https://sputnikportal.rs/20240120/vulkanska-megastruktura-povrsine-velike-britanije-otkrivena-duboko-ispod-povrsine-tihog-okeana-1166403680.html
Вулканска мегаструктура површине Велике Британије откривена дубоко испод површине Тихог океана
Вулканска мегаструктура површине Велике Британије откривена дубоко испод површине Тихог океана
Sputnik Србија
Дубоко испод површине тихоокеанске регије Меланезије, огромно геолошко чудо названо Melanesian Border Plateau (МБП) протеже се на 222.000 квадратних... 20.01.2024, Sputnik Србија
2024-01-20T23:00+0100
2024-01-20T23:00+0100
2024-01-20T23:00+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/0f/1166403975_0:63:1201:738_1920x0_80_0_0_65221941412a5eccd8bc285bc85e2bc4.jpg
Недавна студија коју је водио геонаучник Кевин Конрад са Универзитета у Невади пружила је кључне увиде у формирање МБП-а, истовремено бацајући светло на силе које обликују нашу планету.Магматска природа те висоравни на дну Тихог океана, формиране пре 122 до 83 милиона година, видљива је из стеновитих формација састављених од охлађене магме. За разлику од земаљских истраживања, извлачење доказа са дна океана представља изазов, откривајући најмање 25 различитих вулканских структура које доприносе рађању МБП-а.Разумевање постојаног раста те вулканске структуре од виталне је важности, јер нуди увид у прошле догађаје изумирања на Земљи, али и текуће промене. Конрадов тим користио је изотопе и геохемијске податке с платоа и околних формација како би моделовао напредак коре преко високотемпературних облака Земљиног плашта, познатих као вруће тачке, које остају фиксне док се кора помера.Пре отприлике 120 милиона година, Луивилова врућа тачка у јужном Пацифику покренула је темеље МБП-а, стварајући Роби Риџ и друге подморске планине. Отприлике 45 милиона година касније, ослабљена кора наишла је на врућу тачку Руруту-Араго, формирајући нова острва и подморске планине које су на крају допринеле укупној структури платоа.Још једна врућа тачка, одговорна за острва Самоа, поново је активирала формацију подморске планине и острва пре отприлике 20 милиона година. Данас, колосалне силе, укључујући враћање Пацифичке плоче испод Тонганског рова, настављају да обликују ту вулканску мегаструктуру.Аутори истраживања које је објављено у часопису „Earth and Planetary Science Letters“ те деформације коре називају океанским суперструктурама средње плоче, сугеришући да би сличне формације могле да еволуирају полако, а не кроз катаклизмичне ерупције, пренео је „Сајенс алерт“.То ново истраживање отвара прозор у сложене процесе који стварају велике магматске формације и наговештава постојање других океанских суперструктура средње плоче које чекају да буду откривене. Будућа истраживачка зарониће у океанске дубине, откривајући више трагова Земљиних врућих тачака и њиховог трајног утицаја на површину планете.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво
наука и технологија, друштво
Вулканска мегаструктура површине Велике Британије откривена дубоко испод површине Тихог океана
Дубоко испод површине тихоокеанске регије Меланезије, огромно геолошко чудо названо Melanesian Border Plateau (МБП) протеже се на 222.000 квадратних километара, подсећајући на гробље мртвих гребена и пропалих острва.
Недавна студија коју је водио геонаучник Кевин Конрад са Универзитета у Невади пружила је кључне увиде у формирање МБП-а, истовремено бацајући светло на силе које обликују нашу планету.
Магматска природа те висоравни на дну Тихог океана, формиране пре 122 до 83 милиона година, видљива је из стеновитих формација састављених од охлађене магме. За разлику од земаљских истраживања, извлачење доказа са дна океана представља изазов, откривајући најмање 25 различитих вулканских структура које доприносе рађању МБП-а.
Разумевање постојаног раста те вулканске структуре од виталне је важности, јер нуди увид у прошле догађаје изумирања на Земљи, али и текуће промене. Конрадов тим користио је изотопе и геохемијске податке с платоа и околних формација како би моделовао напредак коре преко високотемпературних облака Земљиног плашта, познатих као вруће тачке, које остају фиксне док се кора помера.
Пре отприлике 120 милиона година, Луивилова врућа тачка у јужном Пацифику покренула је темеље МБП-а, стварајући Роби Риџ и друге подморске планине. Отприлике 45 милиона година касније, ослабљена кора наишла је на врућу тачку Руруту-Араго, формирајући нова острва и подморске планине које су на крају допринеле укупној структури платоа.
Још једна врућа тачка, одговорна за острва Самоа, поново је активирала формацију подморске планине и острва пре отприлике 20 милиона година. Данас, колосалне силе, укључујући враћање Пацифичке плоче испод Тонганског рова, настављају да обликују ту вулканску мегаструктуру.
Аутори истраживања које је
објављено у часопису „Earth and Planetary Science Letters“ те деформације коре називају океанским суперструктурама средње плоче, сугеришући да би сличне формације могле да еволуирају полако, а не кроз катаклизмичне ерупције,
пренео је „Сајенс алерт“.
То ново истраживање отвара прозор у сложене процесе који стварају велике магматске формације и наговештава постојање других океанских суперструктура средње плоче које чекају да буду откривене. Будућа истраживачка зарониће у океанске дубине, откривајући више трагова Земљиних врућих тачака и њиховог трајног утицаја на површину планете.
