Тексас против инвазије: Да се ово дешава у Русији, западни медији би брујали да се та земља распада
CC0 / Pixabay/CarOscar /
Пратите нас
О отцепљењу Тексаса или грађанском рату у САД због актуелног спора између федералних и државних власти нема говора. Али, да се овако нешто догађа, на пример, у Русији, колективни Запад и његова медијска машина ставили би то на насловне стране са тврдњом да се Русија распада. И то је пример либералног лицемерја, оцењује аналитичар Срђа Трифковић.
Проблем између Тексаса и федералних власти САД настао је када је тексашка Национална гарда преузела контролу над делом границе са Мексиком од федералне Граничне патроле.
Гувернер Тексаса позвао се на члан америчког устава према чијим одредбама има право да прогласи страну инвазију, услед навеле нелегалних михраната. Међутим, амерички врховни суд одлучио је да тексашке власти морају да омогуће федералној Граничној служби приступ граници, која би могла да уклони ограду са границе.
Овај спор изазвао је још једну поделу у већ подељеном америчким друштву. Док тексашког гувернера Греха Абота подржавају сви републикански гувернери, указујући на проблем масовне илегалне имиграције у САД, дотле је федерална влада помогнута демократским гувернерима и мејнстрим медијима.
Уз то, помиње се, као и пред Грађански рат питање права држава, односно до ког нивоа сежу надлежности централне владе у односу на федералне јединице.
Гувернер Тексаса позвао се на члан америчког устава према чијим одредбама има право да прогласи страну инвазију, услед навеле нелегалних михраната. Међутим, амерички врховни суд одлучио је да тексашке власти морају да омогуће федералној Граничној служби приступ граници, која би могла да уклони ограду са границе.
Овај спор изазвао је још једну поделу у већ подељеном америчким друштву. Док тексашког гувернера Греха Абота подржавају сви републикански гувернери, указујући на проблем масовне илегалне имиграције у САД, дотле је федерална влада помогнута демократским гувернерима и мејнстрим медијима.
Уз то, помиње се, као и пред Грађански рат питање права држава, односно до ког нивоа сежу надлежности централне владе у односу на федералне јединице.
Либерална медијска машина подржава америчку федералну владу у спору против Тексаса, а комично је то што у САД постоји низ градова и савезних држава, под контролом Демократа, које су се прогласиле за уточишта илегалних миграната и одбијају да спроводе федералне законе.
Сада, када је Тексас одлучио да спроводи закон, они су се дигли против ове државе са тезом да је федерална влада недодирљива, а да се гувернер Тексаса Грег Абот понаша се као лидер једне од отцепљених држава са почетка Грађанског рата 1861, објашњава др Срђа Трифковић спољнополитички уредник америчког часописа „Крониклс“.
„Дакле, и једно и друго су само су знаци крајње хипокризије владајуће елите данашње Америке, било да је реч о третману сличних појава у другим државама, или да је реч о третману закона као недодирљивог без обзира на политички контекст“, наглашава он.
Латентни сукоб између држава и централне владе
Према Трифковићевим речима, спор између Остина и Вашингтона, повисио је свест нације о димензијама имигрантске инвазије, о чему либерална медијска машина не воли да говори. С друге стране, криза је ставила до знања да и даље постоје инструменти отпора федералном интервенционизму у пословима савезних држава.
„Кроз читаву историју САД, имамо латентни сукоб између тежњи федералних власти да централизује и унитаризује читав сплет дужности, одговорности, обавеза и овлашћења и отпора на локалном нивоу томе. У екстремном облику то је довело и до Грађанског рата. Обично, лаици мисле да је Грађански рат почео због ропства. И јесте у ширем смислу. Али, директни повод за Грађански рат 1861. била је тврдња новоизабраног председника Абрахама Линколна да је савезна власт супериорна у односу на државе, што је било у директној супротности уставу из 1789“, истиче наш саговорник.
Сада се на сцену поново враћа питање права држава, што, како Трифковић каже, није лоше јер је централизација власти у САД паралелно ишла у правцу нивелисања код куће и изградње глобалне империје на спољнополитичком плану.
Међутим, изградња глобалне империје подрива демократске институције код куће, исто као што нивелизација одлучивања и њена централизација у Вашингтону потпомаже империјални пројекат. Зато би ограничавање ауторитета федералних власти било добро и за Америку и за свет, додаје Трифковић.
То виде и гувернери других савезних држава који подржавају Тексас. Њима је, према Трифковићевим речима, итекако значајно да „покажу зубе“ у односу на тежње федералног чиновничко-управног апарата и војно-индустријско-конгресног комплекса ка централизацији.
„То је у неку руку упоредиво и са оним што покушавају да ураде у БиХ, премда тамо то раде у далеко разобличенијем и далеко грубљем облику. Али, суштина је да теже промени уставног поретка у корист централизоване власти, а на штету овлашћења локалних управа – у случају БиХ ентитета, у случају Америке, савезних држава“, констатује Трифковић.
Имиграција постала централна тема кампање
Сукоб федералних и тексашких власти постао је централна тема још неформалне, али веома динамичне изборне кампање – највероватнији републикански председнички кандидат, бивши председник Доналд Трамп упозорава да је због великог прилива илегалних миграната вероватноћа да ће се у САД догодити терористички напад „сто одсто“, као и да је ситуација на граници у Тексасу је постала оружје масовног уништења.
Трифковић напомиње да је Трамп најавио масовно депортовање илегалних миграната, што, како каже, само значи да би спроводио већ постојеће законе.
„Садашња администрација не испуњава своје обавезе тиме што не спроводи законе о заштити границе и о депортовању „илегалаца“ из разлога читаве либералне идеологије о томе да земље не припадају народима који их настањују већ било коме ко се затекне на тој територији у било ком тренутку и да зато треба отворити и поморску руту за долазак Африканаца на Сицилију, људи са Блиског истока на Балкан или Мароканаца у Шпанију и на исти начин Латиноамериканаца у САД“, наводи Трифковић.
Тексас итекако осећа све последице овакве политике, док су поборници отворене имиграције њима далеко мање захваћени, додаје он.
Отцепљење за сада није реалан сценарио
Ипак, Трифковић сматра да, без обзира на све специфичности Тексаса, нема говора о озбиљнијем сепаратистичком покрету у тој држави. У Тексасу живи велики проценат Латиноамериканаца, који у федералној влади виде свог заштитника.
Друго, и сама бела популација Тексаса је битно промењена у последњих пет или шест деценија. Тексас припада државама „сунчаног појаса“, које су после Другог светског рата имале далеко живљи економски раст од старог индустријског центра САД на североистоку. У велике урбане центре доселили су се многи Американци из других крајева Америке, тако да је дошло до промене политичких и идентитетских гледишта и у белој популацији. Стога прича о отцепљењу Тексаса није реална.
„Иако је у целини Тексас и даље прилично прорепубликански настројен и несумњиво несклон туторисању од стране федералне владе, поготово када је у Белој кући изразито либерална демократска администрација, мислим да реални сценарио за пут ка сецесији уопште није на сцени“, тврди Трифковић.
Тексас против стране инвазије
А шта се заправо догодило? У октобру 2023. тексашка Национална гарда поставила је ограду од бодљикаве жице на месту Игл пас, на реци Рио Гранде на граници са Мексиком, месту на коме прелази највећи број илегалних имиграната, коју Гранична патрола (федералне власти) секу без дозволе.
Тексас је 24. октобра Савезном суду тужио Граничну патролу у покушају да је натера да престане да сече жицу, а суд је шест дана касније федералним органима забранио прилазак жици. Међутим, савезни правобранилац уложио је жалбу на одлуку суда 2. јануара. Врховни суд САД је прошлог понедељка укинуо одлуку о забрани приласка.
Ситуација је измакла контроли када је 10. јануара Тексас заузео Шелби парк на обали Рио Грандеа, који је у власништву града Игл пас – Национална гарда је око парка подигла ограду и забранила Граничној патроли приступ објектима парка, укључујући и пристаниште за чамце.
Аргумент гувернера Абота је да је тиме што не спроводи законе о заштити границе, Тексас подвргнут страној инвазији, као и да он има одговорност да своју државу од те инвазије заштити, објашњава Трифковић.
„Треба нагласити да Абот ниједног тренутка није рекао да неће поштовати налог Врховног суда, јер Врховни суд је само укинуо привремену меру нижег суда којом је било забрањено федералним органима да секу или уклањају жице које су тексашки органи поставили дуж границе. У одлуци Врховног суда немамо налог Аботу да нешто уради или да престане нешто да ради, већ то само значи да федерална влада не може бити санкционисана од стране Врховног или нижих судова уколико не предузме мере за заустављање прилива имиграната“, каже Трифковић.
Одлука Врховног суда је без преседана јер ни један од судија није писмено образложио своју одлуку, закључује он.
Погледајте и:
