Наслеђе српског светитеља: Путевима Светог Саве у Русији
© Sputnik / Лола Ђорђевић Свети Сава и Свети Симеон
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Србија и Русија одувек су неговале дубоке културне везе, а најстарији трагови о томе сежу у доба Светог Саве. Најзначајнији српски светитељ и утемељивач српске цркве утицао је на читав словенски свет, а пре свега на Русију. Свети Сава поставио је темеље културних и духовних веза које су наставили да негују његови потомци.
Уочи једног од највећих српских празника, Дана Светог Саве, Савез за српско-руски друштвени дијалог „КОС“ из Београда организовао је у Руском дому предавање под називом „Путевима Светог Саве у Русији“ о утицају који је Свети Сава имао на успостављање веза између Србије и Русије, као и о његовом утицају на развој руске црквене, политичке и друштвене мисли.
„Предавање се бави разним питањима – како, колико и зашто је Свети Сава утицао на државе и владаре свога времена, како су његов лик и дело утицали на владаре који су дошли после њега, као и какве су везе Светог Саве и Русије“, објашњава за Спутњик Катарина Петковић, председница КОС-а.
Свети Сава као један од фактора у развоју Руске цркве
Према њеним речима, први српски архиепископ био је један од кључних фактора у развоју руске националне и државне идеологије и Русије као православне царевине.
„Сама чињеница да се Свети Сава замонашио у руском манастиру на Светој Гори омогућила му је велики утицај на руско монаштво“, истиче Петковићева.
О том утицају сведоче и бројни преписи Житија Светог Саве – у 16. веку било их је познато око деведесет, а изгледа да је Карејски, односно Светогорски типик Светог Саве утицао на састављача такозваног Скитског типика, који је био веома раширен у Русији између 15. и 18. века.
Међутим, највећи утицај у Русији Свети Сава остварио је кроз Номоканон, односно Крмчију или Законоправило, најзначајнији српски средњевековни законик пре Душановог законика.
„Крмчија је, на неки начин, најсавршенији спој световних и духовних правила које је Свети Сава утемељио и који се до данашњих дана поштује у Српској цркви“, наводи Петковићева и додаје да је у Русију Крмчија стигла по жељи кијевског митрополита Кирила, који је 1262. од бугарског кнеза Јакова Свјатослава тражио да му пошаље њен препис. Први препис Крмчије Светог Саве у Русији настао је двадесетак година касније у Рјазању. Поред рјазањског, постојали су и софијски, мјасниковски и чудовски препис Крмчије.
У Крмчији има доста русизама, што говори да ју је Свети Сава писао у сарадњи са руским монасима, наводи Петковићева, док руски научници Јелена Бељакова и Јарослав Шчапов, у својој студији „Традиција Светог Саве Српског у Русији“, кажу:
„Деловање Светог Саве Српског било је од великог значаја за Источне Словене. (…) У времену од 15. до 17. века српска редакција (Крмчије) проширила се у Украјини и Белорусији, а 1649. постала је основа за штампано издање Крмчије у Москви.“
И само име „Крмчија“, Номоканон или Законоправило добила је у Русији, од глагола „крмити“ или „кормити“, у значању чувати и управљати.
Иван Грозни – обожавалац Светог Саве
Са друге стране, Свети Сава имао је велики утицај на развој руске државне идеологије. Руска црква се приликом добијања аутокефалности позвала на преседане српске и бугарске цркве, док су идеолози руске националне државе користили политичко искуство српске државе приликом проглашења царства. У лику Саве Српског, како српског светитеља називају у Русији, обједињене су две супротне концепције: признање и изградња црквене и државне независности, каже Петковићева.
За уградњу личности и дела Светог Саве у руску државну и царску идеологију најзначајнији је први руски цар, Иван Грозни. Захваљујући образовању, за које се бринула његова баба, Ана Јакшић, далеки потомак Немањића, Иван Грозни био је, путем Теодосијевог „Житија Светог Саве“, детаљно упознат, не само са животом српског светитеља, већ и са српском средњевековном историјом.
„Ана Јакшић је Ивана Грозног васпитавала причама о лози Немањића, тако да је он за време свог живота, не могу да кажем пропагирао, али је поштовао лик и дело Светог Саве и то је свуда преносио“, објашњава наша саговорница.
Тако је у десетотомној „Царској илустрованој хроници“, књизи која се бави историјом света од Постања до времена Ивана Грозног, читав четврти том посвећен историји Србије до Косовске битке, а у њему је знатан део заузела биографија Светог Саве, додаје она.
Осим тога, први руски цар је у Архангелском сабору у Кремљу дао да се насликају фреске свега четири странца светитеља, од којих су тројица Срби – Свети Сава, Свети Симеон и свети кнез Лазар. Свети Сава је при томе једини светитељ који је на фрескама приказан два пута. То је, на неки начин враћање дуга Светом Сави, који је својевремено дао да се у Милешеви осликају фреске руских светаца мученика Бориса и Глеба.
Традицију Светог Саве у Русији наставили су да одржавају српски емигранти који су заузимали најзначајнија места у руској држави, попут грофа Саве Владиславића или породице Милорадовић.
„Када говоримо о прошлости, ми говоримо о мосту који повезује претке и потомке. Све што се данас гради, гради се на темељима које су поставили преци. Тако да је светосавље и данас присутно, можда и више него икада, и у Русији, и у Србији“, закључује Петковићева.
Предавање „Путевима светог Саве“ пратио је документарни програм уз хор Осме београдске гимназије и КУД „Радинац“ из Смедерева.
Погледајте и: