https://sputnikportal.rs/20240126/skinuta-oznaka-tajnosti-jeljcin-nudio-klintonu-da-se-u-slucaju-sirenja-nato-rusija-prva-pridruzi-1166882612.html
Скинута ознака тајности: Јељцин нудио Клинтону да се у случају ширења НАТО Русија прва придружи
Скинута ознака тајности: Јељцин нудио Клинтону да се у случају ширења НАТО Русија прва придружи
Sputnik Србија
Бивши председник Русије Борис Јељцин на састанку са америчким колегом Билом Клинтоном 1994. године залагао се за то да се Русија прва придружи НАТО у случају... 26.01.2024, Sputnik Србија
2024-01-26T07:56+0100
2024-01-26T07:56+0100
2024-01-26T07:57+0100
русија
русија
русија – политика
сад
јељцин
клинтон
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111702/95/1117029534_0:0:3063:1722_1920x0_80_0_0_d49880f6e6ea6fbfea40cc27711b94b0.jpg
Реч је о разговору двојице лидера који је вођен у резиденцији у Ново-Огарјеву 14. јануара 1994. године.Према његовој замисли, пример Москве требало је да прате „друге земље из Централне и Источне Европе“.Међутим, како следи из транскрипта разговора, Клинтон је „веома уздржано“ одговорио на предлог руског лидера. Спомињао је „величину Русије, али не и идеју стварања заједнице земаља коју је предложио Јељцин или чланство државе у НАТО“.Поред тога, амерички председник је говорио руском колеги о „јединственој могућности“ која ће се отворити за обе земље ако односи између њих наставе да се развијају у зацртаном правцу.У документима са којих је скинута ознака тајности такође се наводи да су људи из окружења Клинтона сматрали Јељцина „најважнијим колегом“.На пример, директор одељења за планирање политике Стејт департмента Ентони Лејк у меморандуму из децембра 1993. године уочи Клинтонове посете Москви упозоравао је на предстојећу „борбу око низа тешких питања и изазова за односе“, а Јељцина је назвао „можда и најважнијим страним колегом“.Шта је Кравчук говорио?Бивши председник Украјине Леонид Кравчук на састанку са колегама из Русије и САД Борисом Јељцином и Билом Клинтоном у јануару 1994. године признао је да не постоји алтернатива нуклеарном разоружавању, показују декласификовани документи.Такође је захвалио Русији и САД што разумеју проблем Украјине. Амерички лидер је са своје стране обећао да ће сарађивати са Русијом и Украјином ради међусобне стабилности.НАТО се проширио 1999. године када су му се придружиле Пољска, Чешка и Мађарска.Архив за националну безбедност САД основали су новинари и научници 1985. године. Документи са којих је скинута ознака тајности садрже меморандуме високих званичника Стејт департмента за саветнике председника САД, извештаје амбасаде САД упућене спољнополитичком ресору о контактима Клинтона и Јељцина у јануару 1994. године и извештаје о припремама за њих.Погледајте још:
https://sputnikportal.rs/20220904/mislio-je-da-moze-da-resi-zauvek-odnose-s-amerikancima-zablude-skupo-kostale-gorbacova-video-1142134347.html
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
русија, русија – политика, сад, јељцин, клинтон
русија, русија – политика, сад, јељцин, клинтон
Скинута ознака тајности: Јељцин нудио Клинтону да се у случају ширења НАТО Русија прва придружи
07:56 26.01.2024 (Освежено: 07:57 26.01.2024) Бивши председник Русије Борис Јељцин на састанку са америчким колегом Билом Клинтоном 1994. године залагао се за то да се Русија прва придружи НАТО у случају ширења Алијансе, показује транскрипт разговора који је објавио Архив националне безбедности САД.
Реч је о разговору двојице лидера који је вођен у резиденцији у Ново-Огарјеву 14. јануара 1994. године.
„Треба формирати неку врсту картела који ће укључивати САД, Русију и европске земље и који ће допринети јачању међународне безбедности“, рекао је тада Јељцин, објављено је у документима.
Према његовој замисли, пример Москве требало је да прате „друге земље из Централне и Источне Европе“.
Међутим, како следи из транскрипта разговора, Клинтон је „веома уздржано“ одговорио на предлог руског лидера. Спомињао је „величину Русије, али не и идеју стварања заједнице земаља коју је предложио Јељцин или чланство државе у НАТО“.
Поред тога, амерички председник је говорио руском колеги о „јединственој могућности“ која ће се отворити за обе земље ако односи између њих наставе да се развијају у зацртаном правцу.
„Могли бисмо да гарантујемо Европи век мира, па чак и више од тога“, рекао је тада Клинтон.
У документима са којих је скинута ознака тајности такође се наводи да су људи из окружења Клинтона сматрали Јељцина „најважнијим колегом“.
На пример, директор одељења за планирање политике Стејт департмента Ентони Лејк у меморандуму из децембра 1993. године уочи Клинтонове посете Москви упозоравао је на предстојећу „борбу око низа тешких питања и изазова за односе“, а Јељцина је назвао „можда и најважнијим страним колегом“.
Бивши председник Украјине Леонид Кравчук на састанку са колегама из Русије и САД Борисом Јељцином и Билом Клинтоном у јануару 1994. године признао је да не постоји алтернатива нуклеарном разоружавању, показују декласификовани документи.
Такође је захвалио Русији и САД што разумеју проблем Украјине. Амерички лидер је са своје стране обећао да ће сарађивати са Русијом и Украјином ради међусобне стабилности.
НАТО се проширио 1999. године када су му се придружиле Пољска, Чешка и Мађарска.
Архив за националну безбедност САД основали су новинари и научници 1985. године. Документи са којих је скинута ознака тајности садрже меморандуме високих званичника Стејт департмента за саветнике председника САД, извештаје амбасаде САД упућене спољнополитичком ресору о контактима Клинтона и Јељцина у јануару 1994. године и извештаје о припремама за њих.
