https://sputnikportal.rs/20240103/kamenje-i-toljage-naucnici-otkrili-kada-je-vodjen-prvi-rat-na-zemlji-1164297072.html
Камење и тољаге: Научници открили када је вођен први рат на Земљи
Камење и тољаге: Научници открили када је вођен први рат на Земљи
Sputnik Србија
Први оружани сукоб великих размера, у којем су учествовали разни народи, избио је још у камено доба, пре око пет хиљада година. До таквог су закључка дошли... 03.01.2024, Sputnik Србија
2024-01-03T21:15+0100
2024-01-03T21:15+0100
2024-01-03T21:18+0100
наука и технологија
наука и технологија
праисторија
рат
археологија
неолит
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/0d/1163720274_0:1509:2048:2661_1920x0_80_0_0_5c689dd242b51ecefa9649ff8e7f8d84.jpg
Праисторијски ратовиНајдревнији писани споменици о великим војним сукобима, попут Тројанског рата, рата Египта и Хетитске државе, рата Сумера и Вавилона, потичу из бронзаног доба. У гробницама из каменог доба археолози такође проналазе сведочанства о оружаном насиљу. На посмртним остацима првобитних људи, хомо сапијенса и неандерталаца, неретко су проналажени трагови озбиљних траума и повреда од каменог оруђа.У раном палеолиту то су углавном појединачни налази, који се могу објаснити и као несрећни случајеви. Пре око 15.000 година слика се, међутим, променила из корена. У насеобинама из касног палеолита научници наилазе на мноштво људских костију са заглављеним врховима копља и стрела. То ствара утисак да је након појаве лукова и копља убиство себи сличних постало уобичајено, као један од видова лова.Најдревније забележене сцене борби јесу пећински цртежи, пронађени у Арнемленду у северној Аустралији. Они су стари око десет хиљада година. Нешто су млађи цртежи у пећинама источне Шпаније, који су стари од девет до четири хиљаде година. На њима су приказане масовне сцене сукоба у којима учествује више од стотину људи наоружаних луковима.Антрополози су, ипак, донедавно сматрали да су у каменом добу, пре појаве првих држава, велика и дугорочна борбена дејства била немогућа због ниског степена социјалне организације и ограничености ресурса, а да уметнички артефакти одражавају само епизоде о међуплеменским сукобима. Последње истраживање, међутим, оповргава ово мишљење.„Братска гробница" из времена неолитаШпански свештеник и етнограф Хосе Мигел де Барандјаран истражио је 1973. забачену капелу Светог Јована Богослова у провинцији Алава на северо-западу Шпануије. Поред ње је пронашао непознату гробницу. Године 1985. булдожер који је ширио пут у близини капеле случајно је открио још једну гробницу, и то целу подземну просторију од око 20 квадратних метара, пуну људских скелета.Током неколико година истраживања археолози су из гробнице СЈАПЛ (абревијатура пуног назива капеле San Juan Ante Portam Latinam) извукли скелете 338 људи. Многи су имали повреде костију и пробијене лобање. Поред скелета су пронађена 52 врха стрела од кремена, 64 камена сечива, две камене секире (све са траговима коришћења), пет коштаних шила и неколико комада накита. Према проценама истраживача, пронађени артефакти су стари од 5.000 до 5.400 година.Погребни обичаји тог периода су добро проучени. Познато је да су житељи југа Европе у раном неолиту сахрањивали мртваце у појединачним гробовима, или да су спаљивали тела. На основу тога што су скелети у гробници СЈАПЛ лежали без реда, једни преко других, научници су претпоставили да се на том месту догодило масовно убиство, односно „масакр“, како су написали у прелиминарном извештају. Археолошка колекција је предата Музеју Бибата у Алави.Сукоб великих размераТридесет година касније шпански антрополози на челу с Терезом Фернандес Креспо с Универзитета Ваљадолида одлучили су да заједно с колегама из Велике Британије понове истраживање, а њихови резултати објављени су у часопису „Scientific Reports“.Аутори пишу да се СЈАПЛ разликује од других сличних масовних гробница из каменог доба пре свега својим размерама. У „братским гробницама“ које су пронађене раније нема више од 30 до 40 скелета. Други важан детаљ јесте изузетно велики број повреда које су, судећи по свом карактеру, задобијене у борбама, а не услед несрећног случаја или кажњавања. Трагове повређивања има око 23 одсто скелета.Превасходно мушки скелети, веома велики број повреда, као и изузетно висок проценат повреда од борбеног оружја, недвосмислено указују, према мишљењу научника, да је СЈАПЛ војно гробље.Истраживачи су открили најмање 41 траг убода стрелом, као и мноштво трагова убода и посекотина на појединачним костима. Све се то не уклапа у првобитну верзију о масовном убиству, већ указује на то да је велика вероватноћа да су људи, сахрањени у гробници СЈАПЛ, учествовали у дуготрајном војном сукобу, који је подразумевао како директне борбе, прса у прса, тако и нападе из даљине.„Већина повреда су преломи добијени услед удараца каменим штаповима, секирама и другим оруђем, убода стрела од дрвета, кости или рога, као и камене муниције која је испаљивана праћкама“, пишу аутори чланка.Први ратИстраживачи су дошли до закључка који омогућава да се из новог угла сагледају и друге групне гробнице у мегалитима, пећинама и каменим скровиштима тог периода, који се налазе широм Иберијског полуострва и изван њега. На широком простору од Атлантског океана до Црног мора, у гробоцима од 4. до почетка 3. миленијума пре нове ере археолози су пронашли необично много лобања са смртним повредама.Генетички тестови су показали дљуди из гробнице СЈАПЛ припадају различитим етничким и културним групама. Неки од њих су стигли из удаљених региона – Централне и Јужне Европе, Северне Африке.Све то указује на то да је пре нешто више од 5.000 година у Европи избио прави рат, који је трајао месецима, а можда и годинама. Сукоб таквих размера мора имати широке социјално-економске последице и да захвати све сфере живота. И заиста, на остацима из обичних гробница тог периода често има знакова лошег здравља и изгладнелости.Није искључено да су глад и погоршање услова живота били не последица, него узрок сукоба. Око 5. миленијума пре наше ера на југу Европе је почела такозвана неолитска револуција – прелазак с лова и прикупљања на пољопривреду и сточарство. Тај процес није протицао глатко на свим територијама, било је разлика у нивоу развоја и традицији и водила се борба за природне ресурсе и најбоље територије.Истраживање оповргава уврежено мишљење о томе да у складу с развојем цивилизације, растом техничких и логистичких могућности ратови постају све масовнији и крвавији. Чак и пре него што су људи научили да праве метално оруђе, било је масовних и дуготрајних оружаних сукоба.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, праисторија, рат, археологија, неолит
наука и технологија, праисторија, рат, археологија, неолит
Камење и тољаге: Научници открили када је вођен први рат на Земљи
21:15 03.01.2024 (Освежено: 21:18 03.01.2024) Први оружани сукоб великих размера, у којем су учествовали разни народи, избио је још у камено доба, пре око пет хиљада година. До таквог су закључка дошли антрополози на основу изучавања скелета из масовне гробнице на северо-западу Шпаније. Према мишљењу научника, то је био први прави рат у историји човечанства.
Најдревнији писани споменици о великим војним сукобима, попут Тројанског рата, рата Египта и Хетитске државе, рата Сумера и Вавилона, потичу из бронзаног доба. У гробницама из каменог доба археолози такође проналазе сведочанства о оружаном насиљу. На посмртним остацима првобитних људи, хомо сапијенса и неандерталаца, неретко су проналажени трагови озбиљних траума и повреда од каменог оруђа.
У раном палеолиту то су углавном појединачни налази, који се могу објаснити и као несрећни случајеви. Пре око 15.000 година слика се, међутим, променила из корена. У насеобинама из касног палеолита научници наилазе на мноштво људских костију са заглављеним врховима копља и стрела. То ствара утисак да је након појаве лукова и копља убиство себи сличних постало уобичајено, као један од видова лова.
Најдревније забележене сцене борби јесу пећински цртежи, пронађени у Арнемленду у северној Аустралији. Они су стари око десет хиљада година. Нешто су млађи цртежи у пећинама источне Шпаније, који су стари од девет до четири хиљаде година. На њима су приказане масовне сцене сукоба у којима учествује више од стотину људи наоружаних луковима.
Антрополози су, ипак, донедавно сматрали да су у каменом добу, пре појаве првих држава, велика и дугорочна борбена дејства била немогућа због ниског степена социјалне организације и ограничености ресурса, а да уметнички артефакти одражавају само епизоде о међуплеменским сукобима. Последње истраживање, међутим, оповргава ово мишљење.
„Братска гробница" из времена неолита
Шпански свештеник и етнограф Хосе Мигел де Барандјаран истражио је 1973. забачену капелу Светог Јована Богослова у провинцији Алава на северо-западу Шпануије. Поред ње је пронашао непознату гробницу. Године 1985. булдожер који је ширио пут у близини капеле случајно је открио још једну гробницу, и то целу подземну просторију од око 20 квадратних метара, пуну људских скелета.
Током неколико година истраживања археолози су из гробнице СЈАПЛ (абревијатура пуног назива капеле San Juan Ante Portam Latinam) извукли скелете 338 људи. Многи су имали повреде костију и пробијене лобање. Поред скелета су пронађена 52 врха стрела од кремена, 64 камена сечива, две камене секире (све са траговима коришћења), пет коштаних шила и неколико комада накита. Према проценама истраживача, пронађени артефакти су стари од 5.000 до 5.400 година.
Погребни обичаји тог периода су добро проучени. Познато је да су житељи југа Европе у раном неолиту сахрањивали мртваце у појединачним гробовима, или да су спаљивали тела. На основу тога што су скелети у гробници СЈАПЛ лежали без реда, једни преко других, научници су претпоставили да се на том месту догодило масовно убиство, односно „масакр“, како су написали у прелиминарном извештају. Археолошка колекција је предата Музеју Бибата у Алави.
Тридесет година касније шпански антрополози на челу с Терезом Фернандес Креспо с Универзитета Ваљадолида одлучили су да заједно с колегама из Велике Британије понове истраживање, а њихови резултати објављени су у часопису „Scientific Reports“.
Аутори пишу да се СЈАПЛ разликује од других сличних масовних гробница из каменог доба пре свега својим размерама. У „братским гробницама“ које су пронађене раније нема више од 30 до 40 скелета. Други важан детаљ јесте изузетно велики број повреда које су, судећи по свом карактеру, задобијене у борбама, а не услед несрећног случаја или кажњавања. Трагове повређивања има око 23 одсто скелета.
Превасходно мушки скелети, веома велики број повреда, као и изузетно висок проценат повреда од борбеног оружја, недвосмислено указују, према мишљењу научника, да је СЈАПЛ војно гробље.
Истраживачи су открили најмање 41 траг убода стрелом, као и мноштво трагова убода и посекотина на појединачним костима. Све се то не уклапа у првобитну верзију о масовном убиству, већ указује на то да је велика вероватноћа да су људи, сахрањени у гробници СЈАПЛ, учествовали у дуготрајном војном сукобу, који је подразумевао како директне борбе, прса у прса, тако и нападе из даљине.
„Већина повреда су преломи добијени услед удараца каменим штаповима, секирама и другим оруђем, убода стрела од дрвета, кости или рога, као и камене муниције која је испаљивана праћкама“, пишу аутори чланка.
Истраживачи су дошли до закључка који омогућава да се из новог угла сагледају и друге групне гробнице у мегалитима, пећинама и каменим скровиштима тог периода, који се налазе широм Иберијског полуострва и изван њега. На широком простору од Атлантског океана до Црног мора, у гробоцима од 4. до почетка 3. миленијума пре нове ере археолози су пронашли необично много лобања са смртним повредама.
Генетички тестови су показали дљуди из гробнице СЈАПЛ припадају различитим етничким и културним групама. Неки од њих су стигли из удаљених региона – Централне и Јужне Европе, Северне Африке.
Све то указује на то да је пре нешто више од 5.000 година у Европи избио прави рат, који је трајао месецима, а можда и годинама. Сукоб таквих размера мора имати широке социјално-економске последице и да захвати све сфере живота. И заиста, на остацима из обичних гробница тог периода често има знакова лошег здравља и изгладнелости.
Није искључено да су глад и погоршање услова живота били не последица, него узрок сукоба. Око 5. миленијума пре наше ера на југу Европе је почела такозвана неолитска револуција – прелазак с лова и прикупљања на пољопривреду и сточарство. Тај процес није протицао глатко на свим територијама, било је разлика у нивоу развоја и традицији и водила се борба за природне ресурсе и најбоље територије.
Истраживање оповргава уврежено мишљење о томе да у складу с развојем цивилизације, растом техничких и логистичких могућности ратови постају све масовнији и крвавији. Чак и пре него што су људи научили да праве метално оруђе, било је масовних и дуготрајних оружаних сукоба.
