https://sputnikportal.rs/20240102/srbija-rusija-sport-fudbal-prijateljska-utakmica-jugoslavija-video-1165658822.html
Легендарни сусрет „Трансибирске железнице“ и „Шарганске осмице“ /видео/
Легендарни сусрет „Трансибирске железнице“ и „Шарганске осмице“ /видео/
Sputnik Србија
Један од главних спортских догађаја 2024. године биће пријатељска утакмица фудбалера Србије и Русије. Сада већ давне 1995. године национални тим тадашње СР... 02.01.2024, Sputnik Србија
2024-01-02T21:20+0100
2024-01-02T21:20+0100
2024-01-02T21:20+0100
спорт
спорт
фудбал
спутњиков новогодишњи спортски пакетић 2024
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0c/1a/1165658674_0:286:2973:1958_1920x0_80_0_0_19a2f1e94f48efddc286a446bd0d4d14.jpg
За Спутњик пише Драган Стојић, истраживач у области спортске и политичке историје и аутор капиталног дела Повратни пас.Противнике су заменила браћа, а исход пријатељске утакмице одигране последњег мајског дана 1995. није био у складу с тим.У раним послератним годинама клинч ових ривала би представљао и могућност за политички обрачун, јер су једни играли за Тита, други за Стаљина, но, другачије околности су диктирале супротан однос.Четврти бој у низу војевали смо без црногорских ведета – Дејана Савићевића, одавно лансиране ракете у орбиту најбољег фудбала на Земљи и Предрага Мијатовића, свемирског брода спремног за лет на највеће висине. „Баћушке“ су искористиле тај недостатак у нашим редовима, показујући нам у пракси ко је старији брат.Игра гостујуће репрезентације од уводних минута ове мајске фудбалске представе личила је на Трансибирску железницу, а наша на Шарганску осмицу. Неупоредиво.Проблеме је највише стварао Игор Шалимов, што је Бранка Брновића и Будимира Вујачића, чудног одлуком југословенског селектора спојених у одбрамбени пар, често доводило у стање стабла поморанџе у Јакутску.Сламање отпора трајало је нешто више од трећине меча, да би по истеку пола часа игре гости пред својим казненим простором пресекли напад Југославије, брзо пренели лопту на нашу половину, с десне стране стиже пас у средину до Владимира Бешчастног, који са 16 – 17 метара од гола кратким пасом указује част Виктору Онопку, остављајући га очи у очи с Милојевићем. Да је у то време у Јагодини постојао аква – парк, „плава јединица“ би му платила провод, овако је нашем голману преостало да му се баци у ноге на 8. метру од мреже. Пенал!Милојевић је преузео кривицу (без кривице), Карпин одговорност. Рус шаље лопту у ниском лету у десни угао, Звонко „чита“ страну, али је у књигу уписано 0:1, минут 33.Срећа много краће траје од туге, то би вам шездесетак секунди касније потврдио сваки репрезент највеће државе на свету.Саво Милошевић је у висини „беле тачке“, у букету играча, лоше захватио лопту главом након центаршута Слободана Комљеновића здесна, дефанзивци Русије ни тако, а одбитак је запао Дејану Петковићу и Дмитриј Харин је лобован с пет – шест метара удаљености. „Боцка“ је ушла по средини гола за брзопотезно изједначење – 1:1.Кад се изазивач уздрма крошеом, треба га нокаутирати директом. Само, без прецизног ударца не вреди.Синиша Михајловић је прихватио лопту уз леву аут – линију на тридесетак метара од Харина, одлично „продужио“ по земљи Петковићу пред сам гол, а Драган Стојковић Пикси се приближавао са супротне стране. Рамбо је „лажњаком“ изборио отворену позицију за асистенцију, одиграо по земљи капитену, али је ведету јапанске Нагоје омело то што пред њим није стајао Мартин Васкез, жртва из антологијског дуела с Мондијала у Италији пет година раније, тако да је са осам метара, сам самцит, из све снаге погодио неког на атлетској стази. Можда полицијског пса?Резултат смо донекле имали, прави ритам не, а до преокрета у овом другом стигли смо уласком Саше Ћурчића у игру пред саму петнаестоминутну паузу.Нажалост, „зборнаја каманда“ је дошла до нечег бољег и важнијег.Бешчастних је 2001. године Југославију „убио“ у једном од пресудних битака за одлазак на Светско првенство у Јапану и Јужној Кореји, а у овој борби, као увод у поменуто, ставио југо - дружини повез преко очију, пошто је додавање Василија Куљкова претворио у ново вођство свог тима. Југославија је од 44. минута опет у резултатском дефициту - 1:2.У свлачионицу су отишли Слободанови „лилипутанци“, а на терен се вратили Сантрачеви „гуливери“.У најкраћем би се тако могао описати обрт у односу снага, кад се упореде два дела меча.Удаљеност руске зиме помогла је југословенским играчима да пуштају пупољке офанзиве на терену Звездиног стадиона, али је изостала прихрана, тако да је букет радости изостао.Јер, Харинова замена, Станислав Черчесов, испод својих чувених бркова крио је тајне свог заната тако добро да их наши играчи нису открили, за то им је недостајало још „треће полувреме“. Међутим, оно је резервисано за неке друге активности. Нефудбалске.Ех, та правила.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
спорт, фудбал, спутњиков новогодишњи спортски пакетић 2024
спорт, фудбал, спутњиков новогодишњи спортски пакетић 2024
Легендарни сусрет „Трансибирске железнице“ и „Шарганске осмице“ /видео/
Један од главних спортских догађаја 2024. године биће пријатељска утакмица фудбалера Србије и Русије. Сада већ давне 1995. године национални тим тадашње СР Југославије је дочекао репрезентацију Русије.
За Спутњик пише Драган Стојић, истраживач у области спортске и политичке историје и аутор капиталног дела Повратни пас. Противнике су заменила браћа, а исход пријатељске утакмице одигране последњег мајског дана 1995. није био у складу с тим.
У раним послератним годинама клинч ових ривала би представљао и могућност за политички обрачун, јер су једни играли за Тита, други за Стаљина, но, другачије околности су диктирале супротан однос.
Четврти бој у низу војевали смо без црногорских ведета – Дејана Савићевића, одавно лансиране ракете у орбиту најбољег фудбала на Земљи и Предрага Мијатовића, свемирског брода спремног за лет на највеће висине. „Баћушке“ су искористиле тај недостатак у нашим редовима, показујући нам у пракси ко је старији брат.
Игра гостујуће репрезентације од уводних минута ове мајске фудбалске представе личила је на Трансибирску железницу, а наша на Шарганску осмицу. Неупоредиво.
Проблеме је највише стварао Игор Шалимов, што је Бранка Брновића и Будимира Вујачића, чудног одлуком југословенског селектора спојених у одбрамбени пар, често доводило у стање стабла поморанџе у Јакутску.
Сламање отпора трајало је нешто више од трећине меча, да би по истеку пола часа игре гости пред својим казненим простором пресекли напад Југославије, брзо пренели лопту на нашу половину, с десне стране стиже пас у средину до Владимира Бешчастног, који са 16 – 17 метара од гола кратким пасом указује част Виктору Онопку, остављајући га очи у очи с Милојевићем. Да је у то време у Јагодини постојао аква – парк, „плава јединица“ би му платила провод, овако је нашем голману преостало да му се баци у ноге на 8. метру од мреже. Пенал!
Милојевић је преузео кривицу (без кривице), Карпин одговорност. Рус шаље лопту у ниском лету у десни угао, Звонко „чита“ страну, али је у књигу уписано 0:1, минут 33.
Срећа много краће траје од туге, то би вам шездесетак секунди касније потврдио сваки репрезент највеће државе на свету.
Саво Милошевић је у висини „беле тачке“, у букету играча, лоше захватио лопту главом након центаршута Слободана Комљеновића здесна, дефанзивци Русије ни тако, а одбитак је запао Дејану Петковићу и Дмитриј Харин је лобован с пет – шест метара удаљености. „Боцка“ је ушла по средини гола за брзопотезно изједначење – 1:1.
Кад се изазивач уздрма крошеом, треба га нокаутирати директом. Само, без прецизног ударца не вреди.
Синиша Михајловић је прихватио лопту уз леву аут – линију на тридесетак метара од Харина, одлично „продужио“ по земљи Петковићу пред сам гол, а Драган Стојковић Пикси се приближавао са супротне стране. Рамбо је „лажњаком“ изборио отворену позицију за асистенцију, одиграо по земљи капитену, али је ведету јапанске Нагоје омело то што пред њим није стајао Мартин Васкез, жртва из антологијског дуела с Мондијала у Италији пет година раније, тако да је са осам метара, сам самцит, из све снаге погодио неког на атлетској стази. Можда полицијског пса?
Резултат смо донекле имали, прави ритам не, а до преокрета у овом другом стигли смо уласком Саше Ћурчића у игру пред саму петнаестоминутну паузу.
Нажалост, „зборнаја каманда“ је дошла до нечег бољег и важнијег.
Бешчастних је 2001. године Југославију „убио“ у једном од пресудних битака за одлазак на Светско првенство у Јапану и Јужној Кореји, а у овој борби, као увод у поменуто, ставио југо - дружини повез преко очију, пошто је додавање Василија Куљкова претворио у ново вођство свог тима. Југославија је од 44. минута опет у резултатском дефициту - 1:2.
У свлачионицу су отишли Слободанови „лилипутанци“, а на терен се вратили Сантрачеви „гуливери“.
У најкраћем би се тако могао описати обрт у односу снага, кад се упореде два дела меча.
Удаљеност руске зиме помогла је југословенским играчима да пуштају пупољке офанзиве на терену Звездиног стадиона, али је изостала прихрана, тако да је букет радости изостао.
Јер, Харинова замена, Станислав Черчесов, испод својих чувених бркова крио је тајне свог заната тако добро да их наши играчи нису открили, за то им је недостајало још „треће полувреме“. Међутим, оно је резервисано за неке друге активности. Нефудбалске.
