https://sputnikportal.rs/20240120/ovo-bi-svaka-kuca-trebalo-da-ima-mocan-nacionalni-projekat-i-licna-karta-srbije--1166611223.html
Ово би свака кућа требало да има: Моћан национални пројекат и лична карта Србије
Ово би свака кућа требало да има: Моћан национални пројекат и лична карта Србије
Sputnik Србија
Србија ће први пут као самостална држава добити свој велики географски атлас. Најумнији људи географске науке ангажовани су у изради књиге - важног националног... 20.01.2024, Sputnik Србија
2024-01-20T16:51+0100
2024-01-20T16:51+0100
2024-01-20T16:51+0100
србија
србија
србија – друштво
службени гласник
младен шарчевић
географија
карте
географски атлас
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/02/1151756277_0:165:2899:1795_1920x0_80_0_0_9344b5da8ec4a9991f5611458c258564.jpg
У пројекат су укључени сви факултети који се баве географском науком, институти, као и војне картографске институције, а посао на Географском атласу Србије би требало да буде готов до маја. Окупио их је издавач, Службени гласник, а важан партнер у овом послу је Републички геодетски завод, који поседује карте."Формат Атласа биће велики, тврдо коричен, имаће велики број страна, јер смо амбициозно хтели да на крају имамо и историјске мапе Србије, али и да укључимо територије дијаспоре. Ово треба да буде врло моћна национална књига", објашњава за Спутњик директор Службеног гласника Младен Шарчевић.Сви региони Србије и комшилукОн додаје да ће капитално дело бити подељено на регионалне области, Војводину, Западну Србију, Шумадију и Поморавље, источну и југоситочну и јужну Србију, јужно Поморавље, Косово и Метохију и југозападну Србију. Представљањем сваке области бави се посебна група стручњака."Са струњацима из Републичког геодетског завода радимо одабир мапа. Биће посебно приказани и већи градови, кроз планове, карте већих размера. Биће и доста текста, ствари које су јако важне и треба да буду представљене, јер ово је први пут да држава Србија има свој велики географски атлас", каже Шарчевић.Он додаје да се тим од двадесетак стручњака ухватио посла који је требало давно урадити. Подсећа да је Хрватска направила велики географски атлас недуго после изласка из заједничке државе и штампала га у чак 50 хиљада примерака."Имајући у виду да је Хрватска доста мања од Србије, али и да укључујемо дијаспору у региону, карте ће представљати садашњи тренутак и места на коме живе Срби, мислим да ће се тај тираж поновити и у Србији, најмање".У Атласу премијерно - историјске картеСтручњаци који формирају атлас одлучили су се за још један пионирски подухват. Поред валидних, званичних карата, представиће и старе мапе Србије и простора на којима су у региону живели Срби.До сада виђене карте настајале су од 9. века, они ће се потрудити да зађу у дубљу историју, раније периоде.У овом послу Службени гласник има помоћ стручњака на терену, али и амбасаде Србије при Светој столици. Истовремено, за овим мапама трага се и у Цариграду, такође уз свесрдну помоћ нашег конзулата."Треће место где се наши историчари обраћају је Музеј историјских карата у Вашингтону. Пробаћемо на још неколико таквих места, јер много би нам значило да нађемо поуздану карту, која има историјски извор, обележја, а да се враћа у пети, шести век, то би било веома значајно", каже први човек Службеног гласника.Књига коју треба да има свака кућаТим стручњака који раде на вредној књизи предводи Проф. др Слободан Марковић, са Природно - математичког факултета у Новом Саду, ту су и др Александар Р. Радивојевић са департмана за географију на ПМФ-у у Нишу др Велимир Шећеров, др Дејан Филиповић и др Дејан Шабић са Географског факултета Универзитета у Београду, Проф. др Иван М. Филиповић, вршилац дужности декана Пољопривредног факултета у Крушевцу.Шарчевић, који је такође географ, каже да о потреби за издавањем ове књиге размишља одавно:Шарчевић додаје да треба да га има и свака библиотека, државна институција, министарство, па и локална самоуправа. Верује да ће га радо имати и свака кућа."Атлас се ради на ћирилици, на српском језику, али ће један део бити и на енглеском, резиме на свакој страни, да могу и на другим подручјима да га читају. За ову прилику ангажовали смо и екстерне преводиоце за енглески", закључује Шарчевић.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
србија, србија – друштво, службени гласник, младен шарчевић, географија, карте, географски атлас
србија, србија – друштво, службени гласник, младен шарчевић, географија, карте, географски атлас
Ово би свака кућа требало да има: Моћан национални пројекат и лична карта Србије
Србија ће први пут као самостална држава добити свој велики географски атлас. Најумнији људи географске науке ангажовани су у изради књиге - важног националног пројекта. Није реч о школској књизи, већ о издању које би свака породица и институција требало да има, поручује издавач. Географски атлас Србије биће и њена лична карта у дипломатији.
У пројекат су укључени сви факултети који се баве географском науком, институти, као и војне картографске институције, а посао на Географском атласу Србије би требало да буде готов до маја. Окупио их је издавач, Службени гласник, а важан партнер у овом послу је Републички геодетски завод, који поседује карте.
"Формат Атласа биће велики, тврдо коричен, имаће велики број страна, јер смо амбициозно хтели да на крају имамо и историјске
мапе Србије, али и да укључимо територије дијаспоре. Ово треба да буде врло моћна национална књига", објашњава за Спутњик директор
Службеног гласника Младен Шарчевић.
Сви региони Србије и комшилук
Он додаје да ће капитално дело бити подељено на регионалне области, Војводину, Западну Србију, Шумадију и Поморавље, источну и југоситочну и јужну Србију, јужно Поморавље, Косово и Метохију и југозападну Србију. Представљањем сваке области бави се посебна група стручњака.
"Са струњацима из
Републичког геодетског завода радимо одабир мапа. Биће посебно приказани и већи градови, кроз планове, карте већих размера. Биће и доста текста, ствари које су јако важне и треба да буду представљене, јер ово је први пут да држава Србија има свој
велики географски атлас", каже Шарчевић.
Он додаје да се тим од двадесетак стручњака ухватио посла који је требало давно урадити. Подсећа да је Хрватска направила велики географски атлас недуго после изласка из заједничке државе и штампала га у чак 50 хиљада примерака.
"Имајући у виду да је Хрватска доста мања од Србије, али и да укључујемо дијаспору у региону, карте ће представљати садашњи тренутак и места на коме живе Срби, мислим да ће се тај тираж поновити и у Србији, најмање".
У Атласу премијерно - историјске карте
Стручњаци који формирају атлас одлучили су се за још један пионирски подухват. Поред валидних, званичних карата, представиће и старе мапе Србије и простора на којима су у региону живели Срби.
До сада виђене карте настајале су од 9. века, они ће се потрудити да зађу у дубљу историју, раније периоде.
"Истражујемо на неколико места у свету Ватикан је скинуо забрану са архива, сем за период Независне државе Хрватске. Шта нас интересује, претпоставка је да су својевремено крсташи, а руски монаси су највише писали о томе, одлазили преко Цариграда до Јерусалима, штитећи Христов гроб. Успут су, наравно темељно пљачкали оно што ми данас зовемо Византија, односно Ромејско царство, тако да претпостављамо да су многе архиве из Цариграда прешле у Ватикан", каже Шарчевић.
У овом послу Службени гласник има помоћ стручњака на терену, али и амбасаде Србије при Светој столици. Истовремено, за овим мапама трага се и у Цариграду, такође уз свесрдну помоћ нашег конзулата.
"Треће место где се наши историчари обраћају је Музеј историјских карата у Вашингтону. Пробаћемо на још неколико таквих места, јер много би нам значило да нађемо поуздану карту, која има историјски извор, обележја, а да се враћа у пети, шести век, то би било веома значајно", каже први човек Службеног гласника.
Књига коју треба да има свака кућа
Тим стручњака који раде на вредној књизи предводи
Проф. др Слободан Марковић, са Природно - математичког факултета у Новом Саду, ту су и
др Александар Р. Радивојевић са департмана за географију на ПМФ-у у Нишу
др Велимир Шећеров, др Дејан Филиповић и
др Дејан Шабић са Географског факултета Универзитета у Београду, Проф. др Иван М. Филиповић, вршилац дужности декана Пољопривредног факултета у Крушевцу.
Шарчевић, који је такође географ, каже да о потреби за издавањем ове књиге размишља одавно:
"Ко год да дође од страних делегација или се иде негде ван земље, немате шта да понесете. Док сам био министар просвете, носио сам искључиво књигу о Тесли на енглеском, ако успем да је набавим. Атлас је нешто изузетно лепо да се понесе ван земље".
Шарчевић додаје да треба да га има и свака библиотека, државна институција, министарство, па и локална самоуправа. Верује да ће га радо имати и свака кућа.
"Атлас се ради на ћирилици, на српском језику, али ће један део бити и на енглеском, резиме на свакој страни, да могу и на другим подручјима да га читају. За ову прилику ангажовали смо и екстерне преводиоце за енглески", закључује Шарчевић.
