И Богородица Љевишка на мети Приштине, циљ - разбити Епархију рашко-призренску
© Tanjug / Филип Краинчанић
Пратите нас
Све што се у последње време дешава са српским црквама и манастирима на Косову и Метохији, укључујући најновије присвајање цркве Богородице Љевишке, указује на то да Приштина има на уму да разбије Епархију-рашко призренску и да део њених православних манастира припоји Албанској православној цркви.
Ово је мишљење историчара и универзитетског професора са Косова и Метохије Луке Јовановића након што се у приштинским медијима појавио тест у ком се тврди да је црква Богородица Љевишка у Призрену настала на „темељима паганског дарданског светилишта“.
Покушај разбијања Епархије
„Нигде у историјским списима не постоји овакав податак да би косовски Албанци могли да се позову на њега када је овај православни храм у питању. Напротив, постоје записи у којима јасно пише да је овај храм одувек био у служби Српске цркве,“ каже Јовановић.
Он истиче да је веома је необично да се овом тематиком бавио албански стручњак који је школован у Хрватској.
„Јасно је да нам се нешто иза леђа дешава и да Запад на челу са нашим комшијама има намеру да у томе учествује. Такође је јасно да су наше светиње озбиљно угрожене и да косовски Албанци на све начине у последње време раде на томе да кроз наше светиње докажу како су они аутохтони народ и власник светилишта на КиМ,“ упозорава наш саговорник.
Јовановић разлог за овакво понашање види у две момента, а како напомиње и једно и друго изгледа да има зелено светло са Запада.
Опасан сценарио
„Сумњам и то веома дуго да Приштина жели да оснује своју цркву, али исто тако мислим да им је „лакше“ да прво одвоје део српских светиња и припоје их постојећој Албанској православној цркви, која би им касније дала могућност оснивања и сопствене цркве. Јер ако се осврнемо уназад, већ неколико мањих цркава је било на мети преузимања од стране Приштине, на овај или онај начин. Грачаница је угрожена преко Улпијане (археолошког налазишта) али и укњижена у аутохтоне лепоте албанског живља у њиховим историјским и културним водичима, на пример“, каже наш саговорник.
Што се тиче Љевишке, како напомиње, њима то савршено одговара јер објекат није манастирског типа и што је још погодније - у Призрену је.
„Постоји опасност да они ову нашу светињу на неки начин „преузму“, иако нема никаквих доказа да је Љевишка на било који начин повезана са Албанцима. Међутим, њима треба неко „седиште“ и процена је да су за то „пикирали“ Љевишку. Јер Високи Дечани су заштићени као и Пећка Патријаршија и Грачаница с обзиром на прашину коју прати случај око Дечана, монаштво СПЦ-а које је пресељено у Пећку патријаришију и да је Грачаница центар српског живља,“ образлаже Јовановић.
Он подсећа да је његова светост патријарх српски Порфирије изјавио је да иза намера оснивања наводних православних цркава Хрватске, Црне Горе и на Косову и Метохији, стоји жеља да се духовно науди и идентитетски оштети српски народ, омогући отимање имовине Српске православне цркве (СПЦ) и разгради национално јединство Срба.
Уклањање жиле куцавице Срба
„Сви знају да је на Косову и Метохију Српска православна црква жила куцавица за постанак нашег народ на овим просторима. То што Албанци упорно желе да нас представе као колонизаторе на Косову и Метохији је потез којим желе да разграде најјачу тачку која држи Србе на КИМ на окупу,“ уверен је наш саговорник.
Иначе, поводом писања албанских медија о Богородици Љевишкој огласио се и Манастир Високи Дечани саопштењем у коме наводе да је „током Средњег века, ова црква служила као главна епархијска црква за православне хришћанске епископе, који су говорили српски језик и били повезани са српском династијом Немањића, која је имала престоницу у Призрену".
"Не постоје конкретни писани докази о било каквим дарданским етничким црквама. Дарданија и касније Мезија, које се помињу у римским хришћанским изворима, биле су административне регије Царства и нису повезане искључиво са модерним етничким идентитетима", наводи се у саопштењу манастира.
Црква Богородице Љевишке, првобитно касно источноримска, византијска црква из 11. века, подигнута је у част Богородице Милостиве, коју је као дотрајалу цркву реконструисао у 14. веку српски краљ Милутин, који јој је додао значајне детаље, дајући јој садашњу структуру са пет купола.
Погледајте и:
