00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Хоће ли бити Трећег светског рата
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дуалност Милене Павловић Барили“
20:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Америка без снаге креће у озбиљан рат – покушава да сакрије фијаско у Украјини

© AP Photo / Hani MohammedПобуњеници у Јемену
Побуњеници у Јемену - Sputnik Србија, 1920, 12.01.2024
Пратите нас
Развучена између Украјине и Газе, суочена са изборима на Тајвану али и изборима у сопственој земљи, Америка једноставно нема више снаге за вођење ратова великих размера, нити за отварање новог фронта на Блиском истоку. Неки мисле да је напад САД на Јемен пуко скретање пажње са тужби против Израела за геноцид или са пропале украјинске експедиције.
Овако новинар и спољнополитички аналитичар Борислав Коркоделовић тумачи најновију америчку офанзиву на Блиском Истоку, односно амерички рат против Јемена. Он сумња да је Америка способно да изнесе још једну у низу дужу агресију на неку од земаља Блиског Истока, поготово не на другу по величини државу Арапског полуострва са, како каже, фанатизованом и изразито религиозном армијом од бар 30.000 војника.
За сада не личи уопште да ће ова ситуација у Јемену прерасти у рат већих размера. Сами Американци и Британци кажу да иду на ограничене нападе и они ће вероватно ових дана, ако их и буде, бити спорадични. Американци су се, као уопште и читав Запад, доста „развукли“. Они имају и Украјину и Блиски Исток, односно рат у Гази, имају сутра изборе на Тајвану који могу јако да им закомпликују ситуацију. Тако да им овај други фронт на Блиском истоку, поред рата на северу Палестине, као и рата на северу Либана где Израел ратује са Хезболахом, уопште не треба, говори Коркоделовић за Спутњик.
© Фото : Снимак са екрана / ТелеграмПротест у Јемену против војних удара америчке и британске војске
Протест у Јемену против војних удара америчке и британске војске - Sputnik Србија, 1920, 12.01.2024
Протест у Јемену против војних удара америчке и британске војске

Ко тебе јефтиним дроном, ти њега скупом ракетом

Једна од често помињаних и популарних прича, када се говори о Американцима у Авганистану, јесте да су највећу војну, индустријску и технолошку силу победили домородци у јапанкама и са старим калашњиковима.
Сједињене Америчке Државе поново троше баснословне суме новца, овај пут у рату против Јемена, а уколико тако наставе, каже Коркоделовић, ускоро ће им арсенали остати празни.
Хути користе дронове који коштају негде између пет и шест хиљада долара по комаду, док их Американци обарају ракетама чија цена иде и до два милиона долара. Ако Хути крену да пуштају десетине или стотине дронова, а Американци крену да испаљују на сваки од њих тако скупе ракете, онда ће врло брзо њихов арсенал бити испражњен.

Хути у преводу значи „божији следбеници“

Фактор мотива, односно чињеница да ли неко брани своју кућу, земљу, религију, или напада туђу, врло често зна да одреди исход рата. Коркоделовић објашњава да су Хути врло одлучни у својој борби и да сами говоре да кад оду пред Бога, морају доказати делима шта су радили у Гази и како су се борили за Палестинце.
Чињеница јесте да су Хути, уз Хезболах, једини који, за сада, дају некакав значајнији активни отпор. Постоје снаге отпора у Сирији и Ираку за које се тврди да су под утицајем Ирана и које повремено бомбардују дроновима или ракетама америчке гарнизоне који су незаконито стационирани на територијама Сирије и Ирака. Међутим, једини истински отпор израелском масакру Палестинаца у Гази дају у ствари Хути.
© AP Photo / Hani MohammedХути у Јемену
Хути у Јемену - Sputnik Србија, 1920, 12.01.2024
Хути у Јемену

Шта свет мисли?

Борислав Коркоделовић очекује да ће Кина и Русија настојати, колико год је то у њиховој моћи, да смире читаву ситуацију, која је, како каже поготово битна за Кину, будући да јој Црвено море представља један од кључних транспортних путева и спону са глобалном привредом.
Русија је осудила напад и затражила седницу Савета безбедности Уједињених Нација, али Коркоделовић не сматра да ће то бити од нарочите користи, из разлога што ће Американци само применити досадашњу праксу улагања вета на било шта што им се не допада.
Када је реч о могућим мотивима за овај напад, Коркоделовић напомиње да постоје разна мишљења, међу којима и то да је читава агресија на народ Јемена покренута како би се пажња јавности скренула са тужбе за геноцид коју је Јужна Африка поднела Међународном суду правде против Израле а можда и са украјинског дебакла:
Постоји још један моменат зашто су се они можда одлучили на ову ограничену акцију, а то је почетак расправе на Међународном суду правде у Хагу о јужноафричкој тужби против Израела за геноцид у Гази. Данас је други дан и вероватно ће много пажње са Хага бити одвучено. Уз ово, постоје и мишљења да Бајденова администрација жели да одвуче пажњу од све неуспешнијег рата у Украјини и зато иду на одвлачење медијске пажње овим, за сада, спорадичним нападима.
© Sputnik / SputnikЂак у рушевинама школе у Јемену
Ђак у рушевинама школе у Јемену - Sputnik Србија, 1920, 12.01.2024
Ђак у рушевинама школе у Јемену

Британци се враћају на „место злочина“

Амерички и британски напади су по обичај упропраћени и причом о жељи да се том делу света донесе демократија. Притом Британија, која сада лансира ракете на Хуте, држала је јужни део Јемена као свој колонијални посед све до раних шездесетих година двадесетог века. Средишњи град у јужном делу Јемена представља једну од великих светских лука, која је дуго била под британском контролом. Сада се, како говори Коркоделовић, Британци враћају „на место злочина“, што покушавају да сакрију дискурсом о значају светске привреде.
Питање дискурса је једно од кључних питања савременог човечанства. Онај чији дискурс преовладава, захваљујући главним светским медијима, тај у ствари влада светом. Тај дискурс преовладава и то је једно од кључних питања са којима и глобални југ и Русија и Кина и земље БРИКС-а, као и земље Шангајске организације за безбедност морају да се суоче и виде како да њихов дискурс буде присутан или равноправан са америчким, закључује Коркоделовић.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала