00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
07:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дуалност Милене Павловић Барили“
17:30
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
20:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Редитељ филма „Недеља“: Џеј је успео да од мрака детињства створи сунце љубави

© Фото : screenshot/youtube/Fm Sound ProductionПевач Џеј Рамадановски
Певач Џеј Рамадановски - Sputnik Србија, 1920, 13.01.2024
Пратите нас
Џејев Дорћол више не постоји. Можемо да га чујемо само у његовим песмама. Тада су људи били искренији, емотивнији. Више су се дружили и уживали у животу, каже за Спутњик Немања Ћеранић, редитељ филма „Недеља“.
Филм о једном од најпопуларнијих певача Југославије Џеју Рамадановском биће премијерно приказан 16. јануара у мтс Дворани, а редитељ Немања Ћеранић за Спутњик открива када је први пут чуо Џеја и шта је открио о његовом животу радећи на филму.
© Sputnik / Марија ЈаковљевићНемања Ћеранић
Немања Ћеранић - Sputnik Србија, 1920, 13.01.2024
Немања Ћеранић
Кроз причу о пријатељству и успеху у којој се прожимају елементи акције, драме и незаобилазне музике публика ће се упознати са Џејевим детињством и његовим музичким почецима. Шта је за Вас представљао најзахтевнији део рада на овом филму?
- Најзахтевније је било пронаћи о чему је тај филм. Џејев живот је јако богат, то је велика филмска прича. Он је остварио свој амерички сан у Србији и постао један од највећих певача у Југославији. Размишљали смо шта треба да буде суштина филма и схватили да је ово филм у односу два брата Рома са Дорћола. ИсоЛероЏамба и Џеј Рамадановски. Имамо криминалца, краља Дорћола. Џеј као потпуни аутсајдер је желео да буде познат као његов брат.У једном тренутку долази до заокрета. Они фактички мењају места. Потпуни аутсајдер постаје један од највећих певача, а Џамба нестаје.
Филм је базиран на исповестима Џејевих пријатеља, сарадника, познаника. Како сте ви доживели његову судбину?
- Са пет- шест година сам се, захваљујући аудио касетама, први пут упознао са Џејевом музиком. Једна од првих песама коју сам чуо била је „Мрак, мрак“. Можда и прва коју сам научио да певам. Када сам одрастао, схватио сам о чему је та музика, да су Џејеве брзалице уско повезане са фанк музиком, да је Џејмс Браун утицао на њега, а баладе су нека врста блуза или шансона. Тако да за мене он није народни певач.
Које слике и асоцијације сте имали на помињањеЏејевогимена пре него што сте кренули да истражујете његов живот за потребе филма?
- Највише памтим Џеја по споту „Сунце љубави“. Био је то један од најпопуларнијих спотова који се вртео на телевизији. Тако да ми је у глави био Дорћол и тај спот.
Шта сте сазнали о његовом животу када сте почели да радите на филму?
- Нисам ништа знао о ИсоЛероЏамби, Џејевом брату од тетке, и то ми је било јако занимљиво. У филмовима Роми се приказују као потпуно скрајнути, а у овом филму видимо колико су се сви дружили, били пријатељи, били искрени једни према другима, није било ниподаштавања, поготово у тој екипи са Дорћола.
Ви сликате и један специфичан крај Београда – Дорћол, доносите причу о другачијем времену?
- Апсолутно. То је било тешко, јер је требало пронаћи локације на Дорћолу које и дан данас постоје, а које су из оног времена. Доњи Дорћол је данас у модерним зградама и свуда се гради тако да је било захтевно осликати Дорћол из Џејевог времена. Та филм је било јако битно да прилажемо како су се дружили и проводили време на улици, јер ово је прича и о улици.
Колико је Дорћол утицао на Џеја и Џеј на Дорћол?
- То је било обострано. Мислим да је инспирација за песме долазила из свега што му се дешавало на улицама Дорћола и у дому. И друштво, које је било око њега, утицало је на приче које ће касније испричати Марини Туцаковић и које ће она преточити у текстове, а Фута у музику. ЏејевДорћол више не постоји. Можемо да га чујемо само у песмама.
По чему се разликује од данашњег?
- Мислим да су људи били искренији, емотивнији, није било претварања, све је било директно. Чини ми се да су се људи више дружили и уживали у животу.
Колико је живот улице, одрастање у дому без родитеља, утицало на Џејеву музику и емоцију у песмама?
- У филму има тренутак када му Џамба каже да треба да пронађе свој мрак из детињства да би направио праве ауторске песме које касније и настају, као што су „Недеља“, „Успео сам у животу“ или „Тешко је живети“. Мислим да је и Џамба утицао на то како ће се развијати његова музика.
Дотакао је својом музиком и оне који су говорили да не воле тај жанр. У чему је тајна његових песама?
- Џеј је својом жицом за музику и осећајем за севдах пренео оно што је живео. Али наглашавам да Џеј није класичан кафански певач. Он је успео да споји исток са народњачким орјент звуком и запад са кога су долазиле шансоне и блуз.
Џеј има много хитова. Због чега сте баш песму „Недеља“ одабрали за наслов филма?
- Када је био у дому недељом су родитељи долазили по децу. По њега никада нико није дошао. И у недељу је умро. Сећамо се, када нас је Џеј напустио, колико је људи изашло на улице Дорћола и певало песму „Недеља“ и колико је то било истовремено и тешко и лепо.
Има ли данас на Дорћолу његове заоставштине?
- Сигурно. То можемо видети по муралима око пицерије „Цезар“. Он је присутан на Дорћолу и биће свеприсутнији.
У овој години очекујемо још један ваш филм „Воља синовљева“, први српски постапокалиптични филм у коме приказујете свет без реда, закона, хаос и анархију. Шта вас је инспирисало?
- То је процес који траје већ пет година. Велики сам љубитељ америчког филма седамдесетих и осамдесетих година и један од омиљених ми је „Побеснели Макс“и замишљао сам како би изгледао филм са темом постапокалипсеу нашој кинематографији. Инспирацију смо пронашли и у српским народним епским песмама. Не бавимо се постојећим песмама, већ песмама из будућности. „Воља синовљева“ је циклус народних епских песама из будућности. Постоји постаполакиптични гуслар који зна шта је некада било, а његове песме су ствар наше маште.
„Лихвар“, „Недеља“ и„Воља синовљева“ су три жанровски и у сваком друго погледу потпуно различита филма. Да ли је то изазов који постављате пред себе, увек нешто другачије?
- Увек се вратим на Стивене Содербега који каже да је свака нова прича и нови стил редитеља за њега нови изазов, а понављање ми није толико изазовно. Надам се да ће се десити нови филм који ће одскочити од свих досадашњих.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала