Пророчанства за 2024. годину: Може ли се веровати Ванги и Нострадамусу
© AP Photo / Ng Han Guan
Пратите нас
Нумеролог Дејвид Мид предвиђа да ће се 2024. године планета Земља сударити са космичким телом. Глобалну катастрофу наводно су предвидели и најпознатији пророци Баба Ванга и Нострадамус. РИА Новости истражује да ли је могуће прецизније предвидети будућност.
Иако се апокалиптична предвиђања пророка у прошлости очигледно нису остварила људи из неког разлога верују у њих.
„Ванга је предвидела веома интригантне догађаје за 2024. годину“, пише бугарски лист „Стандартњуз“.
Пророчица је предвидела да ће у овој години планету погодити различите катастрофе: урагани, торнада, поплаве. Наиме, у пацифичком региону догодиће се снажан земљотрес праћен жртвама. Русија ће се ујединити са Индијом и Кином. Ванга је предвидела и глобални сукоб који ће довести до смањења броја становника на Земљи. То ће бити „терористички напади“ и „биолошко оружје“, наводи се у чланку.
Истовремено, британски таблоид „Сан“ пише да долази и геополитичка криза, а „економска моћ ће прећи са Запада на Исток“.
О Вангиним пророчанствима се прича сваке године – без навођења било каквих извора. Познато је да пророчица није оставила дневнике. Њене речи су забележиле њене помоћнице, али то никада није објављено у целини. Одакле онда сва ова предвиђања? Да ли је гатара заиста тако детаљно видела будућност? Или новинари све то само измишљају?
Грешка стручњака
У САД је 2005. године објављена књига америчког политиколога Филипа Тетлока у којој се закључује да група стручњака предвиђа будућност насумично.
Тетлок се касних 1980-их заинтересовао за предвиђања. У то време многи су веровали да је свет на ивици нуклеарног рата. Да ли председник Роналд Реган одлаже или приближава катастрофу? Шта ће бити са руководством СССР-а? Да ли ће млади члан Политбироа Михаил Горбачов успети да заузме место лидера? Тетлок је поставио стручњацима та питања. Изнето је много верзија – од наступања неостаљинизма до реформе социјализма. Али нико није слутио да ће се Совјетски Савез распасти.
Тетлок је неколико година уз помоћ новца од обавештајних заједница одржавао турнире на којима су групе стручњака предвиђале политичке догађаје. Временом се показало да око два одсто људи предвиђа боље од других. Научник их је назвао „суперпрогностичарима“.
„Суперпрогностичари“ нису нужно стручњаци из области политике, тврди Тетлок. То могу бити наставници, бизнисмени – било ко. Важно је да знају да прикупљају и анализирају информације и да избегавају предрасуде. Поред тога, истраживач је открио да се предиктивне способности могу развити кроз психолошке тренинге.
У књизи „Суперпредвиђање: Уметност и наука предвиђања“ из 2015. године, Тетлок и коаутор књиге, новинар Ден Гарднер, описали су једног од најбољих светских стручњака, Била Флака. Има 55 година и пензионисан је. Одговара на стотине питања. Хоће ли нека земља изаћи из еврозоне следеће године? Хоће ли Индија или Бразил постати сталне чланице Савета безбедности УН у наредне две године? Колико ће још земаља пријавити случајеве вируса еболе у наредних осам месеци? Да ли ће Северна Кореја извести нуклеарна тестирања до краја ове године? Сви Билови одговори су снимљени и, како је време показало, изненађујуће тачни.
Медији свакодневно објављују различита предвиђања. Корпорације и власти плаћају много новца за њих, а политичари, инвеститори и бирачи ослањају се на њих приликом доношења одлука.
Филип Тетлок уверен је да је створио ефикасну методологију која се може користити.
„Предвидљивост није мистериозни дар који се добија на рођењу. То је резултат посебног начина размишљања, прикупљања информација и способности да се мењају своја уверења“, каже научник.
Поуке из пандемије
„Замислите да сте политичар. На почетку пандемије вируса корона морате да одлучите шта ћете учинити, где се може ризиковати, на које жртве ће људи пристати. Треба да погодите реакцију становништва. Од кога ћете затражити прогнозу? Од социолога“, пишу учесници иницијативе „Форкастинг колаборатив“ који су хтели да провере колико су ефикасне социолошке прогнозе.
Током студије 120 група експерата одговарало је на питања о мењању предрасуда, субјективним осећањима, насиљу, индивидуализму и политичкој поларизацији. Као тест су коришћене прогнозе за промене ситуације у првој години пандемије — 2020. години. Резултати (који су, како су признали аутори, незадовољавајући) показали су да се предвиђања стручњака мало разликују од предвиђања обичних људи. А понекад су чак и мање тачна.
Међутим, закључак је да стручњаци дају тачније прогнозе у својој области – оној коју добро познају. Такође, група стручњака из различитих дисциплина боље изађе на крај са задатком, док неке предности има и машинско учење засновано на историјским подацима.
Погледајте још:
