https://sputnikportal.rs/20240111/kako-je-ruska-ekonomija-prestigla-nemacku-postala-najjaca-u-evropi-olivera-ikodinovic-1166252123.html
Како је руска економија престигла Немачку и постала најјача у Европи?
Како је руска економија престигла Немачку и постала најјача у Европи?
Sputnik Србија
Стабилност руске економије је последица богате сировинске основе, развоја војне индустрије и пољопривреде, као и преоријентисања спољне трговине ка источним... 11.01.2024, Sputnik Србија
2024-01-11T21:10+0100
2024-01-11T21:10+0100
2024-01-11T21:10+0100
русија
русија – економија
анализе и мишљења
владимир путин
свет
свет – економија
привреда и пољопривреда
војна индустрија
енергетика
северни морски пут
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110803/86/1108038606_159:0:2840:1508_1920x0_80_0_0_df17c5e663654e16a00a13f0e76719ac.jpg
Да би се схватила снага руске економије требало би добро проучити њену привреду, схватити њене специфичности, њене одлике и предности у поређењу са другим економијама, додаје Бељајев.„Оно што се сматрало слабошћу Русије – а то је ослањање на сировинске индустрије - у ствари се показало као њен темељ, на коме почива привреда и као оно што одређује њену економску сигурност. Ми експлоатишемо, имамо сопствене сировине, имамо своје основне индустрије које ‘хране’ не само домаћу производњу, већ их је било лако преусмерити са Запада, где смо главном испоручивали ове производе. У условима санкција, то су производи који су тражени у целом свету, било је прилично лако и безболно преоријентисати их на Исток, практично без губитака, и уопште на друга тржишта. Тако да ми овде практично ништа нисмо изгубили“, каже Бељајев.Бељајев додаје да је Русија тако обезбедила своју економску безбедност и привреду основним секторима. Отуда не чуди што је руска економија по паритету куповне моћи престигла Немачку и читаву Европу и заузела пето место у свету, иза Кине, САД, Индије и Јапана, што је потврдио и руски председник Владимир Путин.Према његовим речима то су две основне гране индустрије које карактеришу руску економију и одређују њену одрживост.„И на крају, има још један фактор који је постао прилично позитиван, али стицајем одређених околности – а то је наш војно-индустријски комплекс, који ради пуним капацитетом. Чињеница је да је војно-индустријски комплекс повезан са цивилним индустријама и са свим осталим - металима, текстилом, гумама, хемијском производњом, горивом и тако даље, и то је дало допринос буџету. Војна индустрија се финансира из буџета, али свој динамички импулс преноси на све друге секторе националне привреде. То је, заправо, и одредило правац да имамо тако високе стопе раста од 3,5 одсто, што је наш званични податак“, каже Бељајев.Немачка привреда је у депресивном стањуЕксперт напомиње руска економија јача у време када је Запад одустао од руских енергената, а пре свега Немачка која је имала моћну економију и важила за локомотиву Европе.„Aли, када се одрекла наших енергената, који нису само обезбеђивали грејање и томе слично, него су истовремено служили и као сировина за моћну немачку металуршку индустрију – све се променило. Исто је са енергентима и гасом за хемијску индустрију. А, како су енергенти поскупљивали тако су изазвали инфлацију, пре свега у Немачкој и другим западноевропским земљама. Немачка привреда сада доживљава нешто што јој се одавно није догодило - дефинитивно је у депресивном стању, ако не и у кризи. Истовремено, из разлога које сам навео, ми смо у одређеном успону. Односно, повећали смо и унапредили нашу производњу, укључујући и спољнотрговинске испоруке“, каже Бељајев.Путин је навео и да би раст бруто домаћег производа (БДП) Русије у 2023. години могао би да пређе четири одсто, а на питање шта је утицало на тај раст Бељајев каже:„Наша привреда се заснива на овим унутрашњим ресурсима и не зависи од каприца спољноекономске ситуације. Имамо прехрамбену безбедност, која такође не зависи од каприца спољне трговине. Осим тога, то су две добре извозне компоненте које смо успели да остваримо. То су производи који су тражени широм света. Жито продајемо без потешкоћа, јер је потребно свуда и по пристојним је ценама. Можемо себи приуштити чак и да га поклањамо најсиромашнијим афричким земљам. Исто је и са енергетским ресурсима који су такође свима потребни. Дакле, са западних тржишта, која су одбила да купују наше енергенте преусмерили смо их на Исток, делом у Африку, а делом у друге земље. Данас сам прочитао да је чак и Америка поново почела да купује нафту од нас. Додуше у малим количинама, али ипак купује. Дакле, све ово је одредило снагу наше привреде“, каже експерт.Бељајев истиче да данас руски војно-индустријски комплекс даје подстицај развоју свих осталих индустрија.„Све наведено су мотори наше привреде у 2023. и мислим да ће задржати тај значај и у 2024. години, уз подстицајне мере владе за развој других делатности. Сматрам да можемо да покажемо веће стопе раста...“, нагласио је експерт.Каква је будућност руске економије?На питање какве су перспективе руске економије, Бељајев каже да руска привреда има све ресурсе и потенцијал за даљи раст, те да треба да се окрене себи и свом тржишту.„Имали смо идеју наслеђену од либералних теоретичара, која је била заснована на моделу западне Европе, где су мале привреде мале. Они су у великој мери зависили од извоза... Али ми смо и даље велика економија, а економије овог типа требало би више да се ослањају на домаће тржиште. Штавише, наше тржиште није засићено и ту лежи сва наша снага. Предност је што постоје чак и велике економије, али је тамо већ све произведено. Узмимо за пример Европску унију, пошто се сматра јединственом економијом – ту нема много шанси за развој, осим зелене енергије. Наше тржиште није засићено, наше тржиште може да апсорбује много. То се односи и на градњу стамбених зграда, производњу аутомобила, намештаја и кућних апарата. Ми треба да градимо фабрике за развој домаће привреде. Наше домаће тржиште је практично неисцрпно“, каже Бељајев.Он наглашава да акценат истински треба да се стави на домаћу економију, али то не значи да се треба одрећи спољнотрговинског потенцијала.Експерт истиче да ће снажан подстицај руској привреди дати и Северни морски пут, најкраћа рута која спаја Европу и Азију. Северни пут ће отворити нову страницу у развоју руских региона и Русије у целини. Тај пут може помоћи Русији да ојача свој извозни потенцијал, јер је Москва спремна да сарађује са свим заинтересованим државама.„То се не тиче само транспорта преко те арктичке руте, него и развоја Северног морског пута који би био проходан током целе године, а то тражи изградњу бродова новог типа, опрему лучких објеката и стамбених комплекса и навигационе опреме. То је немерљиво, потпуно немерљива сфера примене инвестиција које дају подстицај развоју остатка привреде. И када он проради у пуном обиму, а не само одређени пројектни делови, онда ће наше перспективе бити још боље“, закључио је експерт.
https://sputnikportal.rs/20240108/ekspert-rusije-je-zavrsila-sa-zapadom-1166113324.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија – економија, анализе и мишљења, владимир путин, свет, свет – економија, привреда и пољопривреда, војна индустрија, енергетика, северни морски пут
русија – економија, анализе и мишљења, владимир путин, свет, свет – економија, привреда и пољопривреда, војна индустрија, енергетика, северни морски пут
Како је руска економија престигла Немачку и постала најјача у Европи?
Стабилност руске економије је последица богате сировинске основе, развоја војне индустрије и пољопривреде, као и преоријентисања спољне трговине ка источним тржиштима, каже руски економиста Михаил Бељајев, коментаришући вест да је, упркос покушајима Запада да уништи привреду земље, руска економија по паритету куповне моћи постала прва у Европи.
Да би се схватила снага руске економије требало би добро проучити њену привреду, схватити њене специфичности, њене одлике и предности у поређењу са другим економијама, додаје Бељајев.
„Оно што се сматрало слабошћу Русије – а то је ослањање на сировинске индустрије - у ствари се показало као њен темељ, на коме почива привреда и као оно што одређује њену економску сигурност. Ми експлоатишемо, имамо сопствене сировине, имамо своје основне индустрије које ‘хране’ не само домаћу производњу, већ их је било лако преусмерити са Запада, где смо главном испоручивали ове производе. У условима санкција, то су производи који су тражени у целом свету, било је прилично лако и безболно преоријентисати их на Исток, практично без губитака, и уопште на друга тржишта. Тако да ми овде практично ништа нисмо изгубили“, каже Бељајев.
Бељајев додаје да је Русија тако обезбедила своју економску безбедност и привреду основним секторима. Отуда не чуди што је руска економија по паритету куповне моћи престигла Немачку и читаву Европу и заузела
пето место у свету, иза Кине, САД, Индије и Јапана, што је
потврдио и руски председник Владимир Путин.
„Имамо и прилично ефикасан, моћан пољопривредни сектор, који нас у потпуности задовољава пољопривредним производима. То такође осигурава нашу прехрамбену безбедност и једна је од компоненти економске сигурности. Осим тога, производимо жито. Штавише, у условима санкција, показало се да је наше тржиште заштићено од спољних утицаја. Дакле, ова грана пољопривреде се спокојно развијала и омогућила нам да заузмемо прво место у извозу пшенице и уопште да заузмемо озбиљно место у производњи житарица, обезбеђујући нашу економску и прехрамбрену безбедност“, наводи Бељајев.
Према његовим речима то су две основне гране индустрије које карактеришу руску економију и одређују њену одрживост.
„И на крају, има још један фактор који је постао прилично позитиван, али стицајем одређених околности – а то је наш војно-индустријски комплекс, који ради пуним капацитетом. Чињеница је да је војно-индустријски комплекс повезан са цивилним индустријама и са свим осталим - металима, текстилом, гумама, хемијском производњом, горивом и тако даље, и то је дало допринос буџету. Војна индустрија се финансира из буџета, али свој динамички импулс преноси на све друге секторе националне привреде. То је, заправо, и одредило правац да имамо тако високе стопе раста од 3,5 одсто, што је наш званични податак“, каже Бељајев.
Немачка привреда је у депресивном стању
Експерт напомиње руска економија јача у време када је Запад одустао од руских енергената, а пре свега Немачка која је имала моћну економију и важила за локомотиву Европе.
„Aли, када се одрекла наших енергената, који нису само обезбеђивали грејање и томе слично, него су истовремено служили и као сировина за моћну немачку металуршку индустрију – све се променило. Исто је са енергентима и гасом за хемијску индустрију. А, како су енергенти поскупљивали тако су изазвали инфлацију, пре свега у Немачкој и другим западноевропским земљама. Немачка привреда сада доживљава нешто што јој се одавно није догодило - дефинитивно је у депресивном стању, ако не и у кризи. Истовремено, из разлога које сам навео, ми смо у одређеном успону. Односно, повећали смо и унапредили нашу производњу, укључујући и спољнотрговинске испоруке“, каже Бељајев.
Путин је навео и да би раст бруто домаћег производа (БДП) Русије у 2023. години могао би да пређе четири одсто, а на питање шта је утицало на тај раст Бељајев каже:
„Наша привреда се заснива на овим унутрашњим ресурсима и не зависи од каприца спољноекономске ситуације.
Имамо прехрамбену безбедност, која такође не зависи од каприца спољне трговине. Осим тога, то су две добре извозне компоненте које смо успели да остваримо. То су производи који су тражени широм света.
Жито продајемо без потешкоћа, јер је потребно свуда и по пристојним је ценама. Можемо себи приуштити чак и да га поклањамо најсиромашнијим афричким земљам. Исто је и са енергетским ресурсима који су такође свима потребни. Дакле, са западних тржишта, која су одбила да купују наше енергенте преусмерили смо их на Исток, делом у Африку, а делом у друге земље. Данас сам прочитао да је чак и
Америка поново почела да купује нафту од нас. Додуше у малим количинама, али ипак купује. Дакле, све ово је одредило снагу наше привреде“, каже експерт.
Бељајев истиче да данас руски војно-индустријски комплекс даје подстицај развоју свих осталих индустрија.
„Све наведено су мотори наше привреде у 2023. и мислим да ће задржати тај значај и у 2024. години, уз подстицајне мере владе за развој других делатности. Сматрам да можемо да покажемо веће стопе раста...“, нагласио је експерт.
Каква је будућност руске економије?
На питање какве су перспективе руске економије, Бељајев каже да руска привреда има све ресурсе и потенцијал за даљи раст, те да треба да се окрене себи и свом тржишту.
„Имали смо идеју наслеђену од либералних теоретичара, која је била заснована на моделу западне Европе, где су мале привреде мале. Они су у великој мери зависили од извоза... Али ми смо и даље велика економија, а економије овог типа требало би више да се ослањају на домаће тржиште. Штавише, наше тржиште није засићено и ту лежи сва наша снага. Предност је што постоје чак и велике економије, али је тамо већ све произведено. Узмимо за пример Европску унију, пошто се сматра јединственом економијом – ту нема много шанси за развој, осим зелене енергије. Наше тржиште није засићено, наше тржиште може да апсорбује много. То се односи и на градњу стамбених зграда, производњу аутомобила, намештаја и кућних апарата. Ми треба да градимо фабрике за развој домаће привреде. Наше домаће тржиште је практично неисцрпно“, каже Бељајев.
Он наглашава да акценат истински треба да се стави на домаћу економију, али то не значи да се треба одрећи спољнотрговинског потенцијала.
„Он мора бити присутан, али није приоритет, није оно што је било под либералима. За то се морају створити одређени услови за пословање, а најважнији услов је ублажавање монетарне политике, што ће нам омогућити да овај потенцијал остваримо. А када га применимо, почећемо да га у потпуности спроводимо. То ће бити велика шанса за нашу економију, а да не говоримо о нашим извозним компонентама које су усмерене ка Истоку, Африци, Латинској Америци и другим деловима света“, додаје Бељајев.
Експерт истиче да ће снажан подстицај руској привреди дати и
Северни морски пут, најкраћа рута која спаја Европу и Азију. Северни пут ће отворити нову страницу у развоју руских региона и Русије у целини.
Тај пут може помоћи Русији да ојача свој извозни потенцијал, јер је Москва спремна да сарађује са свим заинтересованим државама.
„То се не тиче само транспорта преко те арктичке руте, него и развоја Северног морског пута који би био проходан током целе године, а то тражи изградњу бродова новог типа, опрему лучких објеката и стамбених комплекса и навигационе опреме. То је немерљиво, потпуно немерљива сфера примене инвестиција које дају подстицај развоју остатка привреде. И када он проради у пуном обиму, а не само одређени пројектни делови, онда ће наше перспективе бити још боље“, закључио је експерт.
