Ко су Хути и какве су њихове везе са Ираном
© AP Photo
Пратите нас
Хути су група муслимана шиита који исповедају зејдијски мезхеб, једну од десничарских школа ислама. Углавном живе на северу Јемена. Према различитим проценама, њихов број могао би бити и до трећине становништва земље (у Јемену живи око 31 милион становника).
Од почетка 2015. године, након заузимања јеменске престонице Сане и стварања Револуционарног савета, Хути су де факто владајућа организација у Јемену. Ова група добила је назив по свом оснивачу и бившем вођи Хусеину ел Хутију, којег је убила јеменска војска у септембру 2004. године. Лидер групе након тога постао је његов брат Абдел-Малик ел Хути.
Хути сматрају да Куран не дозвољава тумачење и да садржи све што је потребно за структуру муслиманског друштва. Они тврде да своју религију штите од утицаја сунита и селафизма, а своју земљу од спољне агресије.
У марту 2015. године Саудијска Арабија је у коалицији са другим арапским државама (УАЕ, Египат, Катар, Бахреин, Мароко и друге) започела војну кампању у Јемену.
Јеменски званичници и претежно сунитске државе, пре свега Саудијска Арабија, више пута су говорили да су Иран и њему савезничка шиитска либанска партија Хезболах обезбедила Хутима оружје, војну обуку и финансијску подршку. Међутим, у званичним саопштењима, лидери Ирана и Хезболаха доследно су негирали ове тврдње. У новембру 2017. године командант Револуционарне гарде генерал-мајор Али Џафари изјавио је да је „помоћ Ирана на нивоу саветодавне и духовне подршке“.
Иако је у марту 2017. године високи ирански званичник саопштио да се генерал-мајор Касем Сулејмани састао са високим званичницима Корпуса Чувара Исламске револуције у Техерану како би разговарали о начинима за „повећање могућности“ Хута.
„На овом састанку договорено је да се повећа обим помоћи кроз обуку, оружје и финансијску подршку“, рекао је званичник.
Генерал-мајор Ахмед ел Асири, портпарол арапске коалиције која се бори против Хута, изјавио је да има довољно доказа који показују да Иранци на различите начине кријумчаре оружје у регион.
У фебруару 2020. године јеменски министар информисања Муамер ел Иријани рекао је да изјаве команданта Ваздушно-космичких снага Корпуса, бригадног генерала Амира Али Хаџизадеха и заменика команданта снага „Кудс“, бригадног генерала Мухамеда Хиџазија за телевизију „Масира“, која емитује програм из јужног предграђа Бејрута, представљају јасан сигнал иранског присуства у Црвеном мору и „званично признање да учествују у борбеним дејствама заједно са побуњеницима Хутима“.
У марту 2021. године, у говору који је одржао командант иранских снага „Кудс“ Корпуса Чувара Исламске револуције, генерал Исмаил Кани, наведено је да су Хути извели „18 успешних операција против Саудијске Арабије за мање од 10 дана“. Како је навела иранска агенција Тасним, која је повезана са Корпусом, Кани је изјавио да Техеран подржава „снаге отпора глобалној ароганцији“.
„Ове снаге ће се супротстављати до зуба наоружаним снобовима по целом свету“, нагласио је Кани.
У септембру 2022. године, портпарол иранске војске Абу ел Фадл Шакарџи изјавио је да је Иран ставио ракетну и беспилотну технологију на располагање Јемену, мислећи на Хуте које подржава Техеран.
„Економска ситуација нам не дозвољава да све дајемо својим савезницима бесплатно и они понекад нешто купе од нас“, рекао је Шакарџи.
Иран је стално порицао да наоружава Хуте. Међутим, обавештајни подаци које је објавио амерички Стејт департмент потврдили су оптужбе да Техеран снабдева побуњенике оружјем.
„Не шаљемо ракете у Јемен. Они их сами производе“, рекао је Шакарџи и додао да Јемен има стручњаке који су у рекордном року успели да направе високотехнолошке беспилотне летелице.
У фебруару 2023. године, влада Велике Британије је саопштила да је Уједињеним нацијама представила „доказе који указују на директну везу између иранске државе и кријумчарења ракетних система које су Хути користили за напад на Саудијску Арабију и Уједињене Арапске Емирате“.
Влада Велике Британије навела је да је брод Краљевске морнарице „ХМС Монтроуз“ два пута почетком 2022. запленио иранско оружје са глисера којима су управљали кријумчари у међународним водама јужно од Ирана.
Према наводима Велике Британије, међу преношеним теретом биле су ракете земља-ваздух, мотори за крстареће ракете земља-земља и комерцијални дрон-квадрокоптер намењен за извиђање.
У марту 2023. године медији су навели изјаве званичника Саудијске Арабије и Сједињених Америчких Држава који су саопштили да је Иран пристао да прекине тајну испоруку оружја побуњеницима-Хутима у Јемену у оквиру историјског споразума са Саудијском Арабијом о обнављању дипломатских односа.
Техеран не признаје своје везе са Хутима.
Притом, Хути сматрају да је њихов покрет део „осовине отпора“ коју предводи Иран против Израела, Сједињених Америчких Држава и целог Запада – заједно са Хамасом и Хезболахом.
У јесен 2023. године, након напада Хамаса на Израел, Хути су објавили спремност да се боре заједно са Палестинцима.
Иран такође негира било какву умешаност у дејства Хута на Црвеном мору. Међутим, Техеран је осумњичен за испоруке оружја Хутима, а САД наводе да иранске обавештајне службе играју кључну улогу у нападима на бродове.
Шта кажу експерти
Политиколог, експерт Руског савета за међународне послове Кирил Семјонов напомиње да Хути нису прокси-сила која делује у интересу Ирана. Према његовим речима, „они имају додирне тачке, заједничке идеолошке смернице (посебно у вези са Израелом и САД)“. Експерт наглашава и да овај покрет нису створили емисари Корпуса Чувара Исламске револуције.
„Он се у Јемену појавио апсолутно независно, а у Ирану је нашао савезника, јер једноставно није имао на кога другог да се ослони“, приметио је Семјонов.
Виши научни сарадник Института за оријенталистику Руске академије наука Сергеј Серебров каже да „политиколози специјализовани за проблеме блискоисточног региона не налазе сличне мотиве и циљеве у деловању Ирана (стварање проксија). Иран не показује посебан интерес да доминира Јеменом, јер је то немогуће из много разлога, укључујући географски и економски“.
Према његовим речима, „објективно је погрешно називати Хуте проксијем Техерана, али овај концепт су амерички политичари усвојили отприлике од 2006. године. Њихова жеља да од Ирана направе главну претњу целом Блиском истоку проширила се тако и на југозападни врх Арабије“.
Серебров напомиње да је ова идеологема, која је Хуте сврстала у категорију проксија Ирана, одиграла главну улогу у доношењу одлуке владе Саудијске Арабије да 25. марта 2015. покрене војну операцију.
Према речима експерта, „војна кампања Саудијске Арабије, која је трајала више од осам година, није оставила властима Сане, укључујући и Хуте, никаквог избора. Морали су да се ослоне на неку регионалну солидарност“. Током година, они су постали стратешки савезници и Техерана и других земаља „осовине отпора“.
Са друге стране, „постоји верзија да је Иран, испоручујући Хутима оружје, одиграо одлучујућу улогу да успеју да се одупру нападима моћне арапске коалиције“, оценио је стручњак.
Стручњаци истовремено напомињу да се још увек не зна како је тачно такво оружје доспело у подручја Јемена која су под контролом Хута, а која су под строгом морском и копненом блокадом. Највероватнији сценарио је да су иранске делове преносили мали рибарски чамци који су могли да пробијају блокаду преко Судана и Еритреје. Затим су Хути од њих састављали ракете и дронове у својим предузећима уз помоћ иранских стручњака.
Према речима Кирила Семјонова, могуће је да би Хути сада могли да покажу да су спремни да у сваком тренутку наставе нападе без обзира на вољу Техерана и да се са њима мора поступати као са независним играчима.
Или су, напротив, у нападе укључени „елементи Хута“ најближи Ирану, који су на тај начин покушали да пренесу иранско гледиште да је мир у Јемену и даље немогућ ако се буде игнорисало мишљење Ирана.
Према речима Семјонова, при томе је важно напоменути да је примирје између Ансар Алаха и арапске коалиције, коју предводи Саудијска Арабија, закључено у априлу 2022. године, много пре него што су постигнути иранско-саудијски споразуми о обнављању веза. Такође није јасно да ли је у томе Иран играо било какву улогу или заслуге припадају искључиво арапским посредницима, као што је Оман, који такође има одређени утицај на Хуте.
У емисији „Свет са Спутњиком“ погледајте да ли је Јемен нови фронт на Блиском истоку:
