мађарске, што ће нам дати додатан правац снабдевања, а не само ослањање на нафтовод Јанаф у Хрватској, где опет у зависности од геополитичких ситуација можемо да западнемо у одређене потешкоће", рекла је Ђедовић Хандановић.
Очекујем да ћемо ове године завршити и пројекат одсумпоравања на термоелектрани А у Обреновцу, што је јако важно за заштиту животне средине. Тај пројекат је имао доста проблема у реализацији. Ми смо их откочили у 2023. и очекујем да ће у првој половини године то постројење потпуно бити завршено и пуштено у рад. Наставићемо и са пројектом одсумпоравања у термоелектрани Б у Обреновцу који је исто имао одређене проблеме, па смо их решавали у 2023. и наставићемо у 2024. години", навела је она.
Очекује и да у 2024. буду завршени преговори и започета изградња једног гигавата нових соларних електрана које ће бити власништво ЕПС-а.
"То је од стратешког значаја за енергетску транзицију и за нове изворе зелене енергије. Радићемо на даљој припреми техничке документације за нафтовод до Мађарске, али и за веома важну нову реверзибилну хидроелектрану Бистрица где ћемо гледати да завршимо техничку документацију и студије о утицају на животну средину, али и преговоре о финансијском аранжману током 2024. да бисмо могли да кренемо у изградњу тог стратешки важног објекта за наш енергетски сектор", каже она.
На питање шта је донела ЕПС-у промена статуса и прелазак из статуса јавног предузећа у акционарско друштво и које реформе унутар ЕПС-а су планиране у овој години, рекла је да је то предузеће остварило историјски резултат због одређених услова, али да треба даље да се ради на смањењу трошкова кроз оперативно и финансијско реструктурирање.
"Промена правне форме је омогућила, пре свега, професионализацију менаџмента, али и надгледање рада извршног одбора и генералног директора уз постављање надзорног одбора, који чине људи са искуством из иностранства и из земље. Кренули смо у трансформацију предузећа пре свега са циљем да га оснажимо да оно буде ефикасније, продуктивније и профитабилније. И даље треба водити рачуна о ликвидности, како би се одржало на задовољавајућем нивоу", рекла је она.
Истиче да ЕПС данас измирује на време своје обавезе добављачима и да тај тренд мора да се настави.
Ђедовић Хандановић је рекла да је важно да се унапреди рад стратешких сектора, попут ИТ-а који ће постати све важнији за даљи развој електропривреде.
"Да превентивно будемо боље припремљени и за хакерске нападе, као што смо имали недавно случај, али и да се цела дигитална инфраструктура побољша. Ето, почео је рад на плану реструктурирања и очекујем прве резултате већ крајем јануара, фебруара, па да до маја завршимо тај посао, који онда мора да се настави у наредних 18 до 24 месеца и реализује", навела је она.
На питање да ли ЕПС остаје у државном власништву, поручује:
"Апсолутно. Никада није ни био никакав другачији план, нити интенција Владе Србије, нити државног врха. То није уопште била тема о којој се разматрало и, на жалост, било је доста неистина изношених у јавност како је крајњи циљ државе да се заправо ЕПС приватизује. То уопште, кажем, није била тема, нити јесте тема. Нам је циљ да оснажимо, ојачамо Електропривреду да може да буде ефикаснија и профитабилнија, успешнија, да буде прави лидер у региону јер има све потенцијале за то".
Када је реч о новом блоку Б3 у Костолцу каже да би требало да буде на мрежи у марту или априлу, као и да ће се већ од почетка ове године радити пробе, пошто морају да се испуне сви безбедносни услови.
Србија је раније изградила гасовод од Бугарске до Мађарске на Балканском току, као и гасну интерконекцију од Ниша до бугарске границе, а Ђедовић Хандановић на питање када би могла да почне градња гасне интерконекције до Северне Македоније каже да се већ ради на пројектној документацији, која би добрим делом требало да се заврши у 2024. и да почне градња у 2025. године.
"Што се тиче гасне интерконекције са Румунијом, нама врло мало треба и финансијских средстава пошто неће бити дуг гасовод кроз нашу земљу. Тај пројекат је више захтеван за Румунију, где треба да се направи 70 километара", рекла је она и додала да ће се разговарати са Румунима о реализацији тог пројекта.
На питање када ће кренути гас из Азербејџана преко гасне интерконекције са Бугарском, рекла је да су уговори потписани.
"Значи они су већ активни и могу да буду реализовани у предвиђеним количинама, а то је до 400 милиона метара кубних годишње. Наравно, нама и даље руски гас остаје доминантан извор снабдевања, имамо флексибилност што се тиче снабдевања руским гасом и за додатне количине, тако да ћемо свакако употпуњавати наше потребе са азербејџанским гасом. Имамо све предуслове испуњене да од 1. јануара дефинитивно можемо и да набављамо количине из Азербејџана предвиђене уговором", навела је она.
Министарка истиче да смо добили повољан уговор по наш земљу како бисмо као земља имали ту алтернативу и додала да ће сарадња са Азербејџаном бити додатно унапређена.
Навела је да су заживеле аукције за давање подстицаја произвођачима струје из обновљивих извора енергије које су кренуле прошле године и истакла да смо спровели највеће такве аукције у региону, и да ћемо добити девет нових зелених електрана односно нових милијарду евра улагања, што ће позитивно утицати на наш економски раст.
"Сви понуђачи су дали изузетно високе финансијске гаранције и можемо очекивати да ће ти пројекти бити реализовани, а цену коју смо постигли је изузетно повољна и очекујемо да ће у крајности наш енергетски систем приходовати од тих пројеката барем 20 милиона евра годишње", додала је она.
Ђедовић Хандановић каже да ће неке од тих зелених електрана бити на мрежи већ крајем 2024, а неке у 2025. и 2026. години.
Након три повећања цене струје и гаса у 2023. години, министарка каже да се ове године не очекују нова поскупљења и да смо то потврдили и кроз аранжман са ММФ-ом, у последњем усаглашавању и да су они видели шта је све урађено од реформи у енергетском сектору
"Мислим да је то добра вест за грађане. Оно што мислим да је за грађане такође битно је да им ми помажемо да измире своје рачуне кроз олакшице односно попусте које ЕПС даје за рационално коришћење електричне енергије. Ти попусти иду и до 40 одсто, значи да скоро може да се преполови рачун за струју ове грејне сезоне уколико се уштеди у односно на прошлу или претпрошлу годину", навела је она.
Поручила је да ће бити настављена помоћ најугроженијим грађанима, свим примаоцима социјалне помоћи и нашим најстаријим грађанима који имају најниже пензије
"Наставићемо да дајемо олакшице за измирење рачуна и за струју и за грејање, које могу да иду и до 50 и 60 одсто, тако да ћемо се трудити на све могуће начине да што већем броју грађана олакшамо да измире своје рачуне", поручила је министарка Ђедовић Хандановић.
Колико је хакерски напад угрозио ЕПС погледајте у емисији „Енергија Спутњика“:
